Apidra SoloStar


Aktivna supstanca: Insulin glulizin

Apidra® SoloStar®100 jedinica/ml
rastvor za injekciju u penu sa uloškom 
5x3 ml

Apidra je bistar, bezbojan, vodeni rastvor za injekciju koji sadrži insulin glulizin. Insulin glulizin se proizvodi tehnologijom rekombinantne DNK korišćenjem mikroorganizma Escherichia coli. Insulin glulizin ima brzi nastup dejstva koje traje kratko.

SASTAV Aktivna supstanca je insulin glulizin. Jedan mililitar rastvora sadrži 100 jedinica insulin glulizina (što odgovara 3,49 mg). Ostali sastojci su: metakrezol, natrijum-hlorid, trometamol, polisorbat 20, koncentrovana hlorovodonična kiselina, natrijum-hidroksid, voda za injekcije.
Farmaceutski
oblik i sadržaj    rastvor za injekciju u penu sa uloškom
Objašnjenje
PAKOVANJE
Ime leka Farmaceutski oblik Jačina Pakovanje Broj rešenja
Apidra® SoloStar® rastvor za injekciju 100 jedinica/ml Kutija sa 5 penova sa uloškom po 3 ml 1272/2008/12 od 14.03.2008

Rastvor je bistar, bezbojan, bez vidljivih čestica.
Jedan pen sadrži 3 ml rastvora (300 jedinica). U prometu se nalazi pakovanje sa 5 penova sa uloškom sa po 3 ml.

Primarno dejstvo insulina i analoga insulina, uključujući i insulin glulizin, je regulacija metabolizma glukoze.
Insulin snižava nivo glukoze u krvi stimulacijom njenog preuzimanja na periferiji, a posebno od strane ćelija skeletnih mišića i masnog tkiva, kao i inhibicijom produkcije glukoze u jetri. Insulin inhibiše lipolizu u adipocitima, inhibiše proteolizu i pojačava sintezu proteina.

Apidra je antidijabetičko sredstvo koje se upotrebljava za snižavanje visokog nivoa šećera u krvi kod bolesnika sa dijabetes melitusom. Dijabetes je bolest koja nastaje kad vaš organizam ne proizvodi dovoljno insulina koji bi nivo šećera u krvi držao pod kontrolom.



Upozorite lekara ako uzimate druge lekove, imate neku hroničnu bolest, neki poremećaj metabolizma, preosetljivi ste na lekove ili ste imali alergijske reakcije na neke od njih.

• Kada je vaš šećer u krvi isuviše nizak (hipoglikemija). U tom slučaju pridržavajte se saveta koji se odnose na hipoglikemiju.
• Ako ste alergični (preosetljivi) na insulin glulizin ili bilo koju drugu sastavnu komponentu koju sadrži Apidra. 

Molimo vas da se pažljivo pridržavate uputa za doziranje, monitoring (kontrolu krvi), dijetu i fizičku aktivnost (fizički posao i rekreaciju) koje dobijete od vašeg lekara.
Posebne grupe bolesnika
Oštećenje jetre ili bubrega može da smanji Vašu potrebu za insulinom.

Imajte u vidu da se ove informacije mogu odnositi i na lekove koje više ne pijete, kao i na lekove koje planirate da uzimate u budućnosti. Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate, ili ste do nedavno uzimali neki drugi lek, uključujući i lek koji se nabavlja bez lekarskog recepta.
Neki lekovi dovode do pada nivoa šećera u krvi, neki do njegovog porasta, drugi mogu da ispolje oba efekta, što zavisi od trenutne situacije. U svakom slučaju, može biti neophodno da se doza vašeg insulina prilagodi, kako bi se izbegli previsoki ili preniski nivoi šećera u krvi. Budite veoma oprezni ne samo kada započinjete sa uzimenjem nekog drugog leka, već i kada prestanete sa njegovim uzimanjem.
Obavestite vašeg lekara o svim lekovima koje upotrebljavate, uključujući i one koje ste nabavili bez recepta. Pre uzimanja takvih lekova, pitajte vašeg lekara da li oni mogu da utiču na nivo vašeg šećera u krvi i da li u tom pogledu treba nešto da preduzmete.
Lekovi koji mogu da dovedu do sniženja nivoa vašeg šećera u krvi su svi oni lekovi koji se upotrebljavaju u terapiji diabetesa, inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE) (koji se upotrebljavaju kod lečenja nekih bolesti srca, visokog krvnog pritiska ili povećanja nivoa proteina/albumina u urinu), dizopiramid (koji se upotrebljava kod nekih oboljenja srca), fluoksetin (koji se upotrebljava u terapiji depresija), fibrati (koji se upotrebljavaju za sniženje nivoa patološki povećanih lipida u krvi), inhibitori monoamino oksidaze (MAO) (koji se upotrebljavaju u terapiji depresije), pentoksifilin, propoksifen, salicilati (npr. aspirin, koji se upotrebljava za ublažavanje bola i za smanjenje povećane telesne temperature) i sulfonamidski antibiotici.
Lekovi koji mogu da dovedu do povećanja nivoa vašeg šećera su kortikosteroidi ("kortizon"), danazol, diazoksid, diuretici, glukagon, izoniazid, estrogeni i progestageni (tj. kontraceptivne pilule koje se upotrebljavaju za kontrolu rañanja), derivati fenotiazina, somatropin, simpatikomimeticki lekovi (tj. adrenalin ili salbutamol, terbutalin koji se upotrebljavaju u terapiji astme), tireoidni hormoni (koji se upotrebljavaju kod poremećaja tireoidne žlezde), inhibitori proteaza i atipični antipsihotici (npr. olanzapin i klozapin).
Nivo vašeg šećera u krvi može ili da se poveća ili pak da se smanji ako uzimate beta-blokatore, klonidin ili soli litijuma ili ako pijete alkohol. Pentamidin može da izazove hipoglikemiju koja ponekad može da bude praćena hiperglikemijom.
Beta-blokatori, slično drugim simpatolitičkim lekovima (npr. klonidinu, i rezerpinu) mogu da oslabe simptome upozorenja na hipoglikemijsku reakciju ili pak da ih potpuno blokiraju.
Ukoliko sami niste sigurni da li uzimate neki od ovih lekova, obratite se vašem lekaru ili farmaceutu.

Apidra® treba primenjivati kratko pre (0-15 minuta) ili uskoro posle obroka. Nivo vašeg šećera u krvi može ili da se poveća ili pak da se smanji ako pijete alkohol.

Pre nego što počnete da uzimate neki lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.
Pre nego što počnete da koristite bilo koji lek, prethodno se o tome posavetujte sa vašim lekarom ili farmaceutom.
Ako planirate trudnoću, ili ste pak već zatrudneli obavestite vašeg lekara o tome. Može postojati potreba da se doza vašeg insulina promeni u toku trudnoće ili posle poroñaja. Od velike važnosti za zdravlje vaše bebe je pažljiva kontrola vašeg diabetesa i sprečavanje hipoglikemije.
Za sada nema dovoljno podataka o upotrebi leka Apidra od strane trudnica.
Ukoliko dojite bebu, posavetujte se sa vašim lekarom, jer može biti potrebno da se doza vašeg insulina i način ishrane prilagode tom stanju.

Ukoliko imate prenizak (hipoglikemija) ili previsok nivo šećera u krvi (hiperglikemija), vaša sposobnost da se koncentrišete ili da na vreme reagujete može da bude smanjena.
Molimo vas da ovaj problem imate u vidu u svim situacijama u kojima možete da se nañete i tako da ugrozite i sebe i druge oko sebe (npr. u toku vožnje automobila ili rada za mašinama). Treba da stupite u kontakt sa vašim lekarom i da se sa njim posavetujete u vezi sa vožnjom automobila ako imate:
– česte epizode hipoglikemija,
– smanjene ili odsutne upozoravajuće znake za hipoglikemiju.

Ukoliko mislite da lek Apidra suviše slabo ili jako deluje na vaš organizam, obratite se lekaru ili farmaceutu.
Lek Apidra treba primenjivati kratko pre (0-15 minuta) ili uskoro posle obroka.
Na osnovu vašeg načina života i visine šećera (glukoze) u krvi, kao i na osnovu prethodne upotrebe insulina, vaš lekar će odrediti potrebnu dozu leka Apidra.
Apidra je insulin sa kratkotrajnim dejstvom. Vaš lekar vam može reći da ga koristite u kombinaciji sa jednim od insulina srednjeg ili dugog trajanja dejstva ili sa bazalnim insulinom ili sa tabletama koje smanjuju nivo povećanog šećera u krvi.
Ako prelazite sa nekog drugog insulina na insulin glulizin, dozu će vam u tom slučaju odrediti vaš lekar.
Mnogi faktori mogu da utiču na visinu vašeg šećera u krvi. Vi treba da upoznate te faktore, kako bi mogli ispravno da reagujete na promene nivoa vašeg šećera u krvi i da na taj način sprečite da se on isuviše poveća ili isuviše smanji. Za dalje informacije vidi uokvireni tekst na kraju odeljka Neželjena dejstva.
Apidra se ubrizgava pod kožu (subkutano).
Vaš lekar će vam preporučiti u kožu kojeg dela tela ćete injicirati Apidru. Apidra može da se injicira u kožu trbušnog zida, butine ili nadlaktice ili pak kontinuiranom infuzijom u trbušni zid. Vi ćete osetiti nešto malo brže dejstvo ako insulin injicirate u kožu trbuha. Kao i kod svih drugih insulina, mesta za injiciranje i infuziju u pojedine površine tela (trbuh, butina ili nadlaktica) moraju se menjati od jedne do druge injekcije.
Kako se rukuje penom SoloStar
SoloStar je pen sa uloškom napunjenim insulin glulizinom koji se, kad je iskorišćen, baca.
Pažljivo pročitajte “Uputstva za upotrebu pena SoloStar” koje je sastavni deo ovog uputstva za pacijenta.
Pen se mora upotrebljavati prema opisu iz tog uputstava za upotrebu.
Da bi se sprečilo moguće prenošenje bolesti, pen sme da koristi samo jedan pacijent.
Uvek pre upotrebe pena postavite novu iglu i obavite proveru protoka insulina. Koristite samo one igle koje odgovaraju primeni sa penom SoloStar (videti "Uputstva za upotrebu pena SoloStar").
Pre upotrebe pena pregledajte uložak koji je hermetički zatvoren u penu. Pen koristite samo ako je rastvor bistar, bezbojan i u njemu nema vidljivih čestica. Apidra je rastvor koji, pre upotrebe, ne zahteva mućkanje niti mešanje.
Novi pen morate uzeti uvek ako uočite neočekivano pogoršanje kontrole šećera u krvi. Ako mislite da biste sa SoloStar penom mogli imati problema, posavetujte se sa specijalizovanim zdravstvenim radnikom.

Nema dovoljno podatka o upotrebi Apidra®  kod dece i adolescenata.

Ukoliko ste uzeli veću dozu leka Apidra nego što bi trebalo, odmah razgovarajte sa vašim lekarom ili farmaceutom!
Ako ste ubrizgali previše leka Apidra, vaš šećer u krvi može jako da se snizi (hipoglikemija). Kontrolišite vaš šećer u krvi često. Uopšte uzev, da bi se sprečila hipoglikemija morate uzimati više hrane i da kontrolišete vaš šećer u krvi. Za informaciju o terapiji hipoglikemije, videti teksta na kraju poglavlja Neželjena dejstva.

Nikada ne uzimajte duplu dozu da nadomestite to što ste preskočili da uzmete lek!
Ako ste propustili dozu leka Apidra ili ako ste upotrebili premalu dozu, nivo vašeg šećera u krvi može da postane previsok (hiperglikemija). Kontrolišite nivo vašeg šećera u krvi redovno. Proučite pažljivo uokvireni tekst o hipeglikemiji dat na kraju poglavlja Neželjena dejstva.

Ukoliko naglo prestanete da uzimate lek Apidra®  može doći do poremećaja nivoa šećera u krvi.

Kao i svi lekovi, i lek Apidra može imati neželjena dejstva, iako se ona ne moraju ispoljiti kod svih pacijenata  
Veoma često (kod više od 1 od 10 pacijenata) javlja se hipoglikemija (nizak nivo šećera u krvi) znači da u krvi nema dovoljno šećera.
Ukoliko nivo vašeg šećera u krvi padne isuviše nisko, može vam se desiti da se onesvestite. Teška hipoglikemija može da dovede do oštećenja mozga i da bude opasna po život. Vi treba da budete u stanju da prepoznate momenat kada vaš šećer u krvi počne naglo da pada, tako da možete da preduzmete pravi postupak. U vezi sa tim, molimo vas da se sa važnim dodatnim informacijama o hipoglikemiji i njenom lečenju upoznate na kraju ovog poglavlja.
Često (kod više od 1 od 100, ali manje od 1od 10) javljaju se kožni neželjeni efekti i alergijske reakcije. Mogu se javiti reakcije na mestu injekcije (npr. crvenilo, neuobičajeno jak bol pri injekciji, svrab, osip, otok ili zapaljenje). Ove pojave mogu i da se prošire oko mesta injekcije. Većina manjih reakcija na insulin se, obično, povlači u roku od par dana ili par nedelja.
Relativno retko (kod više od 1 od 1000, ali manje od 1od 100) mogu se javiti sistemska alergija. Reña, ali i potencijalno ozbiljnija, je generalizovana alergijska reakcija na insulin, koja može da izazove osip (uključujući i svrab) po celom telu, otežano disanje, sviranje u grudima, sniženje krvnog pritiska, ubrzan rad srca ili znojenje.
Teški slučajevi generalizovanih reakcija, uključujući i anafilaktički šok, mogu da postanu opasni po život.
Retko (kod više od 1 od 10000, ali manje od 1od 1000), može doći do tanjenja ili zadebljanja masnog tkiva ispod kože (što se naziva lipodistrofija) ako insulin prečesto ubrizgavate u isto mesto na koži. Može se desiti da insulin, koji ubrizgate u to mesto, ne deluje na najbolji način. Promena mesta injekcije pri svakom davanju može da doprinese sprečavanju ovih pojava na koži.


Ostala neželjena dejstva
Hiperglikemija (visok nivo šećera u krvi) znači da u krvi ima previše šećera 
Ako je nivo vašeg šećera u krvi isuviše visok, to znači da vam je potrebno više insulina nego što ste injicirali.
Dodatne informacije date su na kraju ovog poglavlja.
Reakcije oka
Upadljive promene (popravljanje ili pogoršanje) kontrole nivoa šećera u krvi mogu da izazovu prolazno pogoršanje vida. Ako imate proliferativnu retinopatiju (bolest oka u vezi sa dijabetesom), teški napadi hipoglikemije mogu da dovedu do prolaznog slepila.
Ukoliko uočite bilo koje od gore navedenih neželjenih dejstava ili bilo koje drugo neočekivano neželjeno dejstvo, izvestite o tome vašeg lekara ili farmaceuta. Da bi se sprečile ozbiljne reakcije, obratite se odmah lekaru ako su neželjena dejstva teška, ako se iznenada pojave ili ako se brzo pogoršavaju.
Ako je vaš šećer u krvi previsok (hiperglikemija)
Nivo vašeg šećera u krvi može da bude previsok, npr. iz sledećih razloga:
- ako niste ubrizgali vaš insulin ili ga niste ubrizgali u dovoljnoj količini, ili ako je on postao manje efikasan, npr. usled nepravilnog čuvanja, 
- ako ste se manje bavili fizičkom aktivnošću, ako ste pod stresom (emocionalni stres, uzbuñenja), ili ako ste npr. bili povreñeni, bili operisani, ako ste imali povećanu telesnu temperaturu ili neka druga oboljenja, 
- ako ste uzeli ili ste uzimali neke druge lekove (videti odeljak 2 "Na šta morate paziti ako uzimate druge lekove").
Simptomi koji mogu da vam ukažu na previsok nivo vašeg šećera u krvi:
žeñ, povećana potreba za mokrenjem, umor, suva koža, crvenilo lica, gubitak apetita, nizak krvni pritisak, ubrzani rad srca, povećani nivo glukoze u krvi i pojava glukoze i/ili ketonskih tela u urinu. Bol u trbuhu, ubrzano i duboko disanje, pospanost ili čak gubitak svesti, može biti znak ozbiljnosti stanja (ketoacidoza) do kojeg dolazi usled nedostatka insulina.
Prekontrolišite vaš šećer u krvi i vaš urin na prisustvo ketona što pre od pojave simptoma hiperglikemije koji su napred opisani. Teška hiperglikemija ili ketoacidoza moraju uvek biti lečeni od strane lekara, normalno u bolnici.
Ukoliko je nivo vašeg šećera u krvi nizak (hipoglikemija
Vaš šećer u krvi može da padne isuviše nisko, na primer:
- ako ubrizgate previše insulina,
- ako propustite obrok ili sa njim zakasnite,
- ako ne jedete dovoljno, li ako hrana sadrži manje ugljenih hidrata nego što je to normalno (šećer i supstance slične šećeru zovu se ugljenim hidratima; meñutim, veštački zaslañivači NISU ugljeni hidrati), 
- ako gubite ugljene hidrate usled povraćanja ili proliva,
- ako pijete alkohol, a naročito ako tom prilikom ne jedete dovoljno,
- ako ste podvrgnuti većem fizičkom naporu od uobičajenog ili ako se bavite različitom vrstom fizičke aktivnosti,
- ako se oporavljate od povrede ili hirurškog zahvata ili stresa,
- ako se oporavljate od oboljenja praćenog visokom telesnom temperaturom ili od nekog drugog oboljenja, 
- ako uzimate ili ste prestali da uzimate neke druge lekove (videti odeljak "Na šta morate paziti ako uzimate druge lekove").
Hipoglikemija (nizak nivo šećera u krvi) može se takoñe pojaviti i:
- ako ste upravo započeli terapiju insulinom ili prešli na drugi preparat insulina,
- ako su nivoi vašeg šećera u krvi skoro normalni ili su nestabilni,
- ako promenite površinu kože u koju ubrizgavate insulin (npr. sa butine na nadlakticu), 
- ako patite od teških oboljenja bubrega ili jetre, ili pak, od nekih drugih oboljenja kao što je hipotireoidizam.
Simptomi koji pokazuju da nivo vašeg šećera u krvi pada premnogo ili prebrzo, mogu npr. da budu sledeći: znojenje, hladno-vlažna (lepljiva) koža, anksioznost, ubrzani rad srca, visoki krvni pritisak, osećaj lupanja srca i aritmija. Ovi simptomi razvijaju se pre nego što se pojave simptomi smanjenog nivoa šećera u mozgu.
Sledeći simptomi ukazuju na sniženi nivo šećera u mozgu: glavobolja, izrazita glad, mučnina, povraćanje, umor, pospanost, poremećaji spavanja, nemir, agresivno ponašanje, gubitak koncentracije, otežane reakcije, depresija, konfuzija, poremećaji govora (ponekad potpuni gubitak sposobnosti govora), poremećaji vida, tremor, paraliza, osećaji peckanja (parestezije), ukočenost vilica i zujanje u ušima, vrtoglavica, gubitak samokontrole, nesposobnost brige o sebi, konvulzije i gubitak svesti.
Prvi simptomi koji upozoravaju na hipoglikemiju ("simptomi upozorenja") mogu biti izmenjeni, da budu oslabljeni ili sasvim da izostanu:
- ako ste starije životne dobi
- ako imate dijabetes jako dugo ili
- ako, usled dijabetesa, patite još i od neke vrste nervnog oboljenja (npr. autonomne neuropatije),
- ako ste nedavno pretrpeli hipoglikemiju (npr. dan pre toga) ili ako se ona sporo razvija,
- ako ste imali skoro normalan nivo šećera u krvi, ili u najmanju ruku, njegovo značajno poboljšanje, 
- ili ako ste uzeli, odnosno uzimali neke druge lekove (videti odeljak 2 "Na šta morate paziti ako uzimate druge lekove").
U takvom slučaju može se dogoditi da doživite tešku hipoglikemiju (čak i da se onesvestite) pre nego što ste i postali svesni problema. Pokušajte da uvek dobro upoznate svoje upozoravajuće simptome. Učestalija provera šećera u krvi može, ako je neophodno, da Vam pomogne da prepoznate blage epizode hipoglikemije koje biste, inače, mogli da previdite. Sve dok ne budete sigurni da možete da prepoznate svoje upozoravajuće simptome, izbegavajte situacije (npr. upravljanje vozilom) u kojima, zbog hipoglikemije, možete da ugrozite sebe ili druge.
Šta uraditi u slučaju hipoglikemije?
1.Nemojte ubrizgavati insulin. Odmah uzmite 10 do 20 grama šećera, npr. u obliku glukoze, kocke šećera ili nekog zaslañenog pića. (Jednom prilikom izmerite kašiku punu šećera ili tableta glukoze da proverite njihovu težinu). Upozorenje: setite se da veštački zaslañivači i hrana sa veštačkim zaslañivačima (npr. dijetetska pića) nisu od koristi kod hipoglikemije.
2.Zatim pojedite nešto što ima dugotrajno dejstvo na povećanje nivoa vašeg šećera u krvi (npr. hleb). O tome možete da se posavetujete sa vašim lekarom ili medicinskom sestrom.
3.Ako se hipoglikemija ponovo javi, uzmite još jednom 10 do 20 grama šećera.
4.Ukoliko ne možete sami da kontrolišete hipoglikemiju, ili ako se ona ponovo pojavi, odmah razgovarajte sa svojim lekarom.
Uvek sa sobom nosite nešto šećera (najmanje 20 grama).
Recite osobama iz vaše okoline sledeće: ukoliko niste u stanju da gutate ili ukoliko ste u besvesnom stanju, vama će biti potrebna injekcija glukoze ili glukagona (leka koji povećava nivo šećera u krvi). Te injekcije su opravdane čak i ako niste sigurni da imate hipoglikemiju.
Savetujemo vam da odmah po uzimanju glukoze odredite nivo vašeg šećera u krvi, kako bi proverili da li se zaista radilo o hipoglikemiju.
Sa sobom uvek nosite nešto što pokazuje da ste dijabetičar.
Ukoliko se neki neželjeni efekat pogoršava, ili primetite nove koji nisu navedeni u ovom tekstu uputstva obavestite o tome svog lekara ili farmaceuta. 

Potražite neki drugi lek