Kventiax


Aktivna supstanca: Kvetiapin

Ovaj lek je na tržištu dostupan u jačinama od: 25, 100, 150 i 200mg

Lek Kventiax sadrži aktivnu supstancu koja se zove kvetiapin. Kvetiapin spada u grupu lekova koji se zovu antipsihotici. Lek Kventiax se može koristiti u lečenju nekoliko bolesti, kao što su:

  • Depresivne epizode u bipolarnom poremećaju: stanje duboke potištenosti. Možete primetiti da se osećate depresivno, imate osećaj krivice, nedostaje Vam energija, nemate apetita i/ili patite od nesanice.
  • Manija: stanje u kojem se možete osećati veoma uzbuđeno, ushićeno, uznemireno, poletno ili hiperaktivno ili da loše prosuđujete, koje uključuje agresivno ili destruktivno ponašanje.
  • Shizofrenija: kada možete da čujete ili osećate nešto što ne postoji, verujete u stvari koje nisu istinite ili osećate neuobičajenu sumnjičavost, uznemirenost, zbunjenost, krivicu, napetost ili potištenost. Vaš lekar može nastaviti da Vam propisuje lek Kventiax i kada se budete osećali bolje. 



  • ako ste alergični (preosetljivi) na kvetiapin ili bilo koju drugu pomoćnu supstancu leka Kventiax
  • ako uzimate bilo koji od sledećih lekova:
    • pojedine lekove protiv HIV infekcije,
    • lekove iz grupe azola (lekovi protiv gljivičnih infekcija),
    • eritromicin ili klaritromicin (lekovi protiv infekcija),
    • nefazodon (lek protiv depresije).

Ne smete koristiti lek Kventiax ako se bilo šta od gorenavedenog odnosi na Vas. Ako niste sigurni, razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Kventiax.

Pre nego što uzmete ovaj lek, recite svom lekaru:

  • ako Vi ili bilo ko u Vašoj porodici ima ili je imao problema sa srcem, na primer problem sa srčanim ritmom, slabljenje srčanog mišića ili zapaljenje miokarda (srčanog mišića) ili ako uzimate lek/lekove koji mogu imati uticaj na srčani ritam.
  • ako imate nizak krvni pritisak.
  • ako ste pretrpeli šlog, posebno ako ste u starijem životnom dobu.
  • ako imate problema sa jetrom.
  • ako ste bilo kada u životu imali epileptičke napade.
  • ako patite od šećerne bolesti ili ste pod rizikom da je dobijete. U tom slučaju, dok ste na terapiji lekom Kventiax, Vaš lekar će tražiti da redovno vršite proveru nivoa šećera u krvi.
  • ako ste u prošlosti imali smanjen broj belih krvnih zrnaca (što je možda bilo uzrokovano drugim lekovima, a možda i ne).
  • ako ste starija osoba sa demencijom (smanjenje moždane funkcije). U tom slučaju ne smete da uzimate lek Kventiax, pošto lekovi iz grupe kojoj pripada i Kventiax mogu povećati rizik od šloga, ili u nekim slučajevima i rizik od smrti, kod starijih osoba sa demencijom.
  • Ako je kod Vas ili kod nekog iz Vaše porodice dolazilo do formiranja krvnih ugrušaka, pošto lekovi kao što je Kventiax mogu dovesti do formiranja krvnih ugrušaka.

Odmah se obratite Vašem lekaru ukoliko se pojave sledeći simptomi pri uzimanju leka Kventiax:

  • Ukoliko dobijete u isto vreme visoku temperaturu (groznicu), ozbiljne grčeve u mišićima, znojite se ili imate poremećaj svesti. Ovaj poremećaj poznat je kao „neuroleptički maligni sindrom“. U ovom slučaju potrebna Vam je hitna medicinska intervencija.
  • Nekontrolisani pokreti, uglavnom lica ili jezika (tardivna diskinezija).
  • Vrtoglavica ili osećate jaku pospanost. Ovo može povećati rizik od slučajnih povreda (padova) kod pacijenata starijeg životnog doba.
  • Konvulzije (epileptički napadi).
  • Dugotrajna i bolna erekcija (prijapizam).

Ova stanja mogu biti izazvana grupom lekova kojoj pripada i Kventiax.

Što pre obavestite svog lekara ako imate:

  • Groznicu, simptome nalik gripu, bol u grlu, ili bilo koju drugu infekciju, pošto ovo može biti posledica veoma niskog broja belih krvnih ćelija, što može zahtevati prekid terapije lekom Kventiax i/ili primanje terapije.
  • Zatvor uz trajan bol u stomaku, ili zatvor koji ne odgovara na terapiju, pošto ovo može dovesti do ozbiljnije blokade creva.

Razmišljanje o samoubistvu i pogoršanje Vaše depresije

Ako patite od depresije, ponekad Vam se mogu javiti misli o samopovređivanju ili samoubistvu. Ovo stanje se može pogoršati kada započnete lečenje, pošto je svim lekovima iz ove grupe potrebno izvesno vreme da počnu da deluju, obično oko dve nedelje, a ponekad i duže. Ovakve misli se mogu pojačati ukoliko naglo prekinete uzimanje Vašeg leka. Ovakve misli se češće javljaju kod mlađih odraslih osoba. Podaci iz kliničkih studija ukazuju na povećan rizik od razmišljanja o samoubistvu i ponašanja koje vodi samoubistvu kod mladih odraslih osoba sa depresijom (mlađih od 25 godina).

Ako razmišljate o samopovređivanju ili samoubistvu, odmah kontaktirajte Vašeg lekara ili idite u bolnicu. Korisno bi bilo da kažete članovima Vaše porodice ili bliskim prijateljima da imate depresiju i zamolite ih da pročitaju ovo uputstvo. Takođe, možete ih zamoliti da Vas upozore, ukoliko primete pogoršanje Vaše depresije ili ukoliko se zabrinu zbog promena u Vašem ponašanju.

Povećanje telesne mase

Uočeno je povećanje telesne mase kod pacijenata koji uzimaju lek Kventiax. Vi i Vaš lekar treba redovno da pratite Vašu telesnu masu.

Uticaj na rezultate testova za prisustvo lekova u urinu

Ukoliko treba da date urin radi provere prisustva pojedinih lekova u njemu, Kventiax može biti razlog za dobijanje pozitivnih rezultata ovih testova na metadon ili određene lekove za terapiju depresije koji se zovu triciklični antidepresivi, kada se koriste određene metode testiranja, čak i ako ne uzimate metadon i triciklične antidepresive. Ako se ovo dogodi, treba upotrebiti specifičnije testove.


Molimo Vas da kažete svom lekaru ako uzimate, ili ako ste nedavno uzimali bilo koje druge lekove.

Lek Kventiax ne smete uzimati ako uzimate bilo koji od sledećih lekova:

  • pojedine lekove protiv HIV infekcije,
  • lekove iz grupe azola (lekove protiv gljivičnih infekcija),
  • eritromicin ili klaritromicin (lekovi protiv infekcija),
  • nefazodon (lek protiv depresije).

Posebno naglasite svom lekaru ako uzimate bilo koji od dolenavedenih lekova:

  • Lekove za terapiju epilepsije (kao što su fenitoin ili karbamazepin).
  • Lekove za terapiju visokog krvnog pritiska.
  • Barbiturate (protiv nesanice).
  • Tioridazin ili litijum (lekovi u terapiji psihijatrijskih oboljenja).
  • Lekove koji imaju uticaj na srčani ritam, npr. lekovi koji mogu da dovedu do poremećaja ravnoteže elektrolita (niske koncentracije kalijuma ili magnezijuma u krvi) kao što su diuretici (lekovi za izlučivanje viška vode) ili određeni antibiotici (lekovi za lečenje infekcija).
  • Lekove koji mogi izazvati zatvor