Etorapid

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci 
Aktivni peptički ulkus ili aktivno krvarenje iz gastrointestinalnog trakta.
Pacijenti kod kojih su se, nakon uzimanja acetilsalicilne kiseline ili nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL), uključujući inhibitore COX-2 (ciklooksigenaza-2), pojavili bronhospazam, akutni rinitis, nosni polipi, angioneurotski edem, urtikarija ili alergijske reakcije.
Trudnoća i dojenje 
Teška disfunkcija jetre (albumin u serumu < 25 g/L ili Child-Pugh kategorija ≥ 10).
Procenjeni bubrežni klirens kreatinina < 30 mL/min.
Deca i adolescenti uzrasta ispod 16 godina.
Inflamatorna bolest creva.
Kongestivna srčana insuficijencija (NYHA klase II-IV).
Pacijenti sa hipertenzijom kod kojih je krvni pritisak perzistentno iznad 140/90 mmHg i nije odgovarajuće kontrolisan.
Potvrđena ishemijska bolest srca, bolest perifernih arterija i/ili cerebrovaskularna bolest.

Uticaj na gastrointestinalni trakt
Kod pacijenata koji su uzimali etorikoksib, zabeležene su komplikacije u gornjem delu gastrointestinalnog trakta (perforacije, ulceracije ili krvarenja (PUK)) od kojih su neke bile sa smrtnim ishodom.
Savetuje se oprez tokom primene nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL) kod pacijenata koji su d naročitim rizikom od razvoja komplikacija u gastrointestinalnom traktu; kod starijih pacijenata, kod pacijenata koji istovremeno uzimaju i druge NSAIL ili acetilsalicilnu kiselinu, ili kod pacijenata koji u
anamnezi imaju bolesti gastrointestinalnog trakta, kao što su ulceracije i krvarenja iz gastrointestinalnog trakta.
Rizik od razvoja neželjenih dejstava u gastrointestinalnom traktu (gastrointestinalne ulceracije ili druge komplikacije u gastrointestinalnom traktu) dodatno se povećava tokom istovremenog uzimanja
etorikoksiba sa acetilsalicilnom kiselinom (pa čak i u niskim dozama). Dugoročna klinička ispitivanja nisu
ukazala na značajne razlike u bezbednosti na nivou gastrointestinalnog trakta između selektivnih COX-2
inhibitora + acetilsalicilna kiselina u odnosu na kombinaciju NSAIL + acetilsalicilna kiselina 
Uticaj na kardiovaskularni sistem
Klinička ispitivanja ukazuju na to da primena selektivnih COX-2 inhibitora u poređenju sa placebom i nekim NSAIL može biti povezana sa pojavom rizika od trombotičkih događaja (posebno sa infarktom miokarda i moždanim udarom). Kardiovaskularni rizici mogu da se povećaju primenom većih doza i dužom primenom etorikoksiba pa stoga primenu leka treba ograničiti na najkraći mogući period i najnižu efektivnu dozu leka. Periodično treba ponovo razmotriti potrebu pacijenta za ublažavanjem simptoma i odgovor pacijenta na terapiju, a posebno kod pacijenata sa osteoartritisom
Kod pacijenata sa značajnim faktorima rizika od razvoja kardiovaskularnih događaja (na primer hipertenzija, hiperlipidemija, dijabetes melitus, pušenje) terapija etorikoksibom može se započeti samo nakon pažljivog razmatranja 
Selektivni COX-2 inhibitori nisu zamena za acetilsalicilnu kiselinu u kardiovaskularnoj profilaksi tromboembolijskih bolesti jer nemaju antitrombotički efekat. Stoga ne treba prekidati antitrombotičku terapiju 
Uticaj na bubrege
Renalni prostaglandini mogu imati kompenzatornu ulogu u održavanju renalne perfuzije. U stanjima kompromitovane renalne perfuzije primena etorikoksiba može da smanji stvaranje prostaglandina i da posledično smanji protok krvi u bubrezima i na taj način ošteti funkciju bubrega. Pacijenti sa najvećim
rizikom od razvoja ovih događaja su oni koji su prethodno imali značajno oštećenu funkciju bubrega, pacijenti sa dekompenzovanom insuficijencijom srca ili sa cirozom. Kod ovih pacijenata treba razmotriti praćenje bubrežne funkcije.
Zadržavanje tečnosti, edem i hipertenzija
Kao i kod drugih lekova koji inhibiraju sintezu prostaglandina, kod pacijenata koji su primali etorikoksib zabeleženi su slučajevi retencije tečnosti, edema i hipertenzije. Svi nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), uključujući i etorikoksib, mogu biti povezani sa novonastalom ili rekurentnom kongestivnom
srčanom insuficijencijom.Potreban je oprez kod pacijenata sa insuficijencijom srca u anamnezi, disfunkcijom leve komore ili 
hipertenzijom, kao i kod pacijenata s postojećim edemom iz bilo kog drugog razloga. Ako se pojave klinički pokazatelji pogoršanja stanja kod ovih pacijenata, moraju se preduzeti odgovarajuće mere uključujući i prekid terapije etorikoksibom.
Primena etorikoksiba može da bude povezana sa težim oblikom i učestalijom hipertenzijom nego kod primene nekih drugih NSAIL i selektivnih COX-2 inhibitora, a posebno kod primene visokih doza leka.
Stoga, pre terapije etorikoksibom treba kontrolisati hipertenziju kod pacijenta i treba obratiti posebnu pažnju na praćenje krvnog pritiska pacijenta tokom terapije etorikoksibom. Krvni pritisak
treba pratiti tokom dve nedelje od započinjanja terapije i periodično posle toga. Ako dođe do značajnog porasta krvnog pritiska treba razmotriti uvođenje alternativne terapije.
Uticaj na jetru
Povišene vrednosti alanin aminotransferaze (ALT) i/ili aspartat aminotransferaze (AST) (približno tri ili više puta iznad gornje granice normale) zabeležene su kod oko 1% pacijenata koji su učestvovali u kliničkim ispitivanjima sa etorikoksibom u dozama od 30 mg, 60 mg i 90 mg na dan u trajanju do godinu dana.
Sve pacijente sa simptomima i/ili znacima koji ukazuju na disfunkciju jetre ili one sa promenjenim vrednostima testova funkcije jetre treba nadzirati. Ako se pojave znaci insuficijencije jetre ili poremećaj nalaza testova jetre perzistira (tri puta veći od gornje granice normale) terapija etorikoksibom treba da se
prekine.
Ostala dejstva
Ako tokom terapije dođe do pogoršanja funkcije bilo kog od gore pomenutih sistema organa, trebalo bi da se preduzmu odgovarajuće mere i da se razmotri prekid terapije etorikoksibom. Tokom trajanja terapije etorikoksibom treba osigurati odgovarajući lekarski nadzor kod starijih pacijenata i kod pacijenata sa disfunkcijom bubrega, jetre i srca.
Potreban je oprez prilikom započinjanja terapije etorikoksibom kod pacijenata sa dehidratacijom.
Preporučuje se da se pacijent rehidrira pre započinjanja terapije etorikoksibom.
Tokom praćenja neželjenih dejstava nakon stavljanja leka u promet vrlo su retko prijavljene teške kožne reakcije od kojih su neke bile sa smrtnim ishodom, uključujući eksfolijativni dermatitis, Stevens-Johnson sindrom i toksičnu epidermalnu nekrolizu, povezane sa primenom nekih selektivnih COX-2 inhibitora i NSAIL . Izgleda da je najveći rizik od pojave ovih događaja na početku terapije, a u većini slučajeva reakcije su se javile tokom prvog meseca terapije. Kod pacijenata koji su primali etorikoksib zabeležene su teške reakcije preosetljivosti (poput anafilakse i angioedema) . Primena nekih selektivnih COX-2 inhibitora bila je povezana sa povećanim rizikom od pojave
kožnih reakcija kod pacijenata koji su u anamnezi imali alergiju na neki lek. Pri prvoj pojavi osipa na koži, oštećenja sluznice ili drugih znakova preosetljivosti treba odmah prekinuti lečenje etorikoksibom.
Etorikoksib može da maskira povišenu telesnu temperaturu i druge znakove inflamacije.
Potreban je oprez kod istovremene primene etorikoksiba i varfarina ili drugih oralnih antikoagulanasa
Primena etorikoksiba, kao i bilo kog drugog leka koji inhibira ciklooksigenazu / sintezu prostaglandina, ne preporučuje se kod žena koje pokušavaju da zatrudne 
Etorapid, film tablete sadrže laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu,
nedostatkom Lapp laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek. 

