Zyglip

- инсуфицијенција јетре (укључујући билијарну цирозу и необјашњене перзистентне абнормалности функције јетре нпр. стални пораст трансаминаза у серуму)
- бубрежна инсуфицијенција
- деца (старости испод 18 година)
- преосетљивост на активну супстанцу или било коју од помоћних супстанци
- познате фотоалергијске или фототоксичне реакције током лечења фибратима или кетопрофеном
- болести жучне кесе
- хронични или акутни панкреатитис са изузетком акутног панкреатитиса због тешке хипертриглицеридемије

Секундарни узрок хиперхолестеролемије, као што су неконтролисани дијабетес мелитус тип 2, хипотиреодизам, нефротски синдром, диспротеинемија, опструктивна болест јетре, фармаколошка терапија (суспектно јатрогени узрок), алкохолизам, треба адекватно третирати пре почетка терапије фенофибратом.
За пацијенте са хиперлипидемијом који узимају естрогене или контрацептивна средства која садрже естрогене, треба утврдити да ли је хиперлипидемија примарне или секундарне природе (могући пораст вредности липида узрокован оралним естрогенима).
Функцијa јетре: Као и код других агенаса за снижавање нивоа липида, код неких пацијената долази до пораста нивоа трансаминаза. У већини случајева ове појаве су мале, пролазне и асимптоматске.
Препоручује се да се ниво трансаминаза прати свака 3 месеца првих 12 месеци од почетка лечења и након тога повремено. Пажњу треба посветити пацијентима код којих долази до пораста нивоа
трансаминаза и терапију треба прекинути ако се нивои AST и ALT повећавају за више од 3 пута изнад горње границе нормале.
Када се јављају симптоми који указују на хепатитис (нпр. жутица, свраб), треба урадити лабораторијске тестове и ако се симптоми потврде, може се разматрати укидање терапије фенофибратом.
Панкреас: Панкреатитис је пријављен код пацијената који узимају фенофибрат . Ова појава може да представља неуспех ефикасности код пацијената са тешком хипертриглицеридемијом или директaн ефекат лека, или секундарни феномен који је резултат камена
или песка у билијарном тракту са опструкцијом заједничког жучног канала. 
Мишићи: Мишићна токсичност, укључујући веома ретке случајеве рабдомиолизе је пријављена при употреби фибрата и других агенаса за снижавање липида. Пацијенти са хипоалбуминемијом и
бубрежном инсуфицијенцијом у својој историји болести имају већу учесталост миотоксичности. На мишићну токсичност треба посумњати код пацијената са дифузном мијалгијом, миозитисом, мишићном грчевима и слабошћу и/или значајним повећањем нивоа CPK (преко 5 пута изнад горње границе нормалних вредности). У овим случајевима терапију фенофибратом треба прекинути. Код пацијената са предиспозицијом за појаву миопатије и/или рабдомиолизе, укључујући пацијенте старије од 70 година,
са личном или породичном историјом наследних поремећаја мишића, реналних оштећења, хипоалбуминемијом, хипотиреодизмом и високим уносом алкохола, може бити повећан ризик од развоја рабдомиолизе. За ове пацијенте, корист и ризик терапије фенофибратом треба пажљиво размотрити.
Ризик од мишићне токсичности може се повећати ако се лек узима са другим фибратом или инхибитором HMG-CoA редуктазе (статини), посебно у случајевима већ постојеће мишићне слабости.
Сходно томе, истовремено прописивање фенофибрата са статинима треба да буде резервисано за пацијенте са тешком комбинованом дислипидемијом и високим кардиоваскуларним ризиком без икакве
историје мишићне болести. Ову комбиновану терапију треба користити са опрезом и код пацијената треба пажљиво пратити знакове мишићне токсичности.
Функција бубрега: Лечење треба прекинути у случају повећања нивоа креатинина >50% изнад горње границе нормале. Препоручује се да се ниво креатинина мери током прва три месеца након започињања лечења и повремено након тога                                     важне информације о неким састојцима лека:

Овај лек садржи лактозу. Пацијенти који болују од ретког наследног обољења интолеранције на галактозу, Lapp лактозног дефицита или глукозно-галактозне апсорпције не смеју користити овај лек

Орални антикоагуланси: Фенофибрат појачава ефекат оралних антикоагуланса и може да повећа ризик од крварења. Препоручује се да се доза антикоагуланса смањи за око једну трећину од почетне дозе и потом постепено усклађује према ИНР-у (Интернационално Нормализовани Однос). Ова комбинација се због тога не препоручује.
Циклоспорин: Неколико тешких случајева реверзибилног оштећења бубрежне функције су пријављени током истовремене примене фенофибрата и циклоспорина. Бубрежна функција ових пацијената мора пажљиво да се прати и лечење фенофибратом треба зауставити у случају веће промене лабораторијских
параметара.
Инхибитори HMG-CoA редуктазе и други фибрати: Ризик од озбиљне мишићне токсичности се повећава ако се фибрати користе истовремено са инхибиторима HMG-CoA редуктазе или другим
фибратима. Тако комбиновану терапију треба користити са опрезом и пажљиво пратити знаке мишићне токсичности код ових пацијената
Ензими Цитохрома P 450: In vitro студије које користе људске микрозоме јетре указују да фенофибрат и фенофибрична киселина нису инхибитори изоформи цитохрома (CYP) P450 CYP3A4, CYP2D6, CYP2E1 или CYP1A2. Они су слаби инхибитори CYP2C19 и CYP2A6 и благи до умерени инхибитори CYP2C9 у терапијским концентрацијама. Пацијенте који истовремено узимају фенофибрат и лекове са малим терапијским индексом који се метаболишу преко CYP2C19, CYP2A6, и посебно CYP2C9 треба пажљиво пратити и ако је потребно, препоручује се прилагођавање дозе ових лекова. 

ZYGLIP 145 mg таблета садржи 145 mg наночестица фенофибрата.
Апсорпција: Максималне концентрације у плазми (Смаx) јављају се у року од 2 до 4 сата након оралне примене. Концентрација лека у плазми је стабилна током континуираног лечења код сваког појединца понаособ.
Насупрот претходним формулацијама фенофибрата, максимална концентрација у плазми и укупна изложеност формулације наночестица је независна од уноса хране. Дакле, ZYGLIP 145 mg може да се узме без обзира на оброке.
Студија утицаја хране која укључује администрацију нове формулације фенофибрат 145 mg таблете здравим мушкарцима и женама током гладовања и током узимања веома масног оброка показује да храна не утиче на вредности (AUC и Cmax) фенофибричне киселине. 

Не постоје адекватни подаци о употреби фенофибрата код трудница. Студије на животињама нису показале никакве тератогене ефекте. Ембриотоксичност је приказана при дозама које изазивају
токсичност код мајке . Потенцијални ризик за човека је непознат. Не постоје подаци излучивања фенофибрата и/или његових метаболита у мајчино млеко.
ZYGLIP таблете се не смеју давати женама које су трудне или доје.

Фенофибрат нема утицаја на способност управљања моторним возилима и руковања машинама. 

У комбинацији са дијетом, овај лек представља дуготрајну терапију, чију ефикасност треба периодично пратити.
Одговор на терапију треба пратити одређивањем вредности серумских липида (тоталног холестерола, LDL- холестерола, триглицерида).
Ако адекватан одговор није постигнут после неколико месеци (нпр. 3 месеца), треба размотрити допунске или друге терапијске мере.
Дозирање:
Одрасли: Препоручена доза је једна таблета од 145 mg једном дневно.
Пацијенти који узимају једну капсулу од 200 mg фенофибрата или једну таблету од 160 mg фенофибрата могу да је замене узимањем једне таблете од 145 mg фенофибрата без прилагођавања дозе.
Старији пацијенти: Код старијих пацијената, препоручује се уобичајена доза за одрасле.
Пацијенти са оштећењем бубрега: Код пацијената са оштећењем бубрега неопходна је редукција дозе.
Препоручује се употреба дозних форми које садрже мању количину активне супстанце (100 mg или 67 mg фенофибрата) код ових пацијената.
Деца : Употреба фенофибрата дозе од 145 mg је контраиндикована код деце.
Болести јетре: Нису проучавани пацијенти са обољењем јетре

Деца : Употреба фенофибрата дозе од 145 mg је контраиндикована код деце.

