Rantudil forte
Aktivna supstanca: Acemetacin
Bol i smanjena pokretljivost u vezi sa:
- Hronični reumoartritis (hronični poliartritis, reumatoidni artritis)
- Akutne iritacije povezane sa degenerativnom bolešću zglobova, naročito velikih zglobova i kičmenog stuba (aktivirana artroza, spondiloartroza)
- Bechterew-ove bolesti ( reumatoidni spondilitis)
- Napad gihta
- Upale zglobova, mišića i tetiva, tenosinovitis, tendovaginitis, burzitis
- Lumbago, ishijalgija
- Upale površinskih vena (tromboflebitis) i drugih krvnih sudova (vaskulitis)
- Hronični reumoartritis sa psorijazom (psorijazni artritis)
- Otok i upale nakon operacija i tupih povreda
- preosetljivost na aktivnu supstancu acemetacin, indometacin ili na bilo koji drugi sastojak ovog leka
- istorija poznatih rekacija,kao što je bronhospazam, napad astme, rinitis ili urtikarija, nakon uzimanja acetilsalicilne kiseline ili drugih nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL)
- poremećaji u formiranju krvi, nejasne etiologije
- istorija gastrointestinalnih krvarenja ili perforacija, koje su povezane sa prethodnim lečenjem sa nesteroidnim antiinflamatornim/antiflogističkim lekovima (NSAIL)
- aktivni ili prethodni rekurentni peptički ulkus/ hemoragija (dve ili više različitih epizoda dokazane ulceracije ili krvarenja)
- teška srčana insuficijencija
- završni trimestar trudnoće
- deca i adolescenti
Treba izbegavati istovremenu primenu leka Rantudil forte sa drugim nesteroidnim antiinflamatornim lekovima – uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2. Neželjena dejstva mogu biti svedena na minimum upotrebom najniže efektivne doze tokom najkraćeg perioda
potrebnog za kontrolu simptoma bolesti.
Stariji pacijenti:
Nakon upotrebe nesteroidnih antiinflamatornih lekova, neželjena dejstva, posebno gastrointestinalna krvarenja i perforacije, koje mogu biti fatalne, javljaju se mnogo češće kod starijih pacijenata (videti odeljak 4.2).
Gastrointestinalna krvarenja, ulceracije i perforacije Krvarenja u gastrointestinalnom traktu, ulceracije i perforacije, ponekad i sa fatalnim ishodom, su zabeležene kod svih nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL), u bilo koje vreme tokom terapije, sa ili bez prethodnih
simptoma upozorenja i/ili prethodne istorije ozbiljnih događaja vezanih za gastrointestinalni trakt. Rizik od pojave gastrointestinalnog krvarenja, ulceracija ili perforacija je veći pri upotrebi većih doza NSAIL
lekova, kod pacijenata sa istorijom čira posebno ako je praćen komplikacijama kao što su krvarenje ili perforacije kao i kod starijih pacijenata. Kod ovih pacijenata bi trebalo započeti lečenje sa
najnižim dostupnim dozama. Treba razmotriti kombinovanu terapiju sa lekovima koji štite sluznicu želuca (npr. Misoprostol ili inhibitori
protonske pumpe) kod ovih pacijenata, kao i kod pacijenata kod kojih je neophodna istovremena upotreba nižih doza acetilsalicilne kiseline ili drugih lekova koji mogu da povećaju rizik od gastrointestinalnih bolesti
Pacijenti sa istorijom neželjenih efekata vezanih za gastrointestinalni trakt, a posebno ako su stariji pacijenti u pitanju, treba odmah da prijave bilo koje neobične simptome vezane za abdomen (posebno gastrointestinalno
krvarenje), naročito u početnim fazama lečenja. Savetuje se oprez kod pacijenata koji istovremeno uzimaju lekove koji mogu povećati rizik od nastanka ulceracija i/ili krvarenja, kao što su, na primer, oralni kortikosteroidi, antikoagulansi kao što je varfarin, selektivni inhibitori preuzimanja serotonina ili inhibitore agregacije trombocita, kao što je aspirin Ukoliko se gastrointestinalna krvarenja ili ulceracije jave kod pacijenata koji su na terapiji lekom Rantudil forte, terapiju treba odmah prekinuti. NSAIL lekove treba pažljivo propisivati pacijentima sa istorijom gastrointestinalnih oboljenja (ulcerozni kolitis, Kronova bolest) jer se njihovo stanje može pogoršati Efekti na kardiovaskularni i cerebrovaskularni sistem
Odgovarajući monitoring i savetovanje su potrebni kod pacijenata sa hipertenzijom i/ili istorijom blage do umerene kongestivne srčane insuficijencije jer su zadržavanje tečnosti i edemi prijavljeni tokom terapije NSAIL lekovima. Klinička ispitivanja i epidemiološke studije pokazuju da upotreba određenih NSAIL ( posebno kada se koriste u visokim dozama i dugotrajnoj terapiji) može biti povezana sa malim povećanjem rizika od pojave tromboze arterija (npr., infarkt miokarda ili moždani udar). Nema dovoljno podataka da bi se isključio takav rizik u slučaju
acemetacina. Pacijente sa nekontrolisanom hipertenzijom, srčanom insuficijencijom, akutnom ishemijskom bolesti srca,
perifernom okluzijom arterija i/ili cerebrovaskularnim bolestima treba lečiti sa acemetacinom tek nakon pažljive procene. Sličan oprez i procena indikacije se preporučuje pre započinjanja produženog lečenja pacijenata sa
faktorima rizika za kardiovaskularne događaje (npr., hipertenzija, hiperlipidemija, dijabetes melitus, pušenje).
Kožne reakcije
Tokom lečenja NSAIL prijavljeni su veoma retki slučajevi ozbiljnih reakcija kože, neki od njih I sa fatalnim ishodom, uključujući eksfolijativni dermatitis, Stevens-Johnson sindrom, toksična epidermalna nekroliza ( videti
odeljak 4.8) Izgleda da su pacijenti u najvećem riziku od pojave ovih reakcija na početku terapije, jer se u većini slučajeva početak reakcije desio u toku prvog meseca lečenja. Pri prvoj pojavi osipa na koži, lezija sluzokože ili bilo kojih drugih znakova alergijske rekacije, treba odmah prekinuti terapiju lekom Rantudil forte. Pacijenti sa retkim, naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom Lapp laktaze ili glukoznogalaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.
Dodatne informacije
Lek Rantudil forte treba koristiti tek nakon pažljive procene odnosa rizik/korist u slučaju:
- ulkusa želuca i duodenuma (ili istorije ovih bolesti)
- prvog i drugog trimestra trudnoće
Lek Rantudil forte treba koristiti samo uz pažljiv medicinski nadzor u sledećim slučajevima:
- pacijenti sa dokazanim čirom na želucu ili duodenumu, sa Crohn-ovom bolesti i ulceroznim kolitisom, u slučaju istorije bolesti ili sa gastrointestinalnim simptomima
- visok krvni pritisak i srčana insuficijencija
- poremećaj funkcije bubrega ili jetre
- stariji pacijenti
- infekcija varičelom ili herpes zoster virusom može dovesti do teških komplikacija u obliku invazivne kožne superifekcije sa streptokokama ili stafilokokama. U sledećim slučajevima, lek Rantudil forte treba koristiti samo kada su preduzete odgovarajuće mere predostrožnosti (spremnost za hitnu intervenciju):
- kod pacijenata koji su skloni reakcijama preosetljivosti (npr., napad astme, kožne reakcije ili akutni rinitis) na nesteroidne antiinflamatorne/analgetske lekove
- pacijenti koji boluju od astme, polenske groznice, otečene mukoze nosa ili hroničnih respiratornih bolesti su u posebnom riziku od reakcija preosetljivosti
-simptomi epilepsije, Parkinsonove bolesti i postojećih psihijatrijskih poremećaja mogu se intenzivirati kod pacijenata koji uzimaju lek Rantudil forte
- kod pacijenata sa povećanom tendencijom hemoragija, agregacija trombocita može biti umanjena a tendencija krvarenja povećana
poseban oprez je neophodan kada se lek Rantudil forte uzima sa drugim lekovima koji imaju centralno dejstvo ili sa alkoholom
- povećanje parametara funkcije bubrega i jetre, primećeno je kod nekih pacijenata koji su lečeni lekom
Rantudil forte
- sistemski lupus eritematozus i/ili mešovite kolagenoze (mešovita bolest vezivnog tkiva)
- hipokalemija je prijavljena za vreme upotrebe indometacina, a ovu činjenicu treba uzeti u obzir prilikom primene diuretika koji štede kalijum
- u okviru dugoročne terapije, preporučuje se praćenje hemograma i procesa zgrušavanja krvi, a takođe i oftalmološka ispitivanja
Sledeće interakcije su opisane kada se lek Rantudil forte uzima zajedno sa sledećim lekovima: Digoksin, fenitoin, litijum:
Istovremena primena leka Rantudil forte i drugih lekova koji sadrže digoksin, fenitoin ili litijum može povećati koncentraciju ovih supstanci u plazmi.
Antikoagulansi: NSAIL mogu povećati efekte antikoagulanasa, kao što je varfarin . U slučaju istovremene primene ovih lekova, treba pratiti koagulacioni status pacijenta.
Kortikosteroidi:
Povećan rizik od gastrointestinalnih krvarenja i ulceracija
Drugi NSAIL, uključujući salicilate: Istovremena primena više NSAIL može povećati rizik od gastrointestinalnih krvarenja i ulceracija zbog
sinergijskog efekta. Zbog toga treba izbegavati istovremenu upotrebu acemetacina i drugih NSAIL Probenecid, sulfopirazon:
Mogu usporiti eliminaciju acemetacina.
Penicilinski antibiotici: Acemetacin može uspori eliminaciju penicilinskih antibiotika. Diuretici i antihipertenzivni lekovi:
Antihipertenzivni efekat lekova može biti oslabljen. Furosemid ubrzava eliminaciju acemetacina. Diuretici koji štede kalijum:
Mogu povećati nivo kalijuma u krvi (hiperkalemija); treba često kontrolisati koncentraciju kalijuma u krvi.
Lekovi koji deluju na centralni nervni sistem ili alkohol:
Savetuje se poseban oprez.
Inhibitori agregacije trombocita i selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI):
Povećan rizik od gastrointestinalnih krvarenja
Antacidi:
Antacidi mogu da smanje stepen resorpcije acemetacina.
Alkohol:
Konzumiranje alkohola tokom terapije NSAIL lekovima može pojačati neželjene efekte leka,a posebno okultni gubitak krvi iz gastrointestinalnog trakta. Nije bilo izveštaja o interakcijama između leka Rantudil forte i drugih aktivnih supstanci koje se takođe snažno vezuju za proteine plazme.
Inhibicija sinteze prostaglandina može imati negativan uticaj na trudnoću i/ili embrio-fetalni razvoj. Podaci iz epidemioloških studija ukazuju na povećan rizik od spontanog pobačaja, kao i srčanih malformacija i
gastrosize, nakon upotrebe inhibitora sinteze prostaglandina u ranoj fazi trudnoće. Apsolutni rizik za kardiovaskularne malformacije je povećan sa 1% na oko 1,5%. Pretpostavlja se da je rizik veći sa povećanjem doze i produženjem terapije. Eksperimenti na životinjama su pokazali da primena inhibitora sinteze prostaglandina dovodi do povećanja
gubitka embriona pre i posle implantacije, kao i do povećane embrio-fetalne smrtnosti. Pored toga, prijavljena je i veća učestalost malformacija, uključujući i kardiovaskularne malformacije, kod životinja koje su tretirane
inhibitorima sinteze prostaglandina u fazi organogeneze.
Tokom prvog i drugog trimestra trudnoće acemetacin ne treba primenjivati, osim ako je očigledno neophodno. Ako acemetacin koristi žena koja pokušava da zatrudni ili ako se lek koristi u prvom i drugom trimestru
trudnoće, doza treba da bude što je moguće niža a trajanje terapije što kraće. Upotreba inhibitora sinteze prostaglandina tokom trećeg trimestra trudnoće može da:
- izloži fetus sledećim rizicima:
- kardiopulmonalna toksičnost (sa prevremenim zatvaranjem duktus arteriousus i plućnom hipertenzijom) - poremećaj bubrežne funkcije koji može da progredira do insuficijencije bubrega sa oligohidramniosom.
- Izloži majku i dete u završnoj fazi trudnoće sledećim rizicima: - moguće produženje vremena krvarenja – efekat inhibicije agregacije trombocita koji može da se javi i pri veoma malim dozama - inhibicija kontrakcija uterusa što može da dovede do odlaganja i produženja porođaja. Dakle, acemetacin je kontraindikovan u trećem trimestru trudnoćeMale količine acemetacina, aktivnog sastojka, i njegovih metabolita prelaze u majčino mleko. Ako je moguće,upotrebu leka u periodu dojenja treba izbegavati.FertilitetUpotreba acemetacina može ugroziti plodnost žene, pa se zbog toga ne preporučuje kod žena koje pokušavaju dazatrudne. Kod žena koje imaju poteškoće da zatrudne ili koje prolaze kroz ispitivanje neplodnosti, treba uzeti u obzir prekid terapije lekom Rantudil forte.
Kada se koristi u većim dozama, lek Rantudil forte može ispoljiti neželjena dejstva u vezi sa centralnim nervnim sistemom, kao što su zamor I vrtoglavica. U posebnim slučajevima, ovi neželjeni efekti mogu ugroziti
sposobnost upravljanja motornim vozilima i rukovanja mašinama, a posebno kada se lek koristi u kombinaciji sa alkoholom.
Moguća neželjena dejstva su klasifikovana prema sledećim sistemima organa i učestalosti pojavljivanja, pa mogu biti:
vrlo česta:
≤ 10% lečenih pacijenata
česta:
< 10% a ≥1% lečenih pacijenata
povremena:
< 1% a ≥ 0.1% lečenih pacijenata
retka:
< 0.1% a ≥ 0.01% lečenih pacijenata
veoma retka:
< 0.01% lečenih pacijenata
nepoznata učestalost: frekvenca ne može biti procenjena iz raspoloživih
podataka Smatra se da su sledeća neželjena dejstva uglavnom dozno zavisna i variraju od pacijenta do pacijenta. Najčešća neželjena dejstva su gastrointestinalne prirode. Peptički ulkus, perforacije i/ili gastrointestinalna
krvarenja, ponekad i fatalna, mogu da se pojave, naročito kod starijih pacijenata Mučnina, povraćanje, dijareja, nadimanje, konstipacija, dispepsija, abdominalni bol, melana, hematemeza, ulcerozni stomatitis, pogoršanje kolitisa i Kronova bolest prijavljivani su nakon primene leka Rantudil forte. Ređe je prijavljivan gastritis. Rizik od gastrointestinalnih krvarenja posebno zavisi od doze i dužine trajanja terapije.
Edemi, hipertenzija i insuficijencija srca su prijavljivani u vezi sa lečenjem NSAIL lekovima. Klinička ispitivanja i epidemiološki podaci pokazuju da upotreba određenih NSAIL (posebno kada se koriste u visokim dozama i tokom dužeg vremenskog perioda) može biti povezana sa malim povećanjem rizika od nastanka tromboze arterija (npr., infarkt miokarda ili moždani udar) Infekcije i infestacije:
U veoma retkim slučajevima zabeležena je egzacerebracija upale izazvane infekcijom (npr. razvoj
nekrotizirajućeg fascitisa) koje je vremenski povezan sa upotrebom nesteroidnih antiinflamatornih lekova. Ovo može biti povezano sa mehanizmom dejstava NSAIL. Zbog toga, pacijenti treba odmah da obaveste svog lekara ukoliko dođe do pojave ili pogoršanja simptoma infekcije dok su na terapiji lekom Rantudil forte. Lekar treba da odluči da li je antibiotska terapija indikovana u ovom slučaju.
Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema Veoma retko: anemija izazvana okultnim gubitkom krvi iz gastrointestinalnog trakta, hemolitička anemija,
pancitopenija (anemija, uključujući aplastičnu anemiju, leukopeniju, agranulocitozu, trombocitopeniju). Početni simptomi mogu biti: povišena temperatura, bol u grlu, površinske lezije u ustima, simptomi slični gripu, teška malaksalost, krvarenje iz nosa i potkožna krvarenja.
U ovim slučajevima treba obustaviti terapiju lekom i odmah se obratiti lekaru. Pacijenti ne smeju samoinicijativno da koristite bilo koji drugi analgetik ili lek da bi lečili navedene simptome. Pacijentima, koji su na dugotrajnoj terapiji ovim lekom, treba redovno proveravati krvnu sliku.
Moguće je da ovaj lek utiče na agregaciju trombocita a moguća je i povećana hemoragijska dijateza. Imunološki poremećaji
Često: alergijske reakcije, kao što su osip i svrab. Povremeno: urtikarija.
Veoma retko: ozbiljne opšte reakcije preosetljivosti koje mogu da se manifestuju kao : edem lica i kapaka, otečen, jezik, otečen grkljan sa suženjem disajnih puteva, respiratorni distress koji može da dovede do napada astme, tahikardija, pad krvnog pritiska koji može da izazove po život opasan šok. Medicinska pomoć se mora odmah primeniti ukoliko se bilo koji od navedenih simptoma pojavi, a reakcije mogu nastati nakon uzimanja leka po prvi put. Veoma retko: alrgijski vaskulitis i pneumonitis.
Endokrinološki poremećaji Veoma retko: hiperglikemija iglikozurija.Poremećaji metabolizma i ishrane Retko: hiperkalemija
Psihijatrijski poremećaji
Često: uznemirenost
Retko: razdražljivost, konfuzija
Veoma retko: mentalni poremećaji, dezorijentacija, anksioznost, noćne more, tremor, psihoze, halucinacije,
depresija i prolazan gubitak svesti koji može dovesti do kome.
Terapija lekom Rantudil forte može pojačati simptome već postojećih psihijatrijskih bolesti. Poremećaji nervnog sistema:
Često: centralni nervni poremećaji, kao što su glavobolja, pospanost/umor, vrtoglavica i sanjivost.
Veoma retko: poremećaj senzibiliteta, mišićna astenija, hiperhidroza, poremećaj ukusa, poremećaji memorije, poremećaj sna, napadi.
Upotreba leka Rantudil forte može pojačati simptome epilepsije i Parkinsonove bolesti. Poremećaji na nivou oka:
Povremeno: pigmentna degeneracija mrežnjače i zamagljenja rožnjače su uočena tokom dugotrajnog lečenja sa indometacinom, glavnim metabolitom acemetacina. Tipičan simptom može biti zamućen ili dvostruki vid
Poremećaji na nivou uha i centra za ravnotežu
Veoma retko: zujanje u ušima i prolazno oštećenje sluha.
Kardiološki poremećaji
Veoma retko: palpitacije, angina pektoris, insuficijencija srca.
Vaskularni poremećaji
Veoma retko: hipertenzija.
Nepoznata učestalost: kardiovaskularni kolaps.
Gastrointestinalni poremećaji:
Veoma često: gastrointestinalni poremećaji kao što su mučnina, povraćanje, abdominalni bol, dijareja, manji gubitak krvi iz gastrointestinalnog trakta, koji u izuzetnim slučajevima može da dovede do anemije.
Često: dispepsija, nadimanje, grčevi u stomaku, gubitak apetita i gastrointestinalni ulkus (ponekad uz krvarenje i
perforacije).
Povremeno: može doći do pojave krvi u povraćenom sadržaju, fekalijama ili stolici.
Veoma retko: stomatitis, upala jezika, lezije na jednjaku, bolovi u donjem delu stomaka ( npr. nespecifično
zapaljenje debelog creva sa krvarenjem), pogoršanje Kronove bolesti ili ulcerozni kolitis, konstipacija, formiranje intestinalnih strikture nalik dijafragmi, zapaljenje pankreasa. Pacijente treba savetovati da, ukoliko se pojavi jači bol u gornjem delu stomaka, povraćanje krvi, krvava i/ili
crna stolica, odmah prekinu terapiju lekom Rantudil® forte i konsultuju lekara. Hepatobilijarni poremećaji
Često: povišeni enzimi jetre.
Povremeno: oštećenja jetre ( toksični hepatitis sa ili bez ikterusa)
U vrlo retkim slučajevima sa munjevitim tokom, bez prethodnih simptoma.
Zbog toga, funkcije jetre treba pratiti u redovnim intervalima.
Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva: Povremeno: alopecija
Veoma retko: ekcem, enantema, eritem, fotosenzitivne reakcije, manja ili veća krvarenja u koži, eksfolijativni dermatitis i osip kože sa crvenilom i plikovima, koji može da se pogorša i pređe u Stevens-Johnson sindrom i
toksičnu epidermalnu nekrolizu ( Lyell sindrom). Poremećaji na nivou bubrega i urinarnog sistema Povremeno: razvoj edema ( npr., periferni edemi) posebno kod pacijenata sa hipertenzijom i/ili poremećajem
funkcije bubrega.
Veoma retko: poremećaji mokrenja, povećanje koncentracije uree u krvi, akutna bubrežna insuficijencija,
proteinurija, hematurija ili oštećenja bubrega (nefritis, nefrotski sindrom, papilarna nekroza),. Zbog toga, funkciju bubrega kod pacijenata treba redovno proveravati. Poremećaji reproduktivnog sistema i na nivou dojki
Veoma retko: vaginalno krvarenje
Potražite neki drugi lek