Farmakodinamske interakcije:
Oralni antikoagulansi: kod ispitanika koji su na hroničnoj terapiji varfarinom, čije je stanje stabilno, primena etorikoksiba u dozi od 120 mg na dan bila je povezana sa oko 13%-tnim povećanjem
protrombinskog vremena izraženog kao International Normalized Ratio (INR). Stoga, kod pacijenata koji 6 uzimaju oralne antikoagulanse treba pažljivo pratiti protrombinsko vreme INR, a posebno u prvim danima terapije nakon uvođenja etorikoksiba u terapiju ili nakon promene doze etorikoksiba.
Diuretici, ACE inhibitori i antagonisti angiotenzin II receptora: NSAIL mogu da smanje dejstvo diuretika i drugih antihipertenzivnih lekova. Kod nekih pacijenata sa kompromitovanom bubrežnom funkcijom (na primer kod dehidriranih pacijenata ili starijih pacijenata sa kompromitovanom bubrežnom funkcijom),
istovremena primena ACE inhibitora ili angiotenzin II antagonista i inhibitora ciklooksigenaze može dovesti do daljeg pogoršanja bubrežne funkcije uključujući mogućnost akutne bubrežne insuficijencije koja je obično reverzibilna. Treba uzeti u obzir ove interakcije kod pacijenata koji istovremeno sa
etorikoksibom uzimaju ACE inhibitore ili angiotenzin II antagoniste. Stoga je kod kombinovane primene
potreban oprez, a posebno kod starijih pacijenata. Treba obezbediti odgovarajuću hidrataciju pacijenata, a
posebno treba da se razmotri i kontrola funkcije bubrega nakon uvođenja istovremene terapije i periodična kontrola tokom trajanja te terapije.
Acetilsalicilna kiselina: U studiji sa zdravim ispitanicima, u stanju dinamičke ravnoteže, etorikoksib u dozi od 120 mg na dan nije uticao na inhibitorni efekat acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita (doza od 81 mg jednom dnevno). Etorikoksib može da se primenjuje istovremeno sa acetilsalicilnom
kiselinom u dozama koje se daju u kardiovaskularnoj profilaksi (manje doze acetilsalicilne kiseline).
Međutim, u poređenju sa primenom samog etorikoksiba, istovremena primena manjih doza acetilsalicilne
kiseline i etorikoksiba može da poveća učestalost ulceracija u gastrointestinalnom traktu ili drugih komplikacija. Ne preporučuje se istovremena primena etorikoksiba sa acetilsalicilnom kiselinom u dozama većim od onih koje se primenjuju za kardiovaskularnu profilaksu ili sa drugim NSAIL 
Ciklosporin i takrolimus: Iako interakcija ovih lekova sa etorikoksibom nije ispitivana, istovremena
primena ciklosporina ili takrolimusa sa bilo kojim NSAIL može da poveća nefrotoksični efekat ciklosporina ili takrolimusa. Kod kombinovane primene nekog od ova dva leka i etorikoksiba treba pratiti funkciju bubrega.
Farmakokinetičke interakcije
Uticaj etorikoksiba na farmakokinetiku drugih lekova
Litijum: NSAIL smanjuju izlučivanje litijuma preko bubrega pa time povećavaju njegovu koncentraciju u plazmi. Stoga, po potrebi, treba pažljivo kontrolisati koncentraciju litijuma u krvi i prilagođavati njegovu dozu u vreme kombinovane terapije kao i nakon prestanka primene NSAIL.
Metotreksat: U dve studije ispitivano je delovanje etorikoksiba u dozama od 60 mg, 90 mg, ili 120 mg
jednom dnevno tokom sedam dana kod pacijenata koji su za lečenje reumatoidnog artritisa primali metotreksat u dozama od 7,5 mg do 20 mg jednom nedeljno. U dozama od 60 mg i 90 mg, etorikoksib nije ispoljio efekat na koncentraciju metotreksata u plazmi ili na njegov bubrežni klirens. U jednom ispitivanju
etorikoksib u dozi od 120 mg nije imao efekat na koncentraciju metotreksata u plazmi dok je u drugom ispitivanju povećao njegovu koncentraciju za 28% i smanjio njegov bubrežni klirens za 13%. Stoga se kod istovremene primene sa etorikoksibom preporučuje odgovarajući monitoring toksičnih efekata povezanih
sa metotreksatom.
Oralni kontraceptivi: Prilikom istovremene primene etorikoksiba u dozi od 60 mg sa oralnim kontraceptivom koji sadrži 35 mikrograma etinilestradiola (EE) i 0,5 mg do 1 mg noretindrona u trajanju od 21 dan, došlo je do povećanja vrednosti PIK0-24h EE u stanju dinamičke ravnoteže za 37%. Primena etorikoksiba u dozi od 120 mg sa istim oralnim kontraceptivom istovremeno ili u razmaku od 12 sati, dovela je do povećanja vrednosti PIK0-24h etinilestradiola u stanju dinamičke ravnoteže za 50 do 60%. Ovo
povećanje koncentracije etinilestradiola treba da se uzme u obzir prilikom odabira oralnog kontraceptiva koji će se koristiti istovremeno sa etorikoksibom. Povećanje izloženosti etinilestradiolu može da dovede do učestalijih neželjenih događaja povezanih sa oralnim kontraceptivima (na primer venski tromboembolijski događaj kod žena iz rizičnih grupa).
Hormonska supstituciona terapija: Primena etorikoksiba u dozi od 120 mg sa hormonskom supstitucionom terapijom koja se sastoji od konjugovanih estrogena (0,625 mg PREMARINTM) tokom 28
dana, povećala je prosečnu vrednost PIK0-24h u stanju dinamičke ravnoteže nekonjugovanog estrona (41%), ekvilina (76%) i 17-β-estradiola (22%). Efekti preporučenih doza etorikoksiba za hroničnu terapiju (30 mg, 60 mg i 90 mg) nisu ispitivani. Efekat etorikoksiba u dozi od 120 mg na izloženost (PIK0-24h )
estrogenskim komponentama leka PREMARIN bio je manji od polovine efekta zabeleženog kod primene leka PREMARIN u monoterapiji i kada je doza bila povećana sa 0,625 mg do 1,25 mg. Nije poznat klinički značaj zabeleženog povećanja, a primena većih doza leka PREMARIN nije ispitivana u
kombinaciji sa etorikoksibom. Ova povećanja koncentracije estrogena treba uzeti u obzir pri izboru hormonske terapije u postmenopauzi koja bi se primenjivala u kombinaciji sa etorikoksibom jer povećanje izloženosti estrogenu može da poveća rizik od pojave neželjenih događaja povezanih sa hormonskom supstitucionom terapijom.
Prednizon / prednizolon: U ispitivanjima interakcija lekova, etorikoksib nije ispoljio klinički značajne
efekte na farmakokinetiku prednizona/prednizolona.
Digoksin: Primena etorikoksiba u dozi od 120 mg jednom dnevno tokom 10 dana kod zdravih dobrovoljaca nije promenila PIK0-24h u stanju dinamičke ravnoteže digoksina u plazmi ili eliminaciju
digoksina putem bubrega. Došlo je do povećanja maksimalne koncentracije digoksina (Cmax) (oko 33%).
Kod većine ispitanika ovo povećanje generalno nije značajno. Ipak, kod istovremene primene sa etorikoksibom treba pratiti pacijente sa visokim rizikom od toksičnog delovanja digoksina.
Uticaj etorikoksiba na lekove koji se metabolišu posredstvom sulfotransferaza Etorikoksib inhibira dejstvo sulfotransferaza kod ljudi, a posebno SULT1E1, i pokazano je da povećava
koncentraciju etinilestradiola u serumu. Premda je znanje o delovanju mnogih sulfotransferaza trenutno ograničeno, a kliničke posledice primene mnogih lekova se još ispituju, bilo bi dobro primeniti oprez kod istovremene primene etorikoksiba sa drugim lekovima koji se kod ljudi primarno metabolišu posredstvom sulfotransferaza (npr. oralni salbutamol i minoksidil).
Uticaj etorikoksiba na lekove koji se metabolišu posredstvom CYP izoenzima Na osnovu in vitro istraživanja ne očekuje se da bi etorikoksib mogao da inhibira citohrom P450 (CYP)
1A2, 2C9, 2C19, 2D6, 2E1 ili 3A4. U ispitivanju sprovedenom kod zdravih ispitanika, a na osnovu eritromicinskog testa izdaha, procenjeno je da etorikoksib u dozi od 120 mg na dan nije uticao na aktivnost izoenzima CYP3A4 u jetri.
