Lopedium acut

Ovaj lek je kontraindikovan kod:

• pacijenata sa poznatom preosetljivošću na loperamid-hidrohlorid ili bilo koju drugu od pomoćnih supstanci koje ulaze u sastav leka
• dece mlađe od 12 godina
• pacijenata sa akutnom dizenterijom, koju karakteriše krv u stolici i visoka telesna temperatura
• pacijenata sa akutnim ulceroznim kolitisom
• pacijenata sa bakterijskim enterokolitisom uzrokovanim invazivnim mikroorganizmima kao što su Salmonella, Shigella i Campylobacter
• pacijenata sa pseudomembranoznim kolitisom uzrokovanim upotrebom antibiotika širokog spektra.

Lek Lopedium akut ne sme se koristiti kada je potrebno izbeći inhibiciju peristaltike zbog mogućeg rizika od značajnih posledica kao što su ileus, megakolon i toksični megakolon. Primena ovog leka mora se prekinuti čim se pojave ileus, konstipacija ili abdominalna distenzija.

Terapija dijareja ovim lekom je samo simptomatska. Kad god se primarna etiologija dijereje može utvrditi, potrebno je primeniti specifičnu odgovarajuću terapiju. Prioritet kod akutne dijareje je prevencija ili nadoknada tečnosti i elektrolita. Ovo je posebno važno kod male dece, kod osetljivih i starijih pacijenata sa akutnom dijarejom. Upotreba ovog leka ne isključuje primenu odgovarajuće terapije nadoknade tečnosti i elektrolita. 

S obzirom na to da perzistentna dijareja može biti indikator potencijalno ozbiljnijeg stanja, ovaj lek ne treba primenjivati tokom dužeg vremenskog perioda dok se ne ispita primarni uzrok dijareje. 

U slučaju akutne dijareje, ako ne dođe do kliničkog poboljšanja u roku od 48 sati, potrebno je prekinuti primenu ovog leka, a pacijent treba da se obrati lekaru za savet. 

Kod pacijenata sa AIDS-om koji u terapiji dijareje dobijaju loperamid, terapiju treba prekinuti pri pojavi prvih znakova distenzije abdomena. Prijavljeni su izolovani slučajevi opstipacije sa povećanim rizikom za toksični megakolon.Ovi pacijenti sa AIDS-om su imali infektivni kolitis uzrokovan virusima ili patogenim bakterijama a bili su na terapiji loperamidom. 

Iako nema dostupnih farmakokinetičkih podataka vezanih za pacijente sa oštećenjem funkcije jetre, potreban je oprez pri primeni leka loperamid, zbog smanjenog metabolizma prvog prolaska kroz jetru.Ovaj lek treba primenjivati s posebnim oprezom kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, jer može dovesti do relativnog prekoračenja doze s pojedinačnim toksičnim dejstvom na CNS. 

Ako se ovaj lek koristi u cilju kontrolisanja epizoda dijareje koja se javlja u okviru sindroma iritabilnog creva koja je prethodno dijagnostikovana od strane lekara, a nije došlo do kliničkog poboljšanja u roku od 48 sati, primenu loperamida treba prekinuti, a pacijent treba da se posavetuje sa svojim lekarom. Takođe, pacijenti treba da se obrate lekaru ako se simptomi promene ili ako ponavljane epizode dijareje traju duže od dve nedelje.

Ovaj lek sadrži laktozu. Pacijenti koji boluju od retkog naslednog oboljenja netolerancije na galaktozu, Lapp laktoznog deficita ili loše glukozno-galaktozne resorpcije ne smeju koristiti ovaj lek.

Pretklinički podaci pokazali su da je loperamid supstrat P-glikoproteina. Istovremena primena loperamida (16 mg, u pojedinačnoj dozi) sa hinidinom ili ritonavirom, oba su inhibitori P-glikoproteina, dovela je do povećanja vrednosti loperamida u plazmi za 2-3 puta. Nije poznat klinički značaj ovih farmakokinetičkih interakcija sa inhibitorima P-glikoproteina, kada je loperamid primenjivan u preporučenim dozama. 

Istovremena primena loperamida (4 mg u pojedinačnoj dozi) i itrakonazola, inhibitora CYP3A4 i P- glikoproteina, dovela je do trostruko ili četvorostrukog porasta koncentracije loperamida u plazmi. U istoj studiji CYP2C8 inhibitor, gemfibrozil, doveo je do porasta vrednosti loperamida u plazmi za u proseku dva puta. Kombinovanje itrakonazola i gemfibrozila dovela je do četvorostrukog porasta maksimalnih vrednosti loperamida u plazmi i porasta ukupne izloženosti u plazmi za trinaest puta.. Ova povećanja nisu bila udružena sa efektima na centralni nervni sistem kako je izmereno psihomotornim testovima (tj. subjektivni osećaj pospanosti i „ Digit Symbol Supstitution Test“). 

Istovremena primena loperamida (16 mg u pojedinačnoj dozi) i ketokonazola, inhibitora CYP3A4 i P- glikoproteina), dovela je do petostrukog porasta koncentracije loperamida u plazmi. Ovaj porast nije bio povezan sa pojačanim farmakodinamskim efektima izmerenim pupilometrijom. 

Rezultati jedne objavljene farmakokinetičke studije ukazuje na to da istovremena primena loperamida sa oralnim dezmopresinom može dovesti do trostrukog povećanja koncentracije dezmopresina u plazmi, verovatno zbog sporijeg gastrointestinalnog motiliteta. 

Očekuje se da lekovi sa slični farmakokinetičkim osobinama mogu potencirati efekat loperamida dok lekovi koji ubrzavaju gastrointestinalni tranzit mogu smanjiti efekat ovog leka.

Trudnoća

Bezbednost primene tokom trudnoće kod žena nije utvrđena, iako iz studija na životinjama nema indikacija da loperamid poseduje teratogene ili embriotoksične karakteristike. Kao i kod drugih lekova, ne savetuje se primena ovog leka tokom trudnoće, posebno tokom prvog trimestra. 

Dojenje

Mala količina leka loperamid može preći u humano mleko. Zbog toga se ovaj lek ne preporučuje tokom dojenja. 

Trudnice ili dojilje treba savetovati da se obrate svom lekaru koji će im propisati odgovarajuću terapiju.

Kada se dijareja leči loperamidom mogu se javiti gubitak svesti, pospanost, zamor i vrtoglavica. Zbog toga se savetuje oprez prilikom upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama.

Akutna dijareja

Odrasli:

Inicijalno dve kapsule (4 mg), a kasnije jedna kapsula (2 mg) posle svake tečne stolice. Uobičajena doza je 3-4 kapsule (6 mg- 8 mg) na dan. Ukupna dnevna doza ne sme biti veća od 6 kapsula (12 mg). 

Simptomatska terapija akutnih epizoda dijareje povezane sa sindromom iritabilnog creva kod odraslih starosti 18 godina i starije

Inicijalno treba uzeti dve kapsule (4 mg), a zatim nastaviti sa jednom kapsulom (2 mg) nakon svake tečne stolice ili prema prethodno datom savetu lekara. Maksimalna dnevna doza ne sme biti veća od 6 kapsula (12 mg). 

Primena kod starijih

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih. 

Oštećenje funkcije bubrega

Nije potrebno podešavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.

Oštećenje funkcije jetre

Iako nema dostupnih farmakokinetičkih podataka kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, ovaj lek treba primeniti sa oprezom kod ovih pacijenata zbog smanjenog metabolizma prvog prolaska (videti odeljak 4.4). 

Način primene

Lek je namenjen za oralnu upotrebu. Kapsule treba uzeti sa tečnošću.

Lek je kontraindikovan kod dece mlađe od 12 godina.

Akutna dijareja

Deca starija od 12 godina

Inicijalno dve kapsule (4 mg), a kasnije jedna kapsula (2 mg) posle svake tečne stolice. Uobičajena doza je 3-4 kapsule (6 mg- 8 mg) na dan. Ukupna dnevna doza ne sme biti veća od 6 kapsula (12 mg). 

Odrasli i deca starosti ≥12 godina

Bezbednost primene loperamida procenjivana je kod 2755 odraslih i dece starosti ≥12 godina koji su bili uključeni u 26 kontrolisane i nekontrolisane kliničke studije loperamida primenjivanih u terapiji akutne dijareje. 

Najčešće prijavljena neželjena dejstva (≥1% incidenca) u kliničkim studijama sa loperamidom kod akutne dijareje bila su: konstipacija (2,7%), flatulencija (1,7%), glavobolja (1,2%) i mučnina (1,1%). 

U Tabeli 1. su prikazana neželjena dejstva prijavljena pri primeni loperamida ili u kliničkim studijama (akutna dijareja) ili u post-marketiškim praćenjima. 

Procena neželjenih dejstava je zasnovana na sledećim podacima o učestalosti: Veoma česta (>1/10)

Česta (>1/100 do <1/10) Povremena (>1/1,000 do < 1/100) Retka (>1/10,000 do <1/1,000)

Veoma retka (<1/10,000), nije poznata (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka) 

Učestalost neželjenih reakcija prijavljenih kod upotrebe loperamida u kliničkim studijama (akutna dijareja) ili tokom postmarketinškog praćenja:

Poremećaji imunskog sistema

Reakcije preosetljivosti^, anafilaktičke reakcije (uključujući anafilaktički šok), anafilaktoidne reakcije (retko)

Poremećaji nervnog sistema

Glavobolja (često)

Vrtoglavica, pospanost (povremeno)

Gubitak svesti, stupor^, smanjeni nivo svesti, hipertonija, poremećaj koordinacije (retko)

Poremećaji oka

Mioza (retko)

Gastrointestinalni poremećaji

Konstipacija, mučnina, flatulencije (često)

Abdominalni bol, abdominalna nelagodnost, suva usta, bol u gornjem delu stomaka, povraćanje, dispepsija (povremeno)

Ileus (uključujući paralitički ileus), megakolon (uključujući toksični megakolon) abdominalna distenzija (retko)

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Osip (povremeno)

Bulozne erupcije (uključujući Stevens- Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza i erythema muliforme), angioedem^, urtikarija, svrab (retko)

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Retencija urina (retko)

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene 

 Umor (retko).

*Uključivanje ovih termina bazira se na postmarketinškim izveštajima za loperamid. S obzirom da proces utvrđivanja postmarketinških neželjenih reakcija ne razlikuje hronične i akutne indikacije ili odrasle i decu, učestalost je utvrđena na osnovu svih kliničkih studija sa loperamidom (akutna i hronična), uključujući i studije kod dece ≤12 godina (N=3683).

Prijavljivanje neželjenih reakcija 

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS).