Tractocile

• Gestacijska starost ispod 24. ili preko 33. navršene nedelje
• Prevremena ruptura plodovih ovojaka >30 nedelja gestacije
• Abnormalna fetalna srčana frekvenca
• Prepartalna uterina hemoragija koja zahteva da se odmah izvede porođaj
• Eklampsija i teška preeklampsija zbog kojih se mora izvesti porođaj
• Intrauterina smrt ploda
• Suspektna intrauterina infekcija
• Prednjačeća posteljica (placenta praevia)
• Prevremeno odlubljivanje normalno usađene posteljice (abrupcija placente)
• Bilo koje drugo stanje majke ili fetusa kod koga je opasno nastaviti sa održavanjem trudnoće
• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku Lista pomoćnih supstanci.

Kada se lek Tractocile primenjuje kod pacijentkinja kod kojih se ne može isključiti mogućnost prevremene rupture plodovih ovojaka, treba proceniti koji je odnos između koristi od odlaganja porođaja i mogućeg rizika od pojave horioamnionitisa.
Ne postoji iskustvo u primeni leka Tractocile kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega. Malo jeverovatno da bi oštećenje funkcije bubrega zahtevalo prilagođavanje doze, jer se samo mala količina 
Faza Režim Dužina/brzina infuzije Doza atosibana
1 Intravenska bolus injekcija od 0,9 mL u toku 1 min Nije primenljivo 6,75 mg
2 intravenska udarna doza u infuziji u trajanju od 3 sata 24 mL/h (300 mikrograma/min) 54 mg
3 naknadna intravenska infuzija u trajanju do 45 sati 8 mL/h (100 mikrograma/min) do 270 mg atosibana izlučuje urinom. Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre treba obratiti pažnju prilikom primene atosibana (videti odeljke 4.2 i 5.2).
Postoji samo ograničeno kliničko iskustvo u primeni leka Tractocile kod višestrukih trudnoća ili kod pacijentkinja gestacijske starosti između 24 i 27 nedelja zbog malog broja lečenih pacijentkinja. Stoga je korist leka Tractocile u ovoj grupi nepotvrđena.
Moguće je ponoviti terapiju lekom Tractocile, ali dostupno je samo ograničeno kliničko iskustvo kada su u pitanju višestruka ponavljanja terapije, do 3 ponovljene terapije (videti odeljak 4.2).
U slučaju intrauterinog zastoja u rastu, odluka o nastavku ili ponovnom započinjanju lečenja lekom Tractocile zavisi od procene zrelosti fetusa
Treba razmotriti i praćenje kontrakcija materice i brzine otkucaja srca fetusa tokom primene atosibana kao i
u slučaju perzistentnih kontrakcija materice.
Kao antagonist oksitocina, atosiban može teoretski da podstakne relaksaciju materice i postpartalno
krvarenje, pa stoga treba pažljivo nadgledati gubitak krvi nakon porođaja. Međutim, u toku kliničkih
ispitivanja nisu uočene nikakve neadekvatne kontrakcije materice nakon porođaja.
Poznato je da su višestruka trudnoća i lekovi sa tokolitičkom aktivnošću, kao što su blokatori kalcijumovih kanala i beta-mimetici, povezani sa povećanim rizikom od edema pluća. Prema tome, atosiban treba oprezno
koristiti u slučaju višestruke trudnoće i/ili istovremene primene drugih lekova sa tokolitičkom aktivnošću (videti odeljak 4.8).

Malo je verovatno da atosiban stupa u interakcije sa drugim lekovima posredstvom citohroma P450 pošto su in vitro ispitivanja pokazala da atosiban nije supstrat za citohrom P450 sistem i da ne inhibira enzime citohroma P450 koji metabolišu lekove.
Ispitivanja interakcija su sprovedena na zdravim dobrovoljcima ženskog pola a korišćeni su betametazon i labetalol. Nisu primećene nikakve klinički značajne interakcije između atosibana i betametazona ili labetalola.

Atosiban treba koristiti samo onda kada je dijagnoza prevremenog porođaja uspostavljena između 24. i 33. navršene nedelje trudnoće. Ukoliko u toku trudnoće pacijentkinja doji prethodno rođeno dete, dojenje treba prekinuti u toku terapije lekom Tractocile, s obzirom na to da oslobađanje oksitocina tokom dojenja može pojačati kontrakcije uterusa i neutralizovati dejstvo tokolitika.
U kliničkim ispitivanjima sa atosibanom nisu zabeleženi efekti ovog leka na dojenje. Uočeno je da male količine atosibana prolaze iz plazme u majčino mleko kod žena koje doje.
Studije embrio-fetalne toksičnosti nisu pokazale toksično dejstvo atosibana. Nisu sprovedena nikakva ispitivanja o uticaju na fertilitet i rani razvoj embriona (videti odeljak Pretklinički podaci o bezbednosti leka).