Uticaj drugih lekova na farmakokinetiku etorikoksiba
Glavni metabolički put etorikoksiba zavisi od CYP enzima. Izgleda da izoenzim CYP3A4 učestvuje u metabolizmu etorikoksiba in vivo. Istraživanja in vitro ukazuju na to da izoenzimi CYP2D6, CYP2C9, CYP1A2, i CYP2C19 takođe deluju katalitički u glavnom metaboličkom putu, ali njihovi kvantitativni efekti in vivo do sada nisu ispitivani.
Ketokonazol: Ketokonazol, koji je snažan inhibitor izoenzima CYP3A4, primenjen kod zdravih dobrovoljaca u dozi od 400 mg jednom dnevno u trajanju od 11 dana, nije ispoljio nijedan klinički značajan efekat na farmakokinetiku jednokratne doze od 60 mg etorikoksiba (povećanje PIK od 43%).
Vorikonazol i mikonazol: Istovremena primena bilo vorikonazola oralno ili mikonazol oralnog gela topikalno, koji su jaki CYP3A4 inhibitori, sa etorikoksibom, može da dovede do neznatnog povećanja u izloženosti etorikoksibu, koje se ne smatra klinički značajnim na osnovu objavljenih podataka.
Rifampicin: Tokom istovremene primene etorikoksiba i rifampicina, snažnog induktora CYP enzima,
koncentracija etorikoksiba u plazmi snizila se za 65%. Ako se etorikoksib primenjuje zajedno sa rifampicinom, zbog ove interakcije, može doći do ponovne pojave simptoma. Ovaj podatak može da ukaže na potrebu za povećanjem doze etorikoksiba, ali to se ne preporučuje zbog toga što primena
etorikoksiba u dozama većim od preporučenih za svaku indikaciju, do sada nije ispitivana u kombinaciji sa rifampicinom 
Antacidi: uticaj antacida na farmakokinetiku etorikoksiba nije klinički značajan.

Trudnoća
Nema raspoloživih podataka iz kliničkih ispitivanja o primeni etorikoksiba u trudnoći. Ispitivanja na životinjama pokazala su reproduktivnu toksičnost leka . Kod ljudi nije poznat mogući
rizik u trudnoći. Kao i drugi lekovi koji inhibiraju sintezu prostaglandina, etorikoksib može da prouzrokuje uterine inertia i prevremeno zatvaranje ductus arterious u poslednjem trimestru trudnoće.
Etorikoksib je kontraindikovan u trudnoći . Žene koje zatrudne tokom lečenja etorikoksibom moraju da prekinu uzimanje etorikoksiba.
Dojenje
Nije poznato da li se etorikoksib izlučuje u majčino mleko. Etorikoksib se izlučuje u mleko ženki pacova.
Žene koje uzimaju etorikoksib ne smeju da doje 
Fertilitet
Primena etorikoksiba, kao i bilo kojeg drugog leka koji inhibira COX-2, ne preporučuje se kod žena koje pokušavaju da zatrudne.

Pacijenti koji tokom uzimanja etorikoksiba osete ošamućenost, vrtoglavicu ili pospanost, treba da se uzdrže od upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama. 

Doziranje
Kardiovaskularni rizici mogu da se povećaju davanjem većih doza i dužom primenom etorikoksiba, pa primenu etorikoksiba treba ograničiti na najkraći mogući period i najnižu efektivnu dnevnu dozu leka.
Periodično treba ponovo razmotriti potrebu pacijenta za ublažavanjem simptoma i odgovor pacijenta na terapiju, a posebno kod pacijenata sa osteoartritisom 
Osteoartritis
Preporučena doza je 30 mg jednom dnevno. Kod nekih pacijenata kod kojih nije postignuto zadovoljavajuće ublažavanje simptoma, povećanje doze na 60 mg jednom dnevno može da dovede do
povećanja efikasnosti leka. Ukoliko ne dođe do poboljšanja, potrebno je razmotriti primenu drugih terapijskih opcija.
Reumatoidni artritis
Preporučena doza je 60 mg jednom dnevno. Kod nekih pacijenata kod kojih nije postignuto zadovoljavajuće ublažavanje simptoma, povećanje doze na 90 mg jednom dnevno može da dovede do
povećanja efikasnosti leka. Kada je pacijent klinički stabilizovan, smanjenje doze na 60 mg jednom dnevno može biti odgovarajuće. Ukoliko ne dođe do poboljšanja, potrebno je razmotriti primenu drugih terapijskih opcija.
Ankilozirajući spondilitis
Preporučena doza je 60 mg jednom dnevno. Kod nekih pacijenata kod kojih nije postignuto zadovoljavajuće ublažavanje simptoma, povećanje doze na 90 mg jednom dnevno može da dovede do
povećanja efikasnosti leka. Kada se pacijent klinički stabilizuje, smanjenje doze na 60 mg jednom dnevno može biti odgovarajuće. Ukoliko ne dođe do poboljšanja, potrebno je razmotriti primenu drugih terapijskih opcija.
Stanja akutnog bola
Za stanja akutnog bola, etorikoksib treba primenjivati samo tokom trajanja akutnih simptoma.
Akutni urički artritis
Preporučena doza je 120 mg jednom dnevno. U kliničkim ispitivanjima akutnog uričkog artritisa,
etorikoksib je primenjivan tokom osam dana.
Postoperativni bolovi nakon stomatološke intervencije
Preporučena doza je 90 mg jednom dnevno, ograničeno na najduže 3 dana. Nekim pacijentima može biti potrebna dodatna postoperativna analgezija, uz etorikoksib, tokom trodnevnog perioda lečenja.
Primena većih doza od onih preporučenih za pojedinačnu indikaciju ili nije ostvarila dodatnu efikasnost ili
nije bila ispitivana. Stoga:
Doza za OA ne treba da bude veća od 60 mg na dan.
Doza za RA i ankilozirajući spondilitis ne treba da bude veća od 90 mg na dan.
Doza za akutni urički artritis ne treba da bude veća od 120 mg na dan, a terapija je ograničena na najviše osam dana.
Doza za postoperativne akutne bolove nakon stomatološke intervencije ne treba da bude veća od 90 mg
dnevno, ograničeno na najviše 3 dana.
Posebne populacije
Stariji pacijenti
Nije potrebno prilagođavati dozu kod starijih pacijenata. Kao i kod primene drugih lekova, potreban je oprez kod starijih pacijenata 
Oštećenje funkcije jetre
Bez obzira na indikaciju, kod pacijenata sa blagom disfunkcijom jetre (Child-Pugh kategorija 5-6) ne treba prekoračiti dozu od 60 mg jednom dnevno. Kod pacijenata sa umerenom disfunkcijom jetre (ChildPugh kategorija 7-9), bez obzira na indikaciju, ne treba prekoračiti dozu od 30 mg jednom dnevno.
Budući da su klinička iskustva ograničena, a posebno kod pacijenata sa umerenom disfunkcijom jetre,
savetuje se oprez. Ne postoji kliničko iskustvo u lečenju pacijenata sa teškom disfunkcijom jetre (ChildPugh kategorija ≥ 10) i stoga je primena leka kod ovih pacijenata kontraindikovana 
Oštećenje funkcije bubrega
Kod pacijenata sa klirensom kreatinina ≥ 30 mL/min nije potrebno prilagođavati dozu leka . Primena etorikoksiba kod pacijenata sa klirensom kreatinina < 30 mL/min je kontraindikovana
Pedijatrijski pacijenti
Primena etorikoksiba kod dece i adolescenata mlađih od 16 godina je kontraindikovana 
Način primene
Lek Etorapid se primenjuje oralno i može da se uzima sa hranom ili bez nje. Početak dejstva leka može da nastupi brže ako se lek uzme bez hrane. Takav način primene treba razmotriti kada postoji potreba za brzim ublažavanjem simptoma.
Lek Etorapid nije moguće primeniti u dozi od 30 mg. Koristiti dostupne lekove odgovarajuće jačine.

U kliničkim studijama, primena etorikoksiba u jednokratnim dozama do 500 mg i višekratnim dozama do 150 mg na dan tokom 21 dana, nije pokazala značajne toksične efekte. Zabeleženi su slučajevi akutnog predoziranja etorikoksibom, mada u većini slučajeva nisu zabeleženi neželjeni efekti. Najčešće zabeleženi
neželjeni efekti bili su u skladu sa profilom bezbednosti etorikoksiba (npr. gastrointestinalni događaji, kardiorenalni događaji).
U slučaju predoziranja treba primeniti uobičajene suportivne mere poput uklanjanja neresorbovanog leka iz gastrointestinalnog trakta, uvođenja kliničkog praćenja i suportivne terapije ukoliko je to potrebno.
Etorikoksib se ne može ukloniti iz organizma hemodijalizom; nije poznato da li može da se ukloni peritonealnom dijalizom. 

