Taita

Lek Taita se ne sme koristiti ukoliko:

• ste alergični (preosetljivi) na duloksetin ili bilo koju pomoćnu suspstancu u leku
• imate oboljenje jetre
• imate ozbiljno oboljenje bubrega
• uzimate ili ste nedavno, do pre 14 dana, uzimali drugi lek za lečenje depresije pod nazivom inhibitor monoamino oksidaze (MAOI) (videti odeljak posvećen interakcijama sa drugim lekovima)
• uzimate fluvoksamin (za lečenje depresije), ciprofloksacin ili enoksacin (za lečenje infekcija)
• uzimate druge lekove koji sadrže duloksetin 

Razgovarajte sa Vašim lekarom ukoliko imate povišen krvni pritisak ili srčano oboljenje. Lekar će Vam reći da li treba da uzimate lek Taita.

Pre nego što uzmete ovaj lek, obavestite Vašeg lekara ukoliko:

• uzimate druge lekove za lečenje depresije (videti odeljak posvećen interakcijama sa drugim lekovima)
• uzimate biljne preparate na bazi kantariona (Hypericum perforatum)
• imate oboljenje bubrega
• ste nekada imali epileptični napad
• ste nekada imali maniju
• patite od bipolarnog poremećaja
• imate problem sa očima kao što su pojedine vrste glaukoma (povišeni očni pritisak)
• ste imali poremećaj krvarenja (sklonost ka pojavljuju modrica)
• ste izloženi riziku od pojave niskog nivoa natrijuma u krvi (na primer ako uzimate diuretike posebno ako ste starija osoba)
• ste tenutno na terapiji drugim lekom koji može izazvati oštećenje jetre
• uzimate druge lekove koji sadrže duloksetin 

Lek Taita može izazvati osećaj nemira ili nemogućnost mirnog sedenja ili stajanja. Obavestite Vašeg lekara ukoliko primetite neki od ovih simptoma.

Samoubilačke misli i pogoršanje Vaše depresije ili anksioznog poremećaja

Ukoliko ste depresivni i/ili imate anksiozni poremećaj, ponekad se mogu javiti misli o samopovređivanju ili samoubistvu. Ovakve misli se naročito javljaju pri započinjanju terapije antidepresivima, zbog toga što je ovim lekovima potrebno izvesno vreme da deluju, obično oko dve nedelje ali ponekad i duže.

Mnogo je verovatnije da se jave ovakve misli ukoliko:

• ste ranije razmišljali o samoubistvu ili samopovređivanju
• ste mlada odrasla osoba. Informacije iz kliničkih ispitivanja pokazuju povećan rizik od suicidalnog ponašanja odraslih osoba mlađih od 25 godina starosti sa psihijatrijskom dijagnozom koji su bili lečeni antidepresivom.

Ako u bilo kom trenutku pomislite na samopovređivanje ili samoubistvo, obratite se svom lekaru ili odmah idite u bolnicu.

Može Vam biti od koristi da kažete rođaku ili bliskom prijatelju da patite od depresije ili imate anksiozni poremećaj i zamolite ga da pročita ovo uputstvo. Možete ih zamoliti da Vam kažu ukoliko misle da se Vaša depresija ili anksioznost pogoršava, ili da su zabrinuti zbog promena u Vašem ponašanju.

Primena kod dece i adolescenata uzrasta ispod 18 godina 

Lek Taita obično ne treba primenjivati kod dece i adolescenata uzrasta ispod 18 godina. Takođe, treba da znate da su pacijenti uzrasta ispod 18 godina izloženi većem riziku od pojave neželjenih efekata kao što su pokušaj samoubistva, samoubilačke misli i neprijateljsko ponašanje (najčešće agresija, antagonističko ponašanje i bes) kada uzmu lek iz ove grupe. Uprkos tome, lekar može propisati lek Taita pacijentima mlađim od 18 godina zato što smatra da je to u njihovom interesu. Ukoliko je lekar propisao lek Taita pacijentu mlađem od 18 godina i želite da porazgovarate o tome, molimo Vas da se obratite Vašem lekaru. Treba da upozorite svog lekara ukoliko se jave ili pogoršaju bilo koji od gore navedenih simptoma kod pacijenata mlađih od 18 godina koji uzimaju lek Taita.

Takođe, dugoročni bezbednosni uticaj leka Taita na rast, sazrevanje kao i intelektualni razvoj i razvoj ponašanja, kod ove grupe pacijenata, još uvek nije utvrđen.

Važne informacije o nekim sastojcima leka Taita

 Lek Taita sadrži saharozu. U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Imajte u vidu da se ove informacije mogu odnositi i na lekove koje više ne uzimate, kao i na lekove  koje planirate da uzimate u budućnosti. Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate, ili ste do nedavno uzimali neki drugi lek, uključujući i lek koji se nabavlja bez lekarskog recepta zbog toga što može doći do njihovog međusobnog dejstva.

Glavni sastojak leka Taita, duloksetin, se koristi i pod drugim nazivom u sastavu lekova za lečenje nekih drugih stanja poput dijabetesnog neuropatskog bola, depresije, anksioznosti ili urinarne inkontinencije.

Upotebu više od jednog od ovih lekova u isto vreme treba izbegavati. Proverite sa Vašim lekarom da li već uzimate neki lek koji sadrži duloksetin. Vaš lekar će odlučiti da li možete uzimati lek Taita sa drugim lekovima.

Nemojte započinjati ili prekidati primenu bilo kog leka, uključujući i one kupljene bez recepta kao i biljne preparate, pre nego što se posavetujete sa lekarom.

Takođe se obratitie vašem lekaru ukoliko uzimate bilo koji od sledećih lekova:

• Inhibitore monoamino oksidaze (MAOI). Ne smete primenjivati lek Taita ukoliko uzimate ili ste nedavno uzimali, pre manje od 14 dana, drugi antidepresiv koji se zove inhibitor monoamino oksidaze (MAOI). Primeri MAO inhibitora, uključuju i moklobemid (antidepresiv) i linezolid (antibiotik). Primena MAO inhibitora zajedno sa mnogim lekovima koji se propisuju na recept, uključujući i lek Taita može proizvesti ozbiljne čak i životno ugrožavajuće neželjene efekte. Morate napraviti pauzu od najmanje 14dana nakon prestanka upotrebe leka iz grupe MAOI pre nego što uzmete lek Taita. Takođe, potebno je da sačekate najmanje 5 dana nakon primene leka Taita pre  nego što započnete terapiju MAO inhibitorima.
• Lekove koji izazivaju pospanost: ovo se odnosi na lekove koje Vam je propisao lekar uključujući benzodiazepine, jake analgetike, antipsihotike, fenobarbiton, antihistaminike.
• Lekove koji povećavaju nivo serotonina: triptani, tramadol, triptofan, lekovi iz grupe selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) (kao što su paroksetin i fluoksetin), triciklični antidepresivi (koa što su klomipramin, amitriptilin), lekovi iz grupe inhibitora  ponovnog preuzimanja serotonina/noradrenalina (SNRIs) (venlafaksin), petidin, kantarion i MAO inhibitori (moklobemid i linezolid). Ovi lekovi povećavaju rizik od pojave neželjenih dejstava; ukoliko primetite bilo koji neuobičajeni simptom za vreme primene ovih lekova zajedno sa lekom Taita obratite se Vašem lekaru
• Oralne antikoagulanse ili antitrombocitne lekove (za sprečavanje zgrušavanja krvi). Ovi lekovi mogu povećati rizik od pojave krvarenja

Lek Taita se može primenjivati nezavisno od obroka. Treba biti oprezan ukoliko konzumirate alkohol za vreme terapije lekom Taita.

Pre nego što počnete da uzimate neki lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.

 Obavestite Vašeg lekara ukoliko ste trudni, planirate trudnoću ili mislite da ste trudni.

Lekar će Vam propisati lek Taita za vreme trudnoće samo ukoliko proceni da korist po majku prevazilazi potencijalni rizik po plod.

 Primena sličnih lekova za vreme trudnoće poput SSRI, može povećati rizik od nastanka ozbiljnog stanja koje se zove perzistentna plućna hipertenzija novorođenčeta (PPHN), zbog čega će beba disati ubrzano i imati plavičasu (modru) kožu. Ovi simptomi obično započinju tokom prvih 24 sata nakon rođenja. Ukoliko kod Vaše bebe primetite ove simptome odmah obavestite babicu i/ili lekara.

Ukoliko primenjujete lek Taita pred kraj trudnoće, Vaša beba može imate neke simptome nakon rođenja. Ovo obično počinje na rođenju ili nekoliko dana nakon rođenja. Ovi simptomi mogu uključivati mlitavost muskulature, drhtanje, nervozu praćenu nervoznim drhtajima, poteškoće pri hranjenju, probleme prilikom dojenja i konvulzije (napadi). Ukoliko Vaša beba ima bilo koji od ovih simptoma nakon rođenja, ili ste zabrinuti za zdravlje Vaše bebe, obratite se Vašem lekaru ili babici.

 Obavestite Vašeg lekara ukoliko dojite. Primena leka Taita tokom perioda dojenja se ne preporučuje. Posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Lek Taita može kod Vas izazvati pospanost i vrtoglavicu. Nemojte upravljati motornim vozilom i rukovati mašinama dok ne ustanovite kako na Vas deluje lek Taita.

Uvek uzimajte lek tačno onako kako Vam je lekar propisao. Ukoliko niste sigurni, konsultujte Vašeg lekara ili farmaceuta.

 Dejstvo leka Taita kod većine ljudi sa depresijom ili anksioznim poremećajem započinje do dve nedelje od početka terapije.

 Doziranje kod depresije i djiabetesnog neuropatskog bola

Uobičajena doza leka je jedna kapsula (60 mg duloksetina) jednom dnevno, ali će Vam lekar propisati odgovarajuću dozu.

 Doziranje kod generalizovanog anksioznog poremećaja

Uobičajena početna doza leka je 30 mg jednom dnevno posle čega će mnogi pacijenti primati 60 mg jednom dnevno, ali će Vam lekar propisati odgovarajuću dozu. Doza može biti povećavana do 120 mg dnevno na osnovu Vašeg terapijskog odgovora na lek Taita.

 Lek Taita je namenjen za oralnu primenu. Kapsulu treba progutati celu uz dosta tečnosti.

Da ne biste zaboravili da uzmete lek, možda će Vam biti lakše da se setite ako lek uzimate svaki dan u isto vreme.

Posavetujte se sa Vašim lekarom koliko dugo treba da uzimate lek Taita. Nemojte prekidati primenu leka pre nego što se posavetujete sa lekarom.

 Ukoliko mislite da lek Taita suviše slabo ili jako deluje na Vaš organizam, obratite se lekaru ili farmaceutu.

Ukoliko ste uzeli veću dozu leka Taita nego što bi trebalo, odmah se obratite Vašem lekaru ili farmaceutu! Simptomi predoziranja uključuju pospanost, komu, konvulzije, povraćanje, ubrzan rad srca i serotoninski sindrom (opisan ispod u odeljku posvećenom mogućim  neželjenim dejstvima).

Nikada ne uzimajte duplu dozu da nadomestite to što ste preskočili da uzmete lek!

 Ukoliko ste preskočili da uzmete dozu leka, uzmite je što je pre moguće. Međutim, ukoliko se približilo vreme za uzimanje sledeće doze, nemojte uzeti propuštenu dozu već nastavite sa uzimanjem leka po preporučenom režimu.

Vaš lekar će Vas savetovati kada da prestanete sa terapijom.

 NEMOJTE prestati sa primenom leka bez saveta Vašeg lekara čak i ukoliko se osećate bolje.

Ukoliko lekar smatra da Vam više nije potreban lek Taita, savetova će Vam postepeno smanjenje doze  tokom 2 nedelje pre nego što u potpunosti prestanete sa terapijom.

 Kod pojedinih pacijenata koji su naglo prestali za uzimanjem leka Taita su zabeleženi simptomi kao što su: vrtoglavica, zamor, osećaj bockanja i probadanja nalik elktrošoku (naročito u glavi), poremećaj spavanja (živopisni snovi, noćne more, nesanica), pospanost, osećaj nemira ili uznemirenosti, osećaj anksioznosti, mučnina ili čak povraćanje, drhtavica (tremor), glavobolja, glavobolja, bol u mišićima, razdražljivost, proliv, prekomerno znojenje ili vrtoglavica.

 Ovi simptomi obično nisu ozbiljni i prolaze za par dana, ali ukoliko primetite bilo koje simptome, posavetujte se sa Vašim lekarom. Ukoliko imate još neka pitanja, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Lek Taita, kao i drugi lekovi, može da ima neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih.

 Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): mučnina, glavobolja, suvoća usta, pospanost.

 Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): Gubitak apetita, nesanica , uznemirenost (agitacija), smanjena seksualna želja, anksioznost, poteškoće ili nemogućnost postizanja orgazma, neuobičajeni snovi, vrtoglavica, bezvoljnost, tremor (drhtanje), parestezija  (osecaj trnjenja, mravinjanja, bockanja, žarenja u nekom delu tela), zamućen vid, tinitus (zujanje u ušima), osećaj lupanja srca, porast krvni pritisak, prolazno crvenilo, zevanje, zatvor, proliv , bol u  trbuhu, povraćanje, loše varenje, nadimanje, pojačano znojenje, osip po koži, bol u mišićima, grčevi u mišićima, dizurija (otežano i bolno mokrenje), učestalo mokrenje (polakiurija), erektilna disfunkcija (nemogućnost postizanja i održavanja erekcije), poremećaj ejakulacije, sklonost ka padovima (naročito kod starijih osoba), umor, gubitak telesne mase.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): upala grla, stezanje u grlu, suicidalne misli, poteškoće sa spavanjem, škrgutanje zubima, dezorijentisanost, gubitak motivacije, mioklonus (kratki, nevoljni trzanj jednog ili više mišića), akatizija (stanje mišićnog nemira udova zbog osećaja unutrašnjeg uznemirenja i nemogućnosti da se sedi ili leži), nervoza, otežana koncentracija, poremećaj čula ukusa, diskinezija (nevoljni pokreti), sindrom nemirnih nogu, loš kvalitet sna, proširene zenice, oštećenje vida, vertigo (vrtoglavica), bol u uhu, ubrzan srčani rad, nepravilan srčani rad, sinkopa (nagli gubitak svesti), povišen krvni pritisak (hipertenzija), nagli pad krvnog pritiska pri zauzimanju uspravnog položaja, osećaj hladnoće u prstima na rukama i/ili nogama, krvarenje iz nosa, krvarenje u digestivnom traktu (povraćanje krvi ili prisustvo krvi u stolici – crna stolica), podrigivanje, otežano gutanje (disfagija), loše varenje, gastroenteritis, gastritis (zapaljenje sluzokože želuca), hepatitis (koji može dovesti do pojave žutice, žuta prebojenost kože i beonjača), povećane vrednosti enzima jetre (ALT, AST alkalne fosfokinaze), noćno znojenje, koprivnjača, kontaktni dermatitis, hladan znoj, osetljivost na sunčevu svetlost, povećana sklonost ka pojavljivanju modrica, ukočenost mišića, grčevi u mišićima (podrhtavanje mišića), otežano mokrenje ili nemogućnost mokrenja, noćno mokrenje, otežano započinjanje mokrenja, slab mlaz pri mokrenju, izlučivanje veće količine mokraće (poliurija) neuobičajena vaginalna krvarenja, poremećaj menstrualnog ciklusa, seksualne disfunkcije, bol u testisima, bol u grudima, osećaj hladnoće, osećaj nelagodnosti, žeđ, groznica, malaksalost, osećaj vrućine, poremećaj hoda, povećanje telesne mase, povećanje vrednosti kreatinin fosfokinaze u krvi i povećanje koncentravije kalijuma u krvi, povećana vrednost šećera u krvi (hiperglikemija) posebno kod pacijenata sa dijebetesom. .

Retka neželjena dejstva (javljaju se kod 1 do 10 na 10.000 pacijenata): smanjenja aktivnost štitne žlezde, alergijske reakcije, dehidracija, sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona (SIADH), manija (prekomerna aktivnost, ubrzane misli i smanjena potreba za snom), halucinacije, suicidalno  ponašanje, osećaj agresije i besa, osećaj nemira ili nemogućnost da se sedi ili stoji mirno, ekstrapiramidalni sindrom (ukočenost mišića, tremor ekstremiteta i usporen hod), “serotoninski sindrom” (retka reakcija koja može izazvati osećanje velike sreće, pospanosti, nespretnosti, nemira, osećaj pijanstva, groznicu, znojenje ili ukočenost mišića), zadah iz usta, zapaljenje sluzokože usne duplje (stomatitis), povećan očni pritisak (glaukom), simptomi menopauze, neuobičajen miris urina, grčenje mišića vilice, povišen nivo holesterola u krvi, žuta prebojenost kože (žutica), insuficijencija jetre, Stivens-Džonson-ov sindrom, pojava jarko crvene krvi u stolici, iznenadno oticanje kože ili sluzokože, hipertenzivna kriza, nizak nivo natrijuma u krvi (uglavnom se javlja kod starijih osoba, simptomi uključuju vrtoglavicu, slabost, konfuziju, pospanost ili umor, mučninu i povraćanje, ozbiljnije simptome kao što su nesvestica, konvulzije i gubitak svesti) ozbiljne alergijske reakcije koje dovode do otežanog disanja ili vrtoglavice ili ospe, napadi (konvulzije), poremećaj lučenja mleka kod žena i pojava lučenja mleka kod muškaraca.

 Veoma retka neželjena dejsta (javljaju se kod 1- 10 na 100.000 pacijenata): kutani vaskulitis 

Prijavljivanje neželjenih reakcija

  Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS).