Haemoctin SDH

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci 

Preosetljivost
Kao i kod svakog leka koji sadrži proteine a primenjuje se intravenski, moguće su reakcije preosetljivosti alergijskog tipa. Lek sadrži, pored faktora VIII, i tragove drugih humanih proteina. Ukoliko se pojave simptomi preosetljivosti, pacijenti se moraju savetovati da odmah prestanu sa primenom ovog leka i da se
obrate svom lekaru. Pacijente treba informisati o ranim znacima reakcija preosetljivosti uključujući koprivnjaču, generalizovanu urtikariju, stezanje u grudima, zviždanje prilikom disanja (engl. wheezing), hipotenziju i anafilaksu.
U slučaju šoka, treba primeniti standardnu medicinsku terapiju za lečenje šoka.
Inhibitori
Formiranje neutrališućih antitela (inhibitora) na faktor VIII je poznata komplikacija kod terapije pacijenata sa hemofilijom A. Ovi inhibitori su obično IgG imunoglobulini protiv prokoagulantne aktivnosti faktora VIII, koji se određuju u Bethesda jedinicama (BU) po mililitru plazme, primenom modifikovanog testa.
Rizik od razvoja inhibitora je u korelaciji sa težinom bolesti i sa izloženošću faktoru VIII, s tim da je rizik najveći u toku prvih 20 dana izloženosti. Inhibitori se retko mogu razviti posle prvih 100 dana izloženosti.
Slučajevi ponovne pojave inhibitora (nizak titar) uočeni su prilikom prelaska sa jednog leka koji sadrži faktor VIII na drugi lek kod pacijenata koji su prethodno primali terapiju duže od 100 dana, a koji imaju razvoj inhibitora u istoriji bolesti. Zbog toga se pri svakom prelasku sa jednog leka na drugi preporučuje pažljivo praćenje pacijenata na pojavu inhibitora.
Klinički značaj razvoja inhibitora zavisi od titra inhibitora, pri čemu razvoj inhibitora niskog titra koji su prolazno prisutni ili ostaju niskog titra nosi manji rizik od pojave nedovoljnog kliničkog odgovora u odnosu na pojavu inhibitora visokog titra.
Uopšte, sve pacijenti koji su na terapiji humanim faktorom koagulacije VIII treba pažljivo pratiti na pojavu inhibitora odgovarajućim kliničkim posmatranjem i laboratorijskim testovima. Ako se ne postigne očekivani nivoi aktivnosti faktora VIII ili ako krvarenje nije pod kontrolom sa odgovarajućom dozom, treba uraditi testove na prisustvo inhibitora faktora VIII. Kod pacijenata sa visokim nivoima inhibitora, terapija faktorom
VIII može biti neefikasna i treba razmotriti druge terapijske opcije. Terapiju ovih pacijenata treba da sprovodi lekar sa iskustvom u lečenju pacijenata sa hemofilijom i inhibitorima faktora VIII.
Kardiovaskularni događaji
Kod pacijenata sa postojećim kardiovaskularnim faktorima rizika, supstituciona terapija faktorom VIII može povećati kardiovaskularni rizik.
Komplikacije vezane za upotrebu katetera
Ako je neophodan centralni venski kateter (engl. central venous access device, CVAD), treba biti obazriv jer mogu da se jave komplikacije kao što su lokalne infekcije, bakterijemija i tromboza na mestu primene katetera.
Bezbednost od prenosa uzročnika virusnih bolesti
Standardne mere za sprečavanje prenošenja infekcija pri primeni lekova proizvedenih iz humane krvi ili plazme uključuju odabir donora, skrining pojedinačnih donacija i pulova (engl. pool) plazme na specifične markere infekcije i uvođenje efektivnih proizvodnih koraka za inaktivaciju/uklanjanje virusa. I pored toga, kada se primenjuju lekovi proizvedeni iz humane krvi ili plazme, mogućnost prenošenja infektivnih agenasa se ne može potpuno isključiti. Ovo takođe važi za nepoznate ili novootkrivene viruse, kao i druge patogene.
Preduzete mere se smatraju efektivnim za viruse sa omotačem kao što su virus humane imunodeficijencije (HIV), virus hepatitisa B (HBV) i virus hepatitisa C (HCV), kao i za virus hepatitisa A (HAV) koji je bez omotača. Mere koje se preduzimaju mogu biti ograničene efikasnosti protiv virusa bez omotača kao što je parvovirus B19.
Infekcija sa parvovirusom B19 može biti ozbiljna kod trudnica (fetalna infekcija) i za osobe sa imunodeficijencijom ili sa povećanom eritropoezom (npr. hemolitička anemija).
Kod pacijenata koji redovno/ponovljeno primaju humani faktor koagulacije VIII proizveden iz plazme, treba razmotriti odgovarajuću vakcinaciju (hepatitis A i B).
Strogo se preporučuje da se uvek prilikom primene leka Haemoctin SDH zabeleži naziv i broj serije leka, kako bi se vodila evidencija o povezanosti između pacijenta i serije leka.
Pedijatrijska populacija
Smatra se da posebna upozorenja i mere opreza navedene za odrasle, važe i za pedijatrijsku populaciju.
Sadržaj natrijuma
Haemoctin SDH, 250 i.j./5 mL:
Jedna bočica sadrži do 16,1 mg (0,7 mmola) natrijuma po bočici, odnosno suštinski je bez natrijuma. U slučaju primene više od jedne bočice, savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.
Haemoctin SDH, 500 i.j./5 mL i Haemoctin SDH, 1000 i.j./10 mL:
Jedna bočica sadrži do 32,2 mg (1,4 mmola) natrijuma po bočici. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma. 

Nisu poznate interakcije humanog faktora koagulacije VIII sa drugim lekovima.

Nisu sprovedene studije reproduktivne toksičnosti sa faktorom VIII na životinjama. Kako je pojava hemofilije A kod žena retka, nema ni iskustava o primeni faktora VIII u toku trudnoće i dojenja. Zbog toga, faktor VIII u trudnoći i za vreme dojenja treba primenjivati samo ako je jasno indikovano. 

Lek Haemoctin SDH nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Lečenje treba da bude pod nadzorom lekara koji ima iskustva u lečenju hemofilije.
Prethodno nelečeni pacijenti
Nema dostupnih podataka.
Praćenje terapije
U toku terapije se preporučuje odgovarajuće određivanje nivoa faktora VIII kako bi se odredila potrebna doza i učestalost ponovljenih injekcija. Odgovor na faktor VIII može varirati kod pojedinačnih pacijenata ispoljavanjem drugačijih poluvremena eliminacije i in vivo recovery vrednosti. Doziranje na osnovu telesne mase može zahtevi prilagođavanje kod pacijenata sa premalom ili prekomernom telesnom masom. Naročito
kod velikih hirurških intervencija, neophodno je precizno praćenje supstitucione terapije, određivanjem
koagulacionim metodama (meri se aktivnost faktora VIII).
Pri in vitro određivanju aktivnosti faktora VIII u uzorcima krvi pacijenata, zasnovanom na tromboplastinskom vremenu (engl. activated partial tromboplastin time, aPTT), na rezultate mogu značajno da utiču tip aPTT reagenasa i referentni standardi koji se koriste. Takođe, mogu da budu značajne razlike u  rezultatima zavisno od toga da li se radi koagulacioni test zasnovan na vrednostima aPTT ili test sa hromogenim supstratima prema Ph.Eur. O ovome treba posebno voditi računa ako se menja laboratorija i/ili se radi različitim metodama određivanja i različitim reagensima.
Doziranje
Doza i trajanje supstitucione terapije zavise od težine nedostatka faktora VIII, od lokalizacije i obima krvarenja i od kliničkog stanja pacijenta.
Broj jedinica faktora VIII koje se primenjuju, izražen je u internacionalnim jedinicama (i.j.) prema važećem standardu Svetske zdravstvene organizacije za koncentrate za proizvode koji sadrže faktor VIII. Aktivnost faktora VIII u plazmi se izražava ili u procentima (u odnosu na normalne vrednosti u humanoj plazmi) ili radije, u internacionalnim jedinicama (u odnosu na internacionalni standard za faktor VIII u plazmi).
Jedna internacionalna jedinica (i.j.) aktivnosti faktora VIII je ekvivalentna količini faktora VIII u jednom mililitru normalne humane plazme.
Terapija po potrebi
Izračunavanje potrebne doze faktora VIII, zasniva se na empirijskom saznanju da jedna internacionalna jedinica (i.j.) faktora VIII po kg telesne mase povećava aktivnost faktora VIII u plazmi za 1% do 2% od normalne vrednosti.
Potrebna doza se određuje korišćenjem sledeće formule:
Potreban broj jedinica = telesna masa(kg) x željeni porast faktora VIII (%) x 0,5
Količina koju je potrebno primeniti, kao i učestalost primene uvek treba da budu usmereni ka postizanju kliničke efikasnosti u individualnom slučaju.
U slučaju sledećih hemoragijskih događaja, aktivnost faktora VIII ne sme da padne ispod navedenih nivoa aktivnosti u plazmi (u % od normalne aktivnosti) tokom odgovarajućeg perioda. Sledeća tabela može da se koristi kao vodič za doziranje kod epizoda krvarenja i pri hirurškim intervencijama:
Stepen krvarenja/Tip hirurške procedure                                                                   Potreban nivo faktora VIII (%)                                                                          Učestalost doziranja                                                                   (sati)/Trajanje terapije (dani)
Krvarenja
Rana hemartroza, krvarenje iz
mišića ili krvarenje u usnoj duplji                                                                              20-40        Ponoviti na svakih 12 do 24 sata.                                                  Najmanje 1 dan dok se epizoda                                                    krvarenja ne smiri, na šta ukazuje                                                prestanak bola ili ne dođe do                                                      izlečenja.
Obimnija hemartroza, krvarenje iz
mišića ili hematom   30-60      Ponaviti injekciju svakih 12 do 24                                                sata u toku 3-4 dana ili duže, sve                                                dok ne prestane bol i ne prođe                                                    akutna nesposobnost.
Krvarenje opasno                                                                        po život                   60-100     Ponaviti injekciju na 8 do 24 sata                                                sve dok se opasnost ne otkloni.
Hirurška intervencija
Manje operacije, uključujući                                             i vađenje zuba        30-60       Svaka 24 sata, bar 1 dan, dok se                                                   ne postigne izlečenje.
Velike operacije       80-100     Ponaviti injekciju svakih 8 do 24
(pre-i postoperativno)             sata dok se ne postigne adekvatno 
                                             zastanje rana, a zatim se terapija                                               nastavlja još najmanje 7 dana                                                     kako bi se održala aktivnost                                                         faktora VIII  od 30% do 60%.
Profilaksa
Za dugotrajnu profilaksu krvarenja kod pacijenata sa teškom hemofilijom A, uobičajene doze su 20 do 40 i.j. faktora VIII po kilogramu telesne mase u intervalima od 2 do 3 dana. U nekim slučajevima, naročito kod mlađih pacijenata, mogu biti potrebni kraći intervali doziranja ili veće doze.
Način primene
Intravenska upotreba. Preporučuje se da se ne primenjuje više od 2-3 mL leka Haemoctin SDH po minuti.

