Polica puna obećanja: Filozofija nepročitanih knjiga

Postoji jedna tiha vrsta optimizma koja ne stanuje u velikim planovima, već u policama. Zove se tsondoku. To je onaj trenutak kada unesemo novu knjigu u kuću, spustimo je na sto, udahnemo miris papira i kažemo sebi: „Čitaću te.“ A onda je nežno odložimo među druge koje čekaju.

Japanci su toj navici dali ime – tsondoku – i time je pretvorili u pojam, gotovo u filozofiju. U reči je sačuvana čitava mala drama savremenog čoveka: želja da znamo više nego što stignemo, da budemo širi nego što vreme dozvoljava, da živimo nekoliko paralelnih života kroz tuđe rečenice.

Nepročitane knjige nisu dokaz naše nediscipline. One su dokaz ambicije duha. Svaka od njih je verzija nas samih koja još nije stigla na red. Roman koji stoji na trećoj polici možda čeka zimu; esejistika čeka zrelost; poezija čeka tugu koju još nismo upoznali. Knjige imaju strpljenje koje mi nemamo.

U tom gomilanju ima nečeg dirljivo ljudskog. Kao da pokušavamo da prevarimo prolaznost. Kupujemo knjigu o umetnosti jer želimo da budemo pažljiviji posmatrači sveta. Kupujemo istorijski roman jer osećamo da nam prošlost izmiče. Kupujemo filozofiju jer slutimo da pitanja neće nestati sama od sebe. Tsondoku je, zapravo, katalog naših čežnji.

Postoji i mala krivica, naravno. Pogled na police ume da zaboli. Kao tiho podsećanje na obećanja koja smo dali sebi. Ali možda je važnije što smo ta obećanja uopšte dali. Svet u kome se knjige gomilaju bolji je od sveta u kome ih nema.

U vremenu brzih sadržaja, kratkih formi i beskonačnog skrolovanja, tsondoku je gotovo romantičan čin. To je vera u sporost. U to da će doći dan kada ćemo sesti, isključiti telefon i otvoriti baš tu knjigu koja je strpljivo čekala. I kada je konačno pročitamo, ona više nije samo tekst – ona je ispunjeno obećanje.

Možda je zato tsondoku manje navika, a više stanje duha. To je priznanje da nikada nećemo pročitati sve, ali da ćemo želeti. A u toj želji, u toj gladnoj radoznalosti, ima nečeg plemenitog.

Polica puna nepročitanih knjiga nije znak poraza. To je mapa budućih susreta. I svaka knjiga na njoj tiho šapuće: „Još nismo završili.“

Istraživanje potvrdilo da čitanje Kafke utiče na povećanje inteligencije!