Sažetak bezbednosnog profila
Bezbednost etorikoksiba ispitivana je u kliničkim studijama na 9295 ispitanika, uključujući 6757 pacijenta sa OA, RA, hroničnim bolom u donjem delu leđa ili ankilozirajućim spondilitisom (oko 600 pacijenata sa OA ili RA lek je primalo godinu dana ili duže).
Profil neželjenih dejstava u kliničkim studijama kod pacijenata sa OA ili RA koji su primali etorikoksib godinu dana i duže bio je sličan.
U kliničkoj studiji akutnog uričkog artritisa, pacijenti su primali 120 mg etorikoksiba jednom dnevno tokom osam dana. Profil neželjenih dejstava u ovoj studiji bio je uglavnom sličan onome zabeleženom u kombinovanim studijama kod pacijenata sa OA, RA i hroničnim bolom u donjem delu leđa.
U programu ispitivanja bezbednosti za kardiovaskularni sistem, na osnovu zbirnih podataka iz tri klinička
ispitivanja u kojima se koristio aktivni komparator, 17412 pacijenata dobijalo je etorikoksib (u dozi od 60 mg ili 90 mg) za terapiju OA ili RA, a srednja dužina ispitivanja iznosila je oko 18 meseci.
U kliničkim studijama u kojima je ispitivan akutni postoperativni bola nakon stomatološke intervencije,uključeno je 614 pacijenata koji su uzimali etorikoksib (90 mg ili 120 mg), a profil neželjenih dejstava je generalno bio sličan profilu opisanom u kombinovanoj studiji OA, RA i hroničnog bola u donjem
delu leđa.
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Neželjena dejstva čija je učestalost bila veća od one u grupi ispitanika koji su primali placebo i koja su zabeležena tokom kliničkih ispitivanja kod pacijenata sa OA, RA, hroničnim bolom u donjem delu leđa ili ankilozirajućim spondilitisom koji su primali 30 mg, 60 mg ili 90 mg etorikoksiba sve do preporučene doze
u trajanju od najviše 12 nedelja; ili u MEDAL Program studijama u trajanju najviše do 3,5 godina, ili u kratkotrajnim studijama za akutni bol u trajanju najviše do 7 dana ili nakon stavljanja leka u promet bila su sledeća (videti Tabelu 1):
Tabela 1:
Klasa sistema organa                           Neželjena reakcija                            Učestalost*
Infekcije i infestacije                          alveolarni osteitis                              Česta
                                                         gastroenteritis, infekcija
                                                         gornjih disajnih puteva,
                                                         infekcija urinarnog trakta                 Povremena
Poremećaji krvi i limfnog
sistema                                            anemija (primarno povezana sa
                                                       krvarenjem iz gastrointestinalnog trakta),
                                                      leukopenija, trombocitopenija           Povremena
Poremećaji imunskog sistema           reakcije preosetljivosti‡β                  Povremena
                                                    angioedem/anafilaktičke/anafilaktoidne
                                                     reakcije, uključujući šok‡                     Retka
Poremećaji metabolizma i
ishrane                                          edem/retencija tečnosti                       Česta
                                                    povećan ili smanjen apetit,
                                                    porast telesne mase                             Povremena
Psihijatrijski poremećaji                anksioznost, depresija,
                                                    smanjenje mentalnih
                                                     aktivnosti, halucinacije‡.                   Povremena
                                                    konfuzija‡, uznemirenost‡                  Retka
Poremećaji nervnog sistema         ošamućenost, glavobolja                     Česta
                                                   disgeuzija, insomnia,
                                                    parestezija/ hipestezija,
                                                   somnolencija                                    Povremena
Poremećaji oka                            zamagljen vid, konjunktivitis             Povremena
Poremećaji uha i labirinta             tinitus, vertigo                                 Povremena                  Kardiološki poremećaji                 palpitacije, aritmija‡                       Česta
                                                   atrijalna fibrilacija, tahikardija‡
                                                   kongestivna srčana
                                                   insuficijencija, nespecifične
                                                  promene na EKG-u, angina
                                                  pektoris‡, infarkt miokarda‡              Povremena
Vaskularni poremećaji                 hipertenzija                                    Česta
                                                 crvenilo, cerebrovaskularni
                                                događaji§, tranzitorni
                                                 ishemijski napad, hipertenzivna
                                                 kriza‡ vaskulitis‡                                  Povremena
Respiratorni, torakalni i
medijastinalni poremećaji          bronhospazam‡                                  Česta
                                                 kašalj, dispneja, epistaksa                 Povremena
Gastrointestinalni poremećaji     abdominalni bol                                Veoma česta
                                                 konstipacija, flatulencija
                                                gastritis, gorušica/refluks
                                               želudačne kiseline, dijareja,
                                               dispepsija/ epigastrične
                                               smetnje, mučnina, povraćanje,
                                               ezofagitis, ulceracije u ustima           Česta
                                              abdominalna distenzija,
                                             izmenjena peristaltika creva,
                                            suva usta, gastroduodenusni
                                             ulkus, peptički ulkus uključujući
                                             perforacije gastrointestinalno
                                              krvarenje, sindrom iritabilnog
                                             creva, pankreatitis‡                            Povremena
Hepatobilijarni poremećaji    povišena vrednost ALT,
                                             povišena vrednost AST                       Česta
                                             hepatitis‡                                         Retka
insuficijencija jetre‡             žutica‡                                               Retka‡
Poremećaji kože i potkožnog
tkiva                                     ekhimoza                                          Česta
                                            edem lica, svrab, osip, eritem‡,
                                            urtikarija‡                                         Povremena
Stevens-Johnson sindrom‡     toksična epidermalna
                                           nekroliza‡promene na koži
                                           uzrokovane lekom‡                          Retka‡
Poremećaji mišićno-koštanog
sistema i vezivnog tkiva        grčevi/spazam u mišićima,
                                           bol/ukočenost mišićnokoštanog sistema    Povremena
Poremećaji bubrega i
urinarnog sistema               proteinurija, povišene vrednosti
                                          kreatinina u serumu, oštećenje funkcije
                                         bubrega/insuficijencija bubrega           Povremena
Opšti poremećaji i reakcije na
mestu primene                   astenija/umor, simptomi slični gripu     Česta
                                         bol u grudima                                      Povremena
                                         Ispitivanja povišene koncentracija uree u
                                         krvi, povišena vrednost kreatin
                                        fosfokinaze, hiperkalemija,
                                         povišena koncentracija
                                        mokraćne kiseline                              Povremena
                                         snižena koncentracija natrijuma
                                        u krvi                                                 Retka
*Kategorije učestalosti: definisane su za svako neželjeno dejstvo po incidenci prijavljivanja u kliničkim
studijama: Veoma česta (≥ 1/10); Česta (≥1/100 do <1/10); Povremena (≥1/1000 do <1/100); Retka
(≥1/10000 do <1/1000); Veoma retka (<1/10000)
‡Ova neželjena reakcija je zabeležena tokom postmarketinškog praćenja. Prijavljena učestalost je procenjivana na osnovu najveće frekvence pojavljivanja zabeležene u objedinjenim podacima iz kliničkih studija po indikaciji i odobrenoj dozi.
†Kategorija učestalosti „retka“ definisana je prema Vodiču za Sažetak karakteristika leka (SmPC guidance, rev.2. Sept.2009) na osnovu gornje granice intervala pouzdanosti od 95% za 0 događaja uzimajući u obzir broj pacijenata koji su uzimali etorikoksib u analizi podataka iz faze III kliničkih
studija objedinjenih po dozi i indikaciji (n=15470).
ᵝ Reakcije preosetljivosti obuhvataju termine „alergija“, „alerija na lek“, „preosetljivost na lek“, „preosetljivost“, „preosetljivost koja nije drugačije definisana“, „reakcije preosetljivosti“ i
„nespecifične alergije“.
§Analiza podataka iz dugotrajnih, placebom i aktivnim komparatorom kontrolisanih kliničkih ispitivanja pokazala je da su selektivni COX-2 inhibitori povezani sa povećanim rizikom od teških trombotičkih arterijskih događaja, uključujući infarkt miokarda i moždani udar. Na osnovu postojećih
saznanja malo je verovatno da će apsolutni rizik od ovih događaja biti veći od 1% po godini (kategorija
učestalosti neželjenih dejstava “povremena”).
Prijavljena su i sledeća teška neželjena dejstva povezana sa primenom NSAIL pa se zbog toga ne mogu isključiti kao mogući neželjeni efekti kod primene etorikoksiba: nefrotoksičnost uključujući intersticijalni nefritis i nefrotski sindrom.