Nisu prijavljeni slučajevi predoziranja.

Sažetak bezbednosnog profila
Reakcije preosetljivosti ili alergijske reakcije (koje mogu da uključe angioedem, osećaj pečenja i žarenja na mestu primene injekcije, jezu, crvenilo, generalizovanu urtikariju, glavobolju, koprivnjaču, hipotenziju, letargiju, mučninu, nemir, tahikardiju, stezanje u grudima, osećaj peckanja, povraćanje, zviždanje prilikom disanja) su primećene retko. U nekim slučajevima mogu da dovedu do teške anafilakse (uključujući i šok).
Pacijenti sa hemofilijom A mogu da razviju neutrališuća antitela (inhibitore) na faktor VIII. Ako se ovakvi inhibitori pojave, stanje će se manifestovati kao nedovoljan klinički odgovor. U takvim slučajevima, preporučuje se da se kontaktira specijalizovani Centar za hemofiliju.
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Tabelarni podaci u nastavku su navedeni u skladu sa MedDRA klasifikacijom sistema organa (SOC) i
preporučenim terminima (engl. Preferred Term Level, PT).
Za procenu neželjenih reakcija koriste se sledeće učestalosti pojavljivanja: veoma česta (≥ 1/10), česta (≥1/100 do < 1/10), povremena (≥ 1/1000 do < 1/100), retka (≥ 1/10000 do < 1/1000) i veoma retka (<1/10000) i nepoznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
Iz kliničkih studija, neintervencijskih studija, spontanih prijavljivanja i pregleda literature prijavljene su
sledeće neželjene reakcije na lek Haemoctin SDH:
MedDRA - klasa sistema organa Neželjene reakcije Učestalost
Poremećaji kože i potkožnog tkiva Egzantem, urtikarija, eritem Veoma retka
Poremećaji krvi i limfnog sistema
Inhibicija faktora VIII Povremena (prethodno lečeni pacijenti)*
Veoma česta
(prethodno nelečeni pacijenti)*
* Učestalost se zasniva na rezultatima ispitivanja svih proizvoda koji sadrže faktora VIII koja su uključivala pacijente sa teškim oblikom hemofilije A.
Pedijatrijska populacija
Za učestalost, tip i težinu neželjenih reakcija u pedijatrijskoj populaciji očekuje se da su isti kao kod odraslih.