Пријављени су само појединачни случајеви предозирања фенофибратом. У већини случајева нису пријављени симптоми предозирања.
Нема специфичног антидота. Ако се сумња на предозирање, лечење је симптоматско и примењују се адекватне супортивне мере. Фенофибрат се не може елиминисати хемодијализом.

Најчешће пријављене нежељене реакције током терапије фенофибратом су поремећаји варења, желуца, или црева.
Следећи нежељени ефекти примећени су током плацебо- контролисаних клиничких испитивања (n=2344) са доле наведеним фреквенцијама

МеdDRA систем                 Чести                Повремени              Ретки                     Веома ретки         Непознатиaкласификације органа   >1/100,<1/10    >1/1,000, <1/100   >1/10,000, <1/1,000  <1/10,000 укључујући                                                                                                                                              изоловане случајевe          Поремећај крви и лимфног система                                      Пад вредности                                                                                                                                                       хемоглобина                                                                                                                                                        Смањен број                                                                                                                                                         белих крвних зрнаца

Поремећаји муног система                                                     Преосетљивост
Поремећај нервног система                    Главобоља
Васкуларни поремећаји                         Тромбоемболије                                                                                                                                                    (плућна емболија,                                                                                                                                                тромбоза дубоких вена)*
Респираторни,                                                                                                                      Интерстицијска
торакални и                                                                                                                          болест плућа
медијастинални
поремећаји
Гастроинтестинални Гастроинтест            Панкреатитис*
 поремећаји              инални знаци            
                                 и симптоми
                                  (бол у стомаку,
                                  мучнина,  повраћање,
                                   дијареја, надутост).                                                                                                                                             Умерене тежине

Хепатобилијарн          Повећање трансаминаза    Холелитијаза      Хепатитис
и поремећаји
Промене на кожи                                              Преосетљивост                  Алопеција
и поткожном ткиву                                            коже (нпр. осип,               Фотосензитивне
                                                                         свраб, уртикарија)              реакције
Поремећаји                                                        Поремећаји                                                          Рабдомиолиза
мишићноскелетног,                                            мишића (нпр.
везивног и                                                          мијалгија, миозитис,
коштаног ткива                                                  мишићни грчеви и слабост)

Поремећаји                                                       Сексуална дисфункција
репродуктивног
система и груди
Лабораторијска                                                 Повећан ниво             Повећан ниво
испитивања                                                       креатинина у крви      урее у крви

*: У студији FIELD, рандомизирано плацебо-контролисано испитивање изведено на 9795 пацијента са дијабетес мелитусом        тип 2, забележено је статистички значајно повећање случајева панкреатитиса код пацијената који су примали фенофибрат у поређењу са пацијентима који су примали плацебо (0,8%
према 0,5%; p=0,031). У истом истраживању, забележен је статистички значајан пораст у учесталости плућне емболије (0,7% у плацебо групи у односу на 1,1% у групи са фенофибратом; p=0,022) и статистички незначајно повећање тромбоза дубоких вена (плацебо: 1,0% [48/4 900 пацијената] у односу
на групу са фенофибратом 1,4% [67/4895 пацијената]; p=0,074).
aпоред ових пријављених догађаја током клиничког испитивања, следећи нежељени ефекти су спонтано пријављени током постмаркетиншке употребе фенофибрата од 145 mg. Тачна учесталост не може бити процењена из доступних података и зато је класификована као „непознато“.
- Респираторни, торакални и медијастинални поремећаји: Интерстицијска болест плућа.
- Поремећаји мишићно-скелетног, везивног ткива и коштаног ткива: Рабдомиолиза.