Pronizon

Ovaj lek je kontraindikovan u sledećim situacijama (ne postoje apsolutne kontraindikacije za kortikosteroidnu terapiju kod vitalnih indikacija): 

- infektivna oboljenja, izuzev navedenih u indikacijama  

- neke virusne infekcije ( naročito hepatitis, herpes, varičela, osip),

- nelečene psihoze,

- vakcinacija živim atenuisanim vakcinama,

- preosetljivost na prednizon ili na neku od pomoćnih supstanci u sastavu leka.

Kod pacijenata sa duodenalnim ulkusom, kortikosteroidna terapija nije kontraindikovana ukoliko se istovremeno uzima sa antiulceroznom terapijom. 

U slučaju postojanja ulceroznih oboljenja u istoriji bolesti, propisivanje kortikosteroida treba da bude pod kliničkim nadzorom i ukoliko je potrebno tek nakon endoskopije.

Primena kortikosteroida može da pospeši nastanak različitih infektivnih komplikacija uzrokovanih najčešće bakterijama, gljivicama i parazitima. 

Tokom terapije postoji povećan rizik od nastanka maligne strongiloidijaze. Svim pacijentima koji dolaze iz endemskih područja (tropska, suptropska područja, južna Evropa) pre započinjanja kortikosteroidne terapije treba uraditi analizu stolice na prisustvo parazita i ukoliko je potrebno, propisati sistemsku eradikacionu terapiju.

Znaci infekcije mogu biti maskirani primenom kortikosteroida. 

Pre započinjanja terapije je važno da se otkloni mogućnost postojanja visceralnog žarišta, naročito tuberkuloznog, i da se tokom terapije prati eventualna pojava infektivnih bolesti. Kod pacijenata sa tuberkulozom u istoriji bolesti, neophodno je sprovesti profilaktičku antituberkuloznu terapiju ukoliko postoje značajne radioloških sekvela i ukoliko se ne može ustanoviti da je antituberkulozna terapija adekvatno sprovedena.

Upotreba kortikosteroida zahteva poseban medicinski nadzor, naročito starijih pacijenata i obolelih od ulceroznog kolitisa (zbog rizika od perforacije), sa skorašnjim crevnim anastomozama, renalnom i hepatičkom insuficijencijom, osteoporozom i miastenijom gravis.

Kortikosteroidi mogu da povećaju rizik od pojave tendinopatije, izuzetno čak i rupture tetiva. Ovaj rizik je povećan tokom istovremene primene fluorohinolona, kod pacijenata na dijalizi sa sekundarnim hiperparatireoidizmom, kao i kod onih koji su bili podvrgnuti transplantaciji bubrega.

Kontraindikovana je istovremena primena prednizona sa živim atenuisanim vakcinama, dok se istovremena primena sa antiinflamatornim dozama acetilsalicilne kiseline ne preporučuje (videti tačku 4.5).

Tokom dugotrajne primene kortikosteroida, zbog njihovog hiperglikemijskog i kataboličkog efekta, treba da se primenjuje poseban režim ishrane sa dosta proteina, a manje ugljenih hidrata koji se brzo resorbuju.

Zadržavanje tečnosti i natrijuma je tokom primene kortikosteroida uobičajeno, a to može uzrokovati povećanje arterijskog pritiska. Unos natrijuma treba da bude smanjen tokom primene doza prednizona većih od 15 ili 20 mg i umeren tokom dugotrajne terapije niskim dozama.

Suplementacija kalijuma je opravdana samo tokom dugotrajne terapije visokim dozama kortikosteroida, u slučaju povećanog rizika od poremećaja srčanog ritma ili istovremene primene kortikosteroida sa lekovima koji dovode do hipokalemije.    

Pacijent mora obavezno tokom terapije da unosi kalcijum i vitamin D. 

Kortikosteroidi mogu da pogoršaju dijabetes i arterijsku hipertenziju, pa je u tim slučajevima potrebno preispitati njihovu primenu. 

Tokom primene kortikosteroida treba izbegavati kontakt sa obolelima od varičele ili rubeole. 

Skreće se pažnja sportistima da ovaj lek sadrži aktivni princip koji može da proizvede pozitivnu reakciju na testovima koji se primenjuju kao antidoping kontrola. 

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom Lapp laktoze ili glukozno- galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Istovremena primena sa lekovima koja se ne preporučuje

Žive atenuisane vakcine: rizik od sistemske reakcije, koja je potencijalno smrtonosna.

Acetilsalicilna kiselina: povećan rizik od hemoragije.Ne savetuje se istovremena primena kortikosteroida sa antiinflamatorniim dozama acetlsalicilne kiseline (pojedinačna doza ³ 500 mg i/ili ³ 3 g dnevno). 

Istovremena primena sa lekovima koja zahteva posebne mere opreza

Oralni antikoagulansi: primena kortikosteroida može delovati na metabolizam oralnih antikoagulanasa i faktora koagulacije. Primenom visokih doza kortikosteroida tokom perioda dužeg od 10 dana povećava se rizik od hemoragije. U slučajevima kada je istovremena primena kortikosteroida i oralnih antikoagulanasa opravdana, treba pojačati kontrolu od 8 dana, a zatim je sprovoditi na svakih 15 dana tokom i nakon prekida primene kortikosteroida. 

Lekovi koji izazivaju hipokalemiju - diuretici koji ne štede kalijum (sami ili u kombinaciji), stimulativni laksativi, amfotericin B (intravenski), tetrakozaktid: povećan rizik od hipokalemije. Preporučuje se praćenje nivoa kalijuma u serumu i ukoliko je potrebno, korekcija hipokalemije. 

Antikonvulzivi, induktori enzima citohroma (karbamazepin, fosfenitoin, fenitoin, primidon): smanjuju plazmatske koncentracije i efikasnost kortikosteroida indukcijom hepatičnog metabolizma; posledice mogu biti naročito teške kod obolelih od Adisonove bolesti lečenih hidrokortizonom i u slučaju transplantacije. Tokom istovremene primene ovih lekova preporučuje se sprovođenje medicinskog nadzora, kao i prilagođavanje doze kortikosteroida za vreme i nakon prestanka primene induktora enzima citohroma.

Glikozidi digitalisa : hipokalemija pospešuje toksične efekte glikozida digitalisa. Pre započinjanja primene kortikosteroida treba korigovati hipokalemiju i sprovesti medicinsko praćenje, kontrolisati EKG i vrednosti elektrolita u plazmi.

Insulin, metformin, sulfonamidi sa hipoglikemijskim dejstvom: kortikosteroidi smanjuju toleranciju na ugljene hidrate i mogu dovsti do hiperglikemije, ponekad praćene ketoacidozom. Treba savetovati pacijentima da pojačaju kontrolu glukoze u krvi i mokraći, naročito na početku terapije. Ponekad je tokom i nakon terapije kortikosteroidima potrebno prilagoditi dozu antidijabetika. 

Izonijazid : prednizolon smanjuje koncentraciju izonijazida u plazmi. Tokom istovremene primene ovih lekova preporučuje se pojačan medicinski nadzor.

Lekovi koji mogu da prouzrokuju torsades de pointes (TDP): antiaritmici grupe IA (hinidin, hidrohinidin, dizopiramid) i antiaritmici grupe III ( amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid), neki neuroleptici ( tioridazin, hlorpromazin, levomepromazin,  cijamemazin,  sulpirid,  amisulpirid,  tiaprid,  pimozid,  haloperidol, droperidol, veraliprid), bepridil, cisaprid, difemanil, eritromicin intravenski,  halofantrin,  lumefantrin, metadon, mizolastin, moksifloksacin, pentamidin,  spiramicin intravenski,  vincamin intravenski: povećan rizik od ventrikularne aritmija, naročito TPD. Pre započinjanja primene prednizona korigovati hipokalemiju i sprovesti medicinski nadzor, pratiti EKG i vrednosti elektrolita. 

Rifampicin: indukcijom metabolizma može umanjiti efikasnost i koncentraciju kortikosteroida u plazmi. Posledice mogu biti naročito teške kod obolelih od Adisonove bolesti koji su lečeni hidrokortizonom i u slučaju transplantacije. U slučaju istovremene terapije, za vreme i nakon terapije rifampicinom, preporučuje se sprovođenje medicinskog nadzora i prilagođavanje doze kortikosteroida.

Antacidi, aktivni ugalj (opisano za prednizolon, deksametazon): smanjuju resorpciju kortikosteroida iz gastrointestinalnog trakta, pa ih treba uzimati u razmaku od najmanje 2 sata u odnosu na kortikosteroide. 

Istovremena primena sa lekovima koju treba uzeti u obzir 

Antihipertenzivi: primena kortikosteroida dovodi do zadržavanja vode i natrijuma i može smanjiti učinak antihipertenziva. 

Fluorohinoloni: mogu povećati rizik od tendinopatije, izuzetno dovesti čak i do rupture tetiva, naročito kod pacijenata na dugotrajnoj terapiji kortikosteroidima. 

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi: povećan rizik od ulceracija i gastrointestinalne hemoragije.

Trudnoća

U ispitivanjima na životinjama pokazano je teratogeno dejstvo kortikosteroida, koje je variralo u zavisnosti od vrste. Kortikosteroidi prolaze transplacentarnu barijeru. Međutim, epidemiološka ispitivanja nisu otkrila povećan rizik od malformacije ploda usled primene kortikosteroida tokom prvog trimestra trudnoće.Kod hroničnih oboljenja koja zahtevaju terapiju kortikosteroidima tokom cele trudnoće, moguć je blagi zastoj intrauterinog rasta. Zabeleženi su slučajevi neonatalne adrenalne insuficijencije nakon primene visokih doza kortikosteroida.

Ukoliko je neophodno, kortikosteroidi mogu da se primenjuju tokom trudnoće. 

Dojenje

U slučaju terapije visokim dozama ili dugotrajne terapije kortikosteroidima, dojenje se ne preporučuje.

Nema podataka o štetnom dejstvu prednizona na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama.

Oralna upotreba.

Tablete treba da se progutaju sa malo vode, tokom obroka. Ovaj lek je namenjen odraslima i deci starijoj od 6 godina.

Pronison je prilagođen za terapiju udarnim dozama ili kratkotrajnu terapiju koja zahteva primenu srednjih ili visokih doza prednizona, kod odraslih i dece telesne mase > 20 kg. Za terapiju održavanja, lečenje dozama manjim od 20 mg dnevno i lečenje dece mlađe od 6 godina, postoje prikladniji farmaceutski oblici.

Odrasli

Doziranje zavisi od dijagnoze, težine oboljenja, prognoze, terapijskog odgovora i tolerancije pacijenta na terapiju.

Udarna doza: 0, 35-1, 2 mg/kg/dnevno (1-3, 5 tablete dnevno za odrasle osobe telesne mase od 60 kg). Za lečenje teških inflamatornih oboljenja, doze se kreću u rasponu od 0, 75-1, 2 mg/kg/dnevno.

Doza održavanja postignutog terapijskog odgovora zavisi od težine bolesti, kliničkog odgovora i podnošljivosti leka. Najčešća preporučena doza održavanja je 20-40mg dnevno (1-2 tablete dnevno), ali se mogu primeniti i veće doze, što procenjuje odgovarajući speciajalista.

Kod odraslih i dece dnevna doza prednizona se primenjuje u 2-4 podeljene doze.

Terapijske smernice:

Inicijalnu dozu treba održavati ili prilagođavati do postizanja optimalnog terapijskog odgovora.

Nakon toga dozu treba postepeno smanjivati sve dok se ne odredi najmanja doza kojom će se održavati terapijska efikasnost. Upotrebom najmanje doze smanjuje se verovatnoća nastanka neželjenih dejstava. Prilikom produžene terapije i terapije visokim dozama, početne dnevne doze treba da budu podeljene na dve doze, a kasnije dnevna doza može da se uzima jedanput dnevno, najbolje ujutru, u toku obroka. 