Nije relevantno.

Terapiju lekom Tractocile treba da započne i prati lekar koji ima iskustvo u lečenju prevremenog porođaja.
Lek Tractocile se daje intravenski u tri uzastopne faze: početna bolus doza (6,75 mg) sa Tractocile 6,75 mg/0,9 mL rastvorom za injekcije nakon koje odmah sledi kontinuirana infuzija visoke doze (infuzija udarne doze od 300 mikrograma/min) Tractocile 37,5 mg/5 mL koncentrata za rastvor za infuziju u toku tri sata, a nakon toga se daje niža doza Tractocile 37,5 mg/5 mL koncentrata za rastvor za infuziju (naknadna doza od 100 mikrograma/min) u trajanju do 45 sati. Ukupna dužina terapije ne sme preći 48 sati. Poželjno je da ukupna doza data u toku jednog punog ciklusa terapije lekom Tractocile ne pređe 330,75 mg atosibana.
Intravensku primena inicijalne bolus injekcije Tractocile 6,75 mg/0,9 mL, rastvor za injekciju (videti Sažetak karakteristika leka Tractocile 6,75 mg/0,9 mL, rastvor za injekciju) treba započeti odmah nakon dijagnostikovanja pretećeg prevremenog porođaja. Kada je bolus injekcija data, terapija se nastavlja infuzijom. Ukoliko su kontrakcije materice i dalje prisutne za vreme lečenja lekom Tractocile, potrebno je razmotriti primenu alternativne terapije.
Na sledećoj tabeli prikazan je pun režim doziranja bolus injekcije nakon koje sledi infuzija:
Ponovljeno lečenje
U slučaju da je potrebno ponoviti lečenje atosibanom, takvo lečenje takođe treba započeti bolus injekcijom Tractocile 6,75 mg/0,9 mL rastvorom za injekciju nakon čega sledi infuzija Tractocile 37,5 mg/5 mL, koncentrata za rastvor za infuziju.
Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre 
Nema iskustva u lečenju pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre. Nije verovatno da će zbog oštećenja bubrega biti potrebno prilagođavanje doze jer se samo mala količina atosibana izlučuje urinom.
Atosiban treba oprezno primenjivati kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre.

Način primene
Za uputstvo za pripremu leka pre primene videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka.

Bezbednost i efikasnost leka Tractocile kod trudnica mlađih od 18 godina nisu ustanovljene. Nema raspoloživih podataka.

Zabeleženo je samo nekoliko slučajeva predoziranja atosibanom. Oni su se dogodili bez ikakvih specifičnih znakova ili simptoma. Nije poznata specifična terapija u slučaju predoziranja.

Moguće neželjene reakcije atosibana na majku opisane su tokom primene atosibana u kliničkim ispitivanjima.  
specifičnih neželjenih reakcija atosibana. Neželjene reakcije kod odojčeta bile su u rasponu normalne varijacije i uporedive sa incidencom i u grupi koja je primala placebo i koja je primala beta-mimetik.
Neželjene reakcije navedene u nastavku su prema učestalosti pojavljivanja definisane na sledeći način:
veoma česte (≥ 1/10); česte (≥1/100 do <1/10); povremene (≥ 1/1000 do <1/100); retke (≥ 1/10000 do <1/1000). U svakoj grupi, neželjene reakcije su prikazane po opadajućoj ozbiljnosti.

MedDRA klasifikacija sistema organa

Poremećaji imunskog sistema Alergijska reakcija Retke
Poremećaji metabolizma i ishrane Hiperglikemija Česte 
Psihijatrijski poremećaji Nesanica Povremene
Poremećaji nervnog sistema Glavobolja, Vrtoglavica Česte 
Kardiološki poremećaji Tahikardija Česte 
Vaskularni poremećaji Hipotenzija, Naleti vrućine Česte 
Gastrointestinalni poremećaji Mučnina Veoma česte; Povraćanje Česte
Poremećaji kože i potkožnog tkiva Svrab, raš Povremene
Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki Krvarenje iz materice,atonija materice Retke
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene Reakcija na mestu primene injekcije Česte Groznica Povremene

Postmarketinško iskustvo
U postmarketinškom periodu, prijavljeni su respiratorni poremećaji kao što su dispnea i plućni edem, naročito povezani sa istovremenom primenom drugih lekova sa tokolitičkom aktivnošću, kao što su antagonisti kalcijuma i beta-mimetici, i/ili kod žena sa višestrukom trudnoćom.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]