Dolantin

S obzirom da će lek više štetiti nego koristiti, Dolantin rastvor za injekcije ne sme se primeniti ukoliko:
- ste preosetljivosti (alergični) na petidin ili bilo koju od pomoćnih supstanci leka Dolantin,
- istovremeno upotrebljavate MAO inhibitore (lekove za lečenje depresije), ili ukoliko je MAO inhibitor uzet u poslednjih 14 dana (takođe pogledati „Primena drugih lekova“),
- imate ozbiljnih teškoća sa disanjem
- kod dece mlađe od 1 godine.

Molimo Vas da se u sledećim slučajevima konsultujete sa Vašim lekarom. Ove mere opreza važe i ukoliko se nešto od navedenog kod Vas javilo u prošlosti.
U sledećim slučajevima, dozvoljeno je primeniti lek Dolantin, rastvor za injekcije, samo pod određenim uslovima i uz povećane mere opreza:
- zavisnost od opioida ili drugih supstanci (npr. alkohola, lekova),
- poremećaji stanja svesti,
- poremećaji centra za disanje ili funkcije disanja, kao i bolesti kod kojih je neophodno izbeći inhibiciju (blokadu) centra za disanje,
- oštećenje mozga ili povećan pritisak unutar lobanje,
- snižen krvni pritisak usled nedostatka tečnosti,
- poremećaji funkcije bubrega,
- epileptični napadi u anamnezi (istoriji bolesti),
- teški poremećaji funkcije jetre (npr. ciroza jetre),
- povećana ili smanjena funkcija štitaste žlezde,
- Adisonova bolest (poremećaj funkcije kore nadbubrežne žlezde)
- određeni oblici poremećaja srčanog ritma (supraventrikularna tahikardija)
- uvećanje prostate i suženje mokraćnih puteva (rizik od zastoja/blokade oticanja mokraće),
- akutni stomačni poremećaji.
Mere opreza
Dolantin rastvor za injekcije poseduje veliki potencijal da izazove zavisnost. Kod dugotrajne primene razvija se tolerancija (navika) kao i psihička i fizička zavisnost. Postoji ukrštena tolerancija prema ostalim opioidima (kod tolerancije na neki drugi opioid, dolazi do smanjenja delotvornosti i Dolantin rastvora za injekcije, kao i obrnuto). Nakon naglog prekida dugotrajne terapije, može doći do razvoja apstinencijalnog sindroma (sindroma obustave) . Neki od tih simptoma su: psihički simptomi kao nemir, anksioznost, razdražljivost, depresija, kao i vegetativni simptomi: znojenje, grčevi u stomaku, povraćanje, poremećaji cirkulacije itd.
Poseban oprez je potreban kod pacijenata sa epileptičnim napadima u anamnezi. Kod istovremenog postojanja poremećene funkcije bubrega, razmake između pojedinačnih doziranja leka bi trebalo povećati ili doze
smanjiti, da bi se umanjila mogućnost pojave konvulzija (grčeva) usled nagomilavanja jednog od metabolita petidina u krvi. U slučaju podataka o postojanju epilepsije, Dolantin rastvor za injekcije se može primenjivati samo uz istovremenu primenu nekog od antiepileptika.
Deca i adolescenti
Kod dece i adolescenata mlađih od 16 godina petidin treba primenjivati samo uz poseban oprez. Ne postoje podaci o bezbednoj primeni Dolantin rastvora za injekcije kod dece i adolescenata uzrasta do 16 godina. Sem toga, usled visoke doze aktivne supstance u Dolantin rastvoru za injekcije, ovaj preparat nije pogodan za
primenu kod dece i adolescenata uzrasta do 16 godina.
Pacijenti starije životne dobi Dolantin rastvor za injekcije može se primenjivati kod starijih pacijenata samo uz povećane mere opreza.
Efekti zloupotrebe u svrhu dopinga
Upotreba leka Dolantin, rastvora za injekciju, može dovesti do pozitivnih rezultata na doping testovima. Osim toga, upotreba leka Dolantin, rastvor za injekciju, kao sredstva za doping može oštetiti zdravlje.

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate, ili ste do nedavno uzimali neki drugi lek, uključujući i lek koji se nabavlja bez lekarskog recepta.
Pojačavanje dejstva leka i moguće pojačavanje neželjenih dejstava:
Kod istovremene primene Dolantin rastvora za injekcije i alkohola ili lekova koji su depresori centralnog nervnog sistema (npr. barbiturati, benzodiazepini, morfin), dolazi do međusobnog pojačavanja i produžavanja delovanja na centralni nervni sistem (npr. sedacija, odnosno pospanost i smirenost, kao i smanjenje refleksa
disanja (koje u nekim slučajevima može ugroziti život)).
Istovremena primena Dolantin rastvora za injekcije i dugotrajna terapija fenobarbitalom ili lekovima koji sadrže fenitoin, dovodi do povećanja metabolizma petidina. Iz ovog razloga, ne isključuje se rizik od učestalije pojave neželjenih dejstava.
Slabljenje dejstva leka:
Lekovi koji sadrže pentazocin, nalbufin i buprenorfin mogu oslabiti dejstvo leka Dolantin, rastvor za injekcije, i dovesti do pojave apstinencijalnih simptoma.
Ostale moguće interakcije:
- Treba biti oprezan prilikom istovremene primene nekog jakog analgetika, prilikom primene lekova koji smanjuju prag za pojavu grčeva (konvulzija), derivata fenotiazina i alkohola.
- Kod primene MAO inhibitora (posebni lekovi za terapiju depresije) u poslednjih 14 dana pre primene leka Dolantin, rastvor za injekcije, zabeležene su, i po život opasne, interakcije na nivou centralnog nervnog sistema, disanja i cirkulacije (npr. uznemirenost, povišenje telesne temperature, dijareja (proliv), ubrzan rad srca, znojenje, drhtavica i poremećaji svesti). Prijavljivana su takođe i dejstva slična onim kod predoziranja (koma, oslabljeno disanje i pad krvnog pritiska).
- Upotreba leka Dolantin sa lekovima iz grupe fenotiazina (lekovi za lečenje šizofrenije na primer) može dovesti do pada krvnog pritiska.
- Treba biti oprezan pri istovremenoj primeni leka Dolantin i ritonavira (za terapiju AIDS-a) ili cimetidina (terapija pojačanog stvaranja želudačne kiseline).
Molimo Vas da imate u vidu da ove interakcije važe u slučaju ako ste neke od ovih lekova nedavno primenili.

Nije primenljivo.

Primena Dolantin rastvora za injekcije ne preporučuje se u trudnoći, posebno u prva 3 meseca trudnoće, niti za vreme porođaja, s obzirom da ne postoji dovoljno iskustva o bezbednosti njegove primene. Za sada ne postoje podaci koji bi ukazali da ovaj lek može da izazove anomalije tokom razvoja fetusa.
Treba izbegavati kontinuiranu i vremenski dugotrajnu primenu petidina tokom celog trajanja trudnoće, s obzirom da može doći do navikavanja deteta i do pojave apstinencijalnog sindroma nakon porođaja.
Za vreme porođaja, petidin treba primenjivati isključivo intramuskularno (injekcija u mišić) u minimalnoj
delotvornoj dozi. Petidin ne umanjuje normalnu pojavu trudova.
Nakon davanja petidina tokom porođaja:
- može doći do smanjenja funkcije disanja kod novorođenčeta, s obzirom da petidin prolazi kroz posteljicu i ulazi u krvotok bebe (ovaj efekat zavisi od doze i vremena uzimanja leka),
- primećena su neuobičajena ponašanja kao i promene u moždanim talasima (EEG-u) kod novorođenčadi i do sedam dana nakon porođaja, i
- kod dece sa povećanim rizikom šanse za preživljavanje se mogu dodatno smanjiti.
Iz ovih razloga, novorođenče treba da bude pod nadzorom toliko dugo sve dok se ne isključe sve mogućnosti od komplikacija disanja (najmanje 6 sati). U zavisnosti od kliničke slike (pogotovo treba obratiti pažnju na novorođenčad koja su imala problema sa disanjem neposredno nakon porođaja) preporučuje se davanje antagonista opijata (npr. nalokson).
Petidin i njegov metabolit, norpetidin, prelaze u mleko majke. Ako se primenjuju ponovljene doze petidina ne bi trebalo dojiti, jer može doći do ispoljavanja ozbiljnih neželjenih dejstava kod deteta koje doji i koja se mogu ispoljiti kasnije i trajati danima, pa i nedeljama. Prema tome, treba proceniti korist od dojenja za novorođenče u odnosu na korist od terapije za majku da bi se donela odluka da li prekinuti sa dojenjem ili sa terapijom petidinom

Dolantin rastvor za injekcije utiče i menja sposobnost zapažanja i moć reakcije. Ovo je pogotovo izraženo prilikom istovremenog uzimanja sa alkoholom ili lekovima za smirenje. U takvim situacijama ne možete biti u stanju da brzo i pravilno reagujete na iznenadne događaje.
Nemojte voziti automobil ili neko drugo vozilo! Nemojte da rukujete električnim aparatima ili mašinama!
Nemojte da radite bez sigurnog oslonca tela

Nikad nećete biti u prilici da sami sebi primenite lek Dolantin.
Lek Dolantin će Vam dati lekar ili medicinska sestra. 
1 ampula Dolantin rastvora za injekcije sadrži 100 mg petidin-hidrohlorida.
Pojedinačna doza za odrasle (količina za jedno doziranje):
- kod intramuskularne ili supkutane primene (injekcija u mišić ili pod kožu) doza iznosi od 25 do 150 mg petidin-hidrohlorida, i
- kod intravenske primene (injekcija u venu) doza iznosi 50 mg petidin-hidrohlorida (što odgovara 0,7 mg petidin-hidrohlorida po kilogramu telesne mase).
Pojedinačna doza može se ponavljati u intervalima od 3 do 6 sati.
Dnevna doza (ukupna količina koja je primenjena tokom jednog dana) ne bi trebala biti veća od 5 ampula (što odgovara 500 mg petidin-hidrohlorida).
Daljim povećavanjem pojedinačne doze, ne povećava se analgetičko delovanje leka (ublažavanje bola), dok se istovremeno povećavaju neželjena dejstva.
Deca
Ne postoje podaci o bezbednosti primene leka Dolantin, 100 mg/2 mL, rastvor za injekciju, kod dece i adolescenata mlađih od 16 godina. Lek Dolantin, 100 mg/2 mL, rastvor za injekciju, nije pogodan za primenu
kod dece i adolescenata mlađih do 16 godina usled visokog sadržaja aktivne supstance.
Pacijenti starije životne dobi
Kod starijih pacijenata treba smanjiti dnevnu dozu.
Pacijenti sa poremećajem funkcije bubrega i jetre
Kod poremećenog funkcionisanja jetre može doći do povećane koncentracije petidina u krvi, zbog čega treba na odgovarajući način prilagoditi dozu.
Kod poremećaja funkcije bubrega, interval doziranja treba produžiti ili doze smanjiti, kako bi se sprečilo povećanje koncentracije aktivnih metabolita petidina u cirkulaciji.
Način primene
Rastvor za injekcije se najčešće daje intramuskularno (ubrizgavanje u mišić). Međutim, može se primeniti i supkutano (ubrizgavanje pod kožu) ili intravenski (ubrizgavanje u venu).
Intravensku injekciju treba davati izrazito sporo (tokom 1 do 2 minuta), kako bi se umanjila pojava neželjenih dejstava.
Dužina trajanja terapije
Dužina primene biće određena od strane Vašeg lekara.
Kod terapije akutnog bola najčešće je dovoljna samo jedna doza. U odgovarajućim situacijama, Dolantin rastvor za injekcije može se primenjivati nekoliko puta, pa i tokom perioda od nekoliko dana.
Generalno, treba primeniti najmanju efektivnu dozu koja ublažava bol. U slučajevima primene kod bolova koji traju duži vremenski period, lek treba primenjivati u tačno utvrđenim vremenskim intervalima.
S obzirom da glavni metabolit, norpetidin, ima štetno dejstvo na nervni sistem, Dolantin rastvor za injekcije ne treba primenjivati tokom dužeg vremenskog perioda

Ne postoje podaci o bezbednosti primene leka Dolantin, 100 mg/2 mL, rastvor za injekciju, kod dece i adolescenata mlađih od 16 godina. Lek Dolantin, 100 mg/2 mL, rastvor za injekciju, nije pogodan za primenu
kod dece i adolescenata mlađih do 16 godina usled visokog sadržaja aktivne supstance.

Nakon primene previsoke doze leka, dolazi do suženja zenica i do smanjenja refleksa disanja, pa čak i do zastoja disanja. Takođe, može da dođe do poremećaja svesti, čak i do dubokog besvesnog stanja, do pada krvnog pritiska, ubrzanog rada srca, vrtoglavice, trzanja mišića, porasta telesne temperature, delirijuma (stanje konfuzije, često praćeno halucinacijama, emotivnom labilnošću i uznemirenošću), a kod nedostatka kiseonika do proširenja zenica. U slučaju masivnog predoziranja može doći do respiratornog i cirkulatornog zastoja i
smrti.
U slučaju pojave ovih simptoma treba što brže pozvati najbližeg lekara!

Nije primenljivo.

Ukoliko nastupe neželjena dejstva, Vaš lekar će Vas posavetovati o merama koje možete primeniti i da li treba razmotriti terapiju nekim drugim lekom.
Ako imate bilo kakvih pitanja o upotrebi ovog leka, posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom

Kao i svi lekovi i lek Dolantin, 100 mg/2 mL, rastvor za injekciju, može izazvati neželjena dejstva, mada se ona ne javljaju kod svih.
Za prikaz učestalosti neželjenih dejstava koriste se sledeće kategorije:
Često 1 do 10 lečenih pacijenata na 100 pacijenata
Nepoznato Učestalost se ne može proceniti na osnovu
raspoloživih podataka
Moguća neželjena dejstva:
Poremećaji imunog sistema
Nepoznata učestalost:
Reakcije preosetljivosti (u nekim slučajevima čak i po život opasni šok).
Reakcije intolerancije kao što su pad krvnog pritiska i/ili lupanje srca, crvenilo, znojenje i svrab.
Psihijatrijski poremećaji
Često:
Konfuzija, promene raspoloženja (uglavnom euforično, povremeno abnormalno raspoloženje), kao i promene kognitivnih i senzornih sposobnosti (koje se odnose na donošenje odluka i opažanje). U vezi s tim, mogu nastupiti i npr. stanja uzbuđenosti, sumanute ideje, halucinacije i sl.
Psihološka neželjena dejstva, koja mogu nastati po primeni leka, se individualno razlikuju po obliku i jačini (zavise od ličnosti i dužine primene).
Nepoznate učestalosti:
Dezorijentacija, delirijum, zavisnost od leka, apstinencijalni sindrom (sindrom obustave).
Poremećaji nervnog sistema
Često:
sedacija (umirenje), vrtoglavica
Nepoznato:
Drhtanje, nevoljno grčenje mišića, epileptički napadi (pogotovu pri visokim dozama, kod oslabljenog rada bubrega i moguća povećana podložnost konvulzijama (napadima) u vezi sa lekom).
Poremećaji oka
Nepoznate učestalosti:
Suženje zenica (posebno nakon brze injekcije leka u venu).
Srčani poremećaji
Nepoznate učestalosti:
Ubrzan ili usporen rad srca.
Poremećaji krvnih sudova
Nepoznate učestalosti:
Pad krvnog pritiska.
Poremećaji organa za disanje
Često:
Oslabljeno disanje.
Nepoznate učestalosti:
Suženje bronhija (bronhospazam), štucanje (uglavnom nakon brze injekcije leka u venu).
Gastrointestinalni poremećaji:
Nepoznate učestalosti:
Mučnina i povraćanje (uglavnom nakon brze injekcije leka u venu).
Opstipacija (zatvor), posebno kod produžene primene.
Suva usta.
Poremećaji jetre i žučnih puteva:
Nepoznate učestalosti:
Kontrakcije žučnih puteva.
Poremećaji bubrega i urinarnog trakta
Nepoznate učestalosti:
Teškoće pri mokrenju, posebno kod produžene primene.
Opšti poremećaji i stanja na mestu primene
Nepoznate učestalosti:
Nakon injekcije u venu: bol, crvenilo i obrazovanje osipa duž vene. Kod injekcije u mišić može doći do pojave nekroze (odumiranje mišićnih ćelija) i oštećenja nerava.
Kod produžene primene, privikavanje na lek može da smanji njegovo dejstvo.
Posebna napomena
Ukoliko primetite neko od ovde opisanih ozbiljnih neželjenih dejstava, pozovite odmah najbližeg lekara u pomoć. Kod ostalih neželjenih dejstava porazgovarajte sa Vašim lekarom o daljim postupcima.
Ukoliko neko od navedenih neželjenih dejstava postane ozbiljno ili primetite neko drugo neželjeno dejstvo koje nije ovde opisano, molimo Vas da o tome obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta.