Enalapril Zdravlje Actavis

• kod pacijenata preosetljivih na enalapril, bilo koju pomoćnu supstancu  ili neki drugi ACE inhibitor
• kod pacijenata kod kojih se tokom ranije terapije ACE inhibitorom javio angioedem
• kod pacijenata sa hereditarnim ili idiopatskim angioedemom
• tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće 
• enalapril se ne sme primenjivati sa aliskirenom kod pacijenata sa dijabetesom ili bubrežnim oštećenjem (GFR <60 mL/min/1,73m²

Simptomatska hipotenzija

Simptomatska hipotenzija se retko viđa kod pacijenata sa nekomplikovanom hipertenzijom. Kod pacijenata sa hipertenzijom koji uzimaju enalapril, verovatnije je da će se javiti simptomatska hipotenzija ako je pacijent hipovolemičan, npr. pri primeni diuretika, dijete sa restrikcijom unosa soli, dijalize, dijareje ili povraćanja . Kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom, sa ili bez udružene bubrežne insuficijencije, uočena je simptomatska hipotenzija. Veći rizik od nastanka imaju pacijenti sa težim stepenom srčane insuficijencije, kao posledica uzimanja velikih doza diuretika Henleove petlje ili kod pacijenata sa hiponatrijemijom ili funkcionalnim oštećenjem bubrega. Kod ovih pacijenata, terapiju treba započeti pod medicinskim nadzorom i pacijente pažljivo pratiti pri svakom podešavanju doze enalaprila i/ili diuretika. Sličan oprez je neophodan kod pacijenata sa ishemijskom bolešću srca ili cerebrovaskularnom bolešću kod kojih izraziti pad krvnog pritiska može dovesti do infarkta miokarda ili cerebrovaskularnih događaja.

Ako se hipotenzija javi, pacijenta treba postaviti u ležeći položaj i, ako je neophodno, dati intravensku infuziju fiziološkog rastvora. Prolazna hipotenzija nije kontraindikacija za primenu daljih doza, koje se mogu dati bez teškoća kada se krvni pritisak normalizuje nadoknadom tečnosti.

Kod pojedinih pacijenata sa srčanom insuficijencijom koji imaju normalan ili nizak krvni pritisak, može se javiti dodatno sniženje krvnog pritiska primenom enalaprila. Ovakav efekat je očekivan i obično nije razlog za prekid terapije. Ako hipotenzija postane simptomatska, može biti potrebno smanjenje doze i/ili prekid terapije diureticima i/ili enalaprila.

Aortna ili mitralna stenoza/Hipertrofična kardiomiopatija

Kao i sa svim vazodilatatorima, ACE inhibitore treba uz oprez kod pacijenata sa bolestima srčanih zalistaka leve komore i drugim opstrukcijama izlaznog trakta srca i izbegavati ih u slučaju kardiogenog šoka i hemodinamski značajne opstrukcije.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa renalnom insuficijencijom (klirens kreatinina <80 mL/min) početnu dozu enalaprila treba prilagoditi u zavisnosti od klirensa kreatinina i kasnije u zavisnosti od odgovora pacijenta na terapiju. Kod ovih pacijenata, kontrola kalijuma i kreatinina predstavlja rutinsku medicinsku proceduru.

Bubrežna insuficijencija je tokom lečenja enalaprilom uglavnom zabeležena kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom ili već postojećim bubrežnim oboljenjem, uključujući stenozu bubrežne arterije. Ako se na vreme uoči i pravilno leči, bubrežno oštećenje nastalo kao posledica primene enalaprila je obično reverzibilno.

Kod nekih pacijenata sa hipertenzijom koji nisu imali manifestno renalno oboljenje, došlo je do porasta uree i kreatinina u serumu, kada je enalapril primenjivan istovremeno sa diureticima. U ovakvim situacijama može biti neophodno smanjenje doze enalaprila i/ili prekid terapije diureticima. Ovo stanje može povećati mogućnost nastanka stenoze bubrežne arterije 

Renovaskularna hipertenzija

Postoji povećan rizik od pojave hipotenzije i renalne insuficijencije kada se ACE inhibitori primenjuju kod pacijenata sa bilateralnom stenozom renalne arterije ili unilateralnom stenozom renalne arterije jednog funkcionalnog bubrega. Gubitak funkcije bubrega se može javiti pri samo malim promenama serumskog kreatinina. Kod ovih pacijenata terapiju treba započeti pod pažljivim medicinskim nadzorom uz primenu malih doza, pažljivu titraciju i praćenje renalne funkcije.

Transplantacija bubrega

Nema kliničkog iskustva o primeni enalaprila kod pacijenata sa skorijom transplantacijom bubrega. Zbog toga se terapija lekom Enalapril Zdravlje Actavis ne preporučuje.

Insuficijencija jetre

Retko je primena ACE inhibitora udružena sa sindromom koji počinje holestaznom žuticom ili hepatitisom i razvija se do fulminantne hepatičke nekroze i (ponekad) smrti. Mehanizam nastanka ovog sindroma nije jasan. Kod pacijenata koji primaju ACE inhibitore i razviju žuticu ili značajan porast enzima jetre treba prekinuti sa primenom ACE inhibitora i primeniti odgovarajuću terapiju.

Neutropenija/Agranulocitoza

Kod pacijenata koji primaju ACE inhibitore prijavljena je neutropenija/agranulocitoza, trombocitopenija i anemija. Kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega i bez drugih faktora rizika, neutropenija se retko javlja. Enalapril treba primenjivati sa izuzetnim oprezom kod pacijenata sa kolagenom vaskularnom bolešću, onih koji su na imunosupresivnoj terapiji, terapiji alopurinolom ili prokainamidom, ili kod pacijenata koji imaju kombinaciju ovih faktora, posebno ako već postoji oštećenje funkcije bubrega. Kod nekih od ovih pacijenata razvile su se ozbiljne infekcije koje u nekim slučajevima nisu odgovarale na intezivnu antibiotsku terapiju. Ako se enalapril primenjuje kod ovih pacijenata, treba periodično pratiti vrednosti leukocita i savetovati pacijente da prijave bilo koje znake infekcije.

Hipersenzitivnost/Angioneurotski edem

Kod pacijenata lečenih ACE inhibitorima, uključujući enalapril, zapažen je angioneurotski edem lica, ekstremiteta, usana, jezika, glotisa i/ili larinksa. Ovo se može javiti bilo kada tokom terapije. U ovim slučajevima primenu enalaprila treba odmah prekinuti i pacijenta pratiti do potpunog povlačenja svih simptoma. Čak i u situacijama kada postoji samo otok jezika, bez respiratornog distresa, može biti potrebno praćenje pacijenta s obzirom na to da terapija antihistaminicima i kortikosteroidima može biti nedovoljna.

Veoma retko, zabeleženi su fatalni ishodi usled angioedema udruženog sa laringealnim edemom ili edemom jezika. Kod pacijenata kod kojih se javi edem jezika, glotisa ili larinksa lako dolazi do opstrukcije disajnih puteva, posebno kod onih koji u anamnezi imaju hirurškim zahvat na disajnim putevima. Kada je zbog edema jezika, glotisa ili larinksa moguća opstrukcija disajnih puteva, treba odmah primeniti odgovarajuću terapiju, koja može uključivati subkutanu primenu adrenalina 1:1000 (0,3 do 0,5 mL) i/ili mere koje obezbeđuju prohodnost disajnih puteva.

Pacijenti crne rase koji primaju ACE inhibitore imaju veću incidencu angioedema od pacijenata drugih rasa.

Pacijenti sa angioedemom koji nije povezan sa primenom ACE inhibitora u anamnezi, mogu imati povećan rizik od nastanka angioedema pri primeni ACE inhibitora

Pacijenti koji su na istovremenoj terapiji ACE ihibitorima i mTOR inhibitorima (npr., temsirolimus, sirolimus, everolimus) mogu biti u povećanom riziku od pojave angioedema.

Anafilaktoidne reakcije tokom desenzibilizacije na otrov himenoptera

U retkim slučajevima, kod pacijenata koji su uzimali ACE inhibitore tokom desenzibilizacije na otrov himenoptera (npr. ose ili pčele), zabeležene su životno ugrožavajuće anafilaktoidne reakcije. Ove reakcije su izbegnute privremenim prekidom terapije ACE inhibitorom pre svake desenzibilizacije.

Anafilaktoidne reakcije za vreme LDL afereze

Kod pacijenata koji su uzimali ACE inhibitore za vreme LDL afereze sa dekstran sulfatom, retko su se javljale životno ugrožavajuće anafilaktoidne reakcije. Ove reakcije su izbegnute privremenim prekidom terapije ACE inhibitorom pre svake afereze.

Pacijenti na hemodijalizi

Anafilaktoidne reakcije su zapažene kod pacijenata na dijalizi uz korišćenje visoko propusnih membrana i istovremenoj terapiji ACE inhibitorima. Kod ovih pacijenata treba uzeti u obzir primenu druge vrste dijaliznih membrana ili druge grupe antihipertenzivnih lekova.

Hipoglikemija

Pacijente sa dijabetesom koji su na terapiji oralnim hipoglikemijskim lekovima ili insulinom, a započinju terapiju ACE inhibitorima, treba upozoriti na pojavu hipoglikemije, posebno tokom prvog meseca kombinovane terapije 

Kašalj

Kašalj je prijavljen tokom primene ACE inhibitora. Karakteristično, kašalj je neproduktivan, stalan i prestaje posle prekida terapije. U diferencijalnoj dijagnozi kašlja treba uzeti u obzir i mogućnost da je kašalj uzrokovan primenom ACE inhibitora.

Hirurški zahvati /Anestezija

Kod pacijenata koji se podvrgavaju većim operativnim zahvatima ili tokom anestezije lekovima koji dovode do hipotenzije, enalapril blokira stvaranje angiotenzina II, sekundarno usled oslobađanja renina. Ako se javi hipotenzija za koju se smatra da je posledica ovog mehanizma, može se korigovati povećanjem volumena.

Hiperkalemija

Kod nekih pacijenata lečenih ACE inhibitorima, uključujući enalapril, uočen je porast vrednosti kalijuma u serumu. Faktori rizika za nastanak hiperkalemije su: bubrežna insuficijencija, pogoršanje bubrežne funkcije, starost (>70 godina), dijabetes melitus, akutna stanja kao što su dehidratacija, akutna srčana dekompenzacija, metabolička acidoza i istovremena primena diuretika koji štede kalijum (npr. spironolakton, eplerenon, triamteren ili amilorid), ili preparata za nadoknadu kalijuma ili supstituenti soli koji sadrže kalijum ili primena drugih lekova koji povećavaju serumski kalijum (npr. heparin). Primena kalijumskih suplemenata, diuretika koji štede kalijum ili zamena za soli koji sadrže kalijum kod pacijenata sa oštećenjem bubrežne funkcije može dovesti do značajnog porasta serumskog kalijuma. Hiperkalijemija može uzrokovati teške, nekada fatalne aritmije. Ako se proceni da je primena enalaprila, istovremeno sa gore navedenim supstancama, neophodna, potrebno ih je primenjivati sa oprezom i često pratiti vrednosti serumskog kalijuma 

Litijum

Ne preporučuje se istovremena primena enalaprila i litijuma 

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin- aldosteron (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora i blokatora angiotenzin II receptora ili aliksirena povećava rizik za nastanak hipotenzije, hiperkalemije i smanjenja bubrežne funkcije (uključujući akutnu

renalnu insuficijenciju). Dvostruka blokada RAAS koja se postiže istovremenom primenom ovih lekova se iz tog razloga ne preporučuje 

Ako je dvostruka blokada RAAS apsolutno neophodna, mora se sprovoditi isključivo pod nadzorom lekara specijaliste uz praćenje bubrežne funkcije, elektrolita i krvnog pritiska.

Istovremena primena ACE inhibitora i blokatora receptora angiotenzina II se ne sme primenjivati kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

Primena kod dece

Postoje ograničeni podaci o efikasnosti i bezbednosti primene enalaprila kod dece sa hipertenzijom starije od 6 godina, ali nema nikakvog iskustva o primeni leka u drugim indikacijama. Dostupni su ograničeni farmakokinetički podaci o primeni leka kod deca starije od 2 meseca . Enalapril se kod dece ne preporučuje za druge indikacije osim za hipertenziju.

S obzirom na to da nema dostupnih podataka, primena enalaprila se ne preporučuje kod novorođenčadi i dece sa glomerularnom filtracijom <30 mL/min/1,73m² 

Trudnoća

Tokom trudnoće ne treba započinjati terapiju ACE inhibitorima. Ukoliko nastavak terapije ACE inhibitorima nije neophodan, pacijentkinjama koje planiraju trudnoću treba uvesti alternativne antihipertenzivne lekove čiji je bezbednosni profil u trudnoći već utvrđen. Kada se trudnoća ustanovi, primenu ACE inhibitora treba odmah obustaviti i primeniti odgovarajuću alternativnu terapiju 

Etničke razlike

Kao i drugi ACE inhibitori, enalapril je manje efikasan u snižavanju krvnog pritiska kod pacijenata crne rase nego kod drugih rasa, verovatno zbog veće prevalence stanja sa niskim novoom renina kod hipertenzivne populacije crne rase.

Laktoza

Ovaj lek sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom Lapp laktoze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek.

Azo boje

Ovaj lek sadrži azo boje, (boju čokolade E 155 i boju žutu E 110), mogu izazvati alergijske reakcije.

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

Kliničke studije su pokazale da je dvostruka blokada sistema renin- angiotenzin- aldosteron (RAAS), istovremenom primenom ACE inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena povezana sa učestalijom pojavom neželjenih reakcija kao što su hipotenzija, hiperkalijemija i smanjenje funkcije bubrega (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju), u poređenju sa upotrebom samo jednog leka koji deluje na RAAS

Diuretici koji štede kalijum ili sredstva za nadoknadu kalijuma

ACE inhibitori ublažavaju gubitak kalijuma indukovan primenom diuretika. Diuretici koji štede kalijum (npr. spironolakton, eplerenon, triamteren ili amilorid), suplementi kalijuma, zamene za soli koji sadrže kalijum mogu dovesti do značajnog porasta koncentracije kalijuma u serumu. Ako je istovremena primena indikovana zbog dokazane hipokalemije, treba ih primenjivati sa oprezom i sa čestim praćenjem vrednosti serumskog kalijuma

Diuretici (tiazidi ili diuretici Henleove petlje)

Prethodna terapija velikim dozama diuretika može dovesti do hipovolemije i rizika od hipotenzije pri započinjanju terapije enalaprilom . Hipotenzivni efekat se može smanjiti prekidom primene diuretika, povećanim unosom tečnosti ili soli ili započinjanje terapije malim dozama enalaprila.

Drugi antihipertenzivni lekovi

Istovremena primena sa ovim lekovima može pojačati hipotenzivni efekat enalaprila. Istovremena primena sa nitroglicerinom i drugim nitratima, ili drugim vazodilatatorima, može dodatno smanjiti krvni pritisak.

Litijum

Tokom istovremene primene litijuma i ACE inhibitora prijavljeni su slučajevi reverzibilnog povećanja koncentracije litijuma u serumu i njegove toksičnosti. Istovremena primena tiazidnih diuretka sa ACE inhibitorima može dodatno povećati vrednosti litijuma i povećati rizik od toksičnosti litijuma. Ne preporučuje se istovremena primena litijuma i enalaprila, izuzev kada se smatra neophodnom, pri čemu je potrebno pažljivo pratiti koncentraciju litijuma u serumu

Triciklični antidepresivi/Antipsihotici/Anestetici/Narkotici

Istovremena primena pojedinih anestetika, tricikličnih antidepresiva i antipsihotika sa ACE inhibitorima može izazvati dodatno sniženje krvnog pritiska.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2(COX-2) NSAIL uključujući, selektivne COX-2 inhibitore, mogu oslabiti antihipertenzivno dejstvo diuretika i drugih antihipertenzivnih lekova. Zbog toga, antihipertenzivno dejstvo antagonista receptora angiotenzina II ili ACE inhibitora može biti oslabljeno prilikom istovremene primene NSAIL uključujući selektivne COX-2 inhibitore.

NSAIL (uključujući COX-2 inhibitore) i antagonista angiotenzin II receptora ili ACE inhibitori imaju aditivni uticaj na porast koncentracije serumskog kalijuma, što može dovesti do pogoršanja funkcije bubrega. Ovi efekti su uglavnom reverzibilni. Retko se može javiti akutna bubrežna insuficijencija, posebno kod pacijenata sa kompromitovanom bubrežnom funkcijom (kao što su stariji pacijenti ili oni sa hipovolemijom, uključujući i pacijente na terapiji diureticima). Zato, ovu kombinaciju lekova sa posebnim oprezom primenjivati kod osoba sa kompromitovanom renalnom funkcijom. Pacijente treba adekvatno hidrirati i razmotriti praćenje funkcije bubrega nakon započinjanja istovremene terapije, kao i periodično nakon toga.

Preparati zlata

Nitritoidne reakcije (simptomi uključuju naglo crvenilo lica, nauzeju, povraćanje i hipotenziju) su retko zapažene kod pacijenata koji istovremeno dobijaju terapiju injekcijama zlatom (natrijum-aurotiomalat) i ACE inhibitorima, uključujući enalapril.

mTOR (Mammalian Target of Rapamycin) inhibitori

Pacijenti koji su na istovremenoj terapiji mTOR inhibitorima (npr. temsirolimus, sirolimus, everolimus) mogu biti u povećanom riziku od pojave angioedema 

Simpatomimetici

Simpatomimetici mogu smanjiti antihipertezivno dejstvo ACE inhibitora.

Antidijabetici

Epidemiološke studije ukazuju da istovremena primena ACE inhibitora i antidijabetika (insulin, oralni hipoglikemijski lekovi) može pojačati uticaj na sniženje glukoze u krvi sa rizikom od nastanka hipoglikemije. Ovaj fenomen se uglavnom javlja tokom prvih nedelja istovremene primene ovih lekova (ACE inhibitora i antidijabetika) i kod pacijenata sa oštećenom renalnom funkcijom

Alkohol

Alkohol pojačava hipotenzivni efekat ACE inhibitora.

Acetilsalicilna kiselina, trombolitici i beta-blokatori

Istovremena primena enalaprila sa acetilsalicilnom kiselinom (u kardiološkim dozama), tromboliticima i beta-blokatorima je bezbedna.

Pedijatrijska populacija

Studije interakcije su sprovedene samo kod odraslih.

Trudnoća

Upotreba ACE inhibitora se ne preporučuje tokom prvog trimestra trudnoće 

Upotreba ACE inhibitora je kontraindikovana tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće 

Epidemiološki dokazi koji se odnose na teratogeno dejstvo nakon primene ACE inhibitora u toku prvog trimestra trudnoće nisu konačni; međutim, ne može se isključiti malo povećanje rizika. Kod pacijentkinja koje planiraju trudnoću treba preći na alternativne antihipertenzivne lekove čiji je bezbednosni profil u trudnoći potvrđen, sem u slučajevima kada se terapija ACE inhibitorima smatra neophodnom.

Kada se utvrdi trudnoća, treba odmah prekinuti terapiju ACE inhibitorima i, ako je neophodno, započeti alternativnu terapiju.

Poznato je da upotreba ACE inhibitora tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće indukuje humanu fetotoksičnost (smanjenje funkcije bubrega, oligohidramnion, usporena osifikacija kostiju lobanje) i neonatalna toksičnost (insuficijencija bubrega, hipotenzija, hiperkalijemija)  Zableženi su slučajevi oligohidromniona kod majki, što verovatno predstavlja smanjenje bubrežne funkcije, a rezultiralo je pojavom zgrčenih ekstremiteta, kraniofacijalnih deformiteta i hipoplazije pluća.

Ako do izlaganja ACE inhibitorima dođe od drugog trimestra trudnoće, preporučuje se ultrazvični pregled funkcije bubrega i kostiju lobanje.

Kod odojčadi čije majke su bile na terapiji ACE inhibitorima treba pažljivo pratiti mogući nastanak hipotenzije 

Dojenje

Ograničeni farmakokinetički podaci ukazuju na veoma malu koncentraciju leka u majčinom mleku . Iako izgleda da ove koncentracije nisu od kliničkog značaja, primena enalaprila se ne preporučuje kod majki prevremeno rođene dece i tokom prvih nekoliko nedelja posle porođaja, zbog mogućeg rizika od kardiovaskularnih i bubrežnih neželjenih dejstava i zbog nedovoljnog kliničkog iskustva. Primena enalaprila za vreme dojenja starije odojčadi smatra se opravdanom samo ukoliko je neophodna za majku, pri čemu dete treba pažljivo pratiti zbog moguće pojave neželjenih reakcija.

Treba uzeti u obzir da se prilikom primene enalaprila mogu javiti vrtoglavica ili osećaj umora. Stoga se savetuje oprez pri upravljanju motornim vozilom i rukovanju mašinama.

Doziranje

Hrana ne utiče na resorpciju enalaprila.

Doziranje leka bi trebalo da bude individualno u zavisnosti od stanja pacijenta  kao i odgovora krvnog pritiska na terapiju enalaprilom.

Pedijatrijska populacija

Podaci iz kliničkih studija o primeni enalaprila kod dece sa hipertenzijom su ograničeni 

Hipertenzija

Početna doza enalaprila je 5 mg, do maksimalne doze od 20 mg, jednom dnevno, u zavisnosti od stepena hipertenzije i stanja pacijenta (videti ispod). Kod blage hipertenzije, preporučena početna doza je 5-10 mg.

Kod pacijenata sa izrazitom aktivnošću sistema renin-angiotenzin-aldosteron (npr. renovaskularna hipertenzija, smanjenim vrednostima soli i/ili tečnosti, srčanom dekompenzacijom ili teškom hipertenzijom) može doći do izrazitog pada krvnog pritiska posle primene prve doze. Kod ovih pacijenata se preporučuje početna doza od 5 mg ili manja, kao i započinjanje terapije pod nadzorom lekara.

Kod pacijenata koji su na terapiji velikim dozama diuretika, pri uzimanju početne doze enalaprila, može doći do pada volumena i povećanog rizika za pojavu hipotenzije. Kod ovih pacijenata se preporučuje početna doza od 5 mg. Ako je moguće, treba prekinuti terapiju diureticima 2-3 dana pre započinjanja terapije lekom Enalapril Zdravlje Actavis. Potrebno je pratiti funkciju bubrega i vrednosti kalijuma u serumu.

Uobičajena doza održavanja je 20 mg dnevno. Maksimalna doza održavanja je 40 mg dnevno. Srčana insuficijencija/Asimptomatska disfunkcija leve komore

U terapiji simptomatske srčane insuficijencije lek enalapril se koristi zajedno sa diureticima i, kada je to potrebno, sa digitalisom ili beta-blokatorima. Inicijalna doza enalaprila kod pacijenata sa simptomatskom srčanom insuficijencijom ili asimptomatskom disfunkcijom leve komore je 2,5 mg i treba je primeniti pod strogim medicinskim nadzorom da bi se utvrdili početni efekti na krvni pritisak. U odsustvu, ili nakon efikasnog stabilizovanja simptomatske hipotenzije kod srčane insuficijencije nakon započete terapije sa ovim lekom, dozu treba postepeno povećavati do uobičajene doze održavanja od 20 mg, jednom dnevno ili podeljena u dve doze, u zavisnosti od reakcije pacijenta. Preporučuje se da se ova titracija sprovede u periodu od 2 do 4 nedelje. Maksimalna doza je 40 mg dnevno, podeljena u dve doze.

Tabela 1: Preporučena titracija doza leka Enalapril Zdravlje Actavis kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom/ asimptomatskom disfunkcijom leve komore

*Poseban oprez je potreban kod pacijenata sa oštećenjem bubrežne funkcije ili onih koji uzimaju diuretike 

Pre i posle započinjanja terapije lekom Enalapril Zdravlje Actavis potrebno je pažljivo pratiti krvni pritisak i funkciju bubrega zato što su prijavljeni slučajevi hipotenzije i (ređe) posledično bubrežne insuficijencije. Kod pacijenata koji uzimaju diuretike, dozu enalaprila treba smanjiti, ako je moguće, pre započinjanja terapije lekom Enalapril Zdravlje Actavis. Pojava hipotenzije posle primene inicijalne doze ovog leka ne mora da znači da će se hipotenzija ponovo javljati tokom dugoročne terapije lekom Enalapril Zdravlje Actavis i ne isključuje kontinuiranu primenu leka. Takođe, treba pratiti vrednosti kalijuma u serumu i bubrežnu funkciju.

Doziranje kod bubrežne insuficijencije

Uopšte, vremenski interval između primene dve doze enalaprila treba produžiti i/ili smanjiti dozu leka. Tabela 2: Doziranje kod bubrežne insuficijencije

* Enalaprilat se može ukloniti dijalizom. Doziranje onim danima kada pacijent nije na dijalizi treba prilagoditi u zavisnosti od krvnog pritiska pacijenta.

Primena kod starijih pacijenata

Doziranje treba da bude u skladu sa bubrežnom funkcijom pacijenta

Primena kod pedijatrijske populacije

Za pacijente koji mogu da progutaju tabletu doziranje je individualno i zavisi od njihovog stanja i reakcije krvnog pritiska na lečenje. Preporučena početna doza je 2,5 mg za pacijente telesne mase od 20-50 kg i 5 mg za pacijente telesne mase ≥50 kg. Lek Enalapril Zdravlje Actavis se daje jednom dnevno. Doziranje treba prilagoditi u zavisnosti od potreba pacijenta, do maksimalne doze od 20 mg dnevno za pacijente telesne mase od 20-50 kg i 40 mg za pacijente telesne mase ≥50 kg .

S obzirom na to da nema podataka, enalapril se ne preporučuje kod novorođenčadi i dece čija je glomerularna filtracija <30 mL/min/1,73m².

Način primene

Za oralnu upotrebu.

Napomena: tablete jačine 10 mg mogu se podeliti po podeonoj crti, čime se omogućava primena doze od 5 mg (1/2 tablete od 10 mg). U slučajevima gde je neophodno primeniti dozu od 2,5 mg potrebno je koristiti neke druge odgovarajuće tablete enalaprila koje su dostupne na tržištu.

Dostupni su ograničeni podaci o predoziranju kod ljudi. Najizraženiji simptom predoziranja je značajna hipotenzija, koja se javlja 6 sati nakon unosa leka, istovremeno sa pojavom blokade renin-angiotenzin sistema i stuporom. Simptomi koji se mogu javiti pri predoziranju ACE inhibitorima su - cirkulatorni šok, poremećaje elektrolita, renalnu insuficijenciju, hiperventilaciju, tahikardiju, palpitacije, bradikardiju, vrtoglavicu, anksioznost i kašalj. Nakon unosa 300 mg, odnosno 440 mg enalaprila, zapažene su koncentracije u serumu 100, odnosno 200 puta veće od onih nakon unosa terapijskih doza.

Preporučena terapija predoziranja podrazumeva i.v. infuziju fiziološkog rastvora. Ako se javi hipotenzija, pacijenta postaviti u šok položaj. Može biti razmotrena i primena infuzije angiotenzina II i/ili intravenskih kateholamina, ako su dostupni. Ako se ingestija dogodila nedavno, primeniti mere za eliminaciju enalapril maleata (npr. povraćanje, gastričnu lavažu, primenu adsorbensa i natrijum sulfat). Enalaprilat se može ukloniti iz cirkulacije hemodijalizom. Pejsmejker je indikovan kod bradikardije rezistentne na terapiju. Neprestano treba pratiti vitalne znake i koncentracije elektrolita i kreatinina u serumu.

U kliničkim studijama i prema post-marketinškom praćenju prijavljene su sledeće neželjene reakcije za enalapril.

*Stope učestalosti su bile komparabilne sa onima u placebo i aktivnoj kontrolnoj grupi u kliničkim ispitivanjima.