Prekid terapije

Brzina smanjenja doze zavisi prvenstveno od dužine terapije, početne doze i oboljenja.

Terapija kortikosteroidima dovodi do supresije lučenja ACTH i kortizola, a ponekad i do trajne adrenalne insuficijencije. Prekid terapije, zbog rizika od recidiva, mora biti postepen (smanjenje doze od 10%, u proseku na svakih 8 do 15 dana).

Prekid terapije kraće od 10 dana ne zahteva postepeno smanjenje doze.

Smanjivanje doze kod dugotrajne terapije: kada uzročno oboljenje ne zahteva kortikosteroidnu terapiju, poželjno je zameniti doze 5 - 7 mg prednizona sa ekvivalentnom dozom hidrokortizona od 20 mg/dnevno sve do oporavka adrenalne funkcije. Ukoliko terapija mora da se zadrži na dozi nižoj od 5 mg prednizona, može joj se dodati mala doza hidrokortizona kako bi se postigao efekat ekvivalentan dozi hidrokortizona od 20 do 30 mg dnevno.

U slučaju pojave stresa (usled hiruške intervencije, traume, infekcije) tokom ili nakon prekida terapije, neophodno je povećati dozu tj. ponovo započeti supstitucionu terapiju (npr. 100 mg hidrokortizona intramuskularno, na svakih 6 do 8 sati).

Deca telesne težine > 20 kg

Doziranje treba da bude prilagodjeno oboljenju i telesnoj težini deteta.

Udarna doza je 0, 5-2 mg/kg/dnevno. Za decu telesne težine do 20 kg 1-2 tablete dnevno. Preporučena doza održavanja postignutog terapijskog odgovora za decu iznad 20kg težine je 1/2-1 tablete dnevno. 

Kod odraslih i dece dnevna doza prednizona se primenjuje u 2-4 podeljene doze.

Predoziranje

Podaci o akutnoj toksičnosti i/ili smrti usled predoziranja glukokortikoidima su retki. Ne postoji specifični antidot; terapija je suportivna i simptomatska. Potrebno je praćenje elektrolita u serumu.

Kao i ostali lekovi, i prednizon može izazvati neželjena dejstva, naročito ukoliko se primenjuje u visokim dozam i tokom dužeg vremenskog perioda.

Poremećaj vodeno-elektrolitnog balansa:

hipokalemija, metabolička alkaloza, zadržavanje tečnosti i natrijuma, arterijska hipertenzija, kongestivna srčana insuficijencija. 

Endokrini i metabolički poremećaji:

jatrogeni Kušingov sindrom, inhibicija sekrecije ACTH, povremeno ireverzibilna atrofija kore nadbubrega, smanjena tolerancija na glukozu, latentni dijabetes, zastoj rasta kod dece, poremećaj menstrualnog ciklusa. 

Poremećaji mišićno-skeletnog sistema:

atrofija mišića kojoj prethodi mišićna slabost (usled povećanog katabolizma proteina), osteoporoza, patološke frakture, naročito naprsline kičmenih pršljenova, aseptička osteonekroza glave femura.

Opisani su slučajevi rupture tetiva, naročito prilikom istovremene primene sa fluorohinolonima.

Gastrointestinalni poremećaji:

gastroduodenalni ulkus, ulceracije tankog creva, digestivne perforacije i hemoragije; zabeleženi su slučajevi akutnog pankreatitisa, naročito kod dece. 

Poremećaj kože i vezivnog tkiva:

atrofija kože, akne, purpura, ekhimoza, hipertrihoza, usporeno zarastanje.

Neuro-psihijatrijski poremećaji:

često: euforija, nesanica, uzbuđenje;

retko: manija, konfuzija, konvulzije (generalizovane ili parcijalne); depresija po prestanku terapije. 

Poremećaji funkcije oka:

određeni oblici glaukoma i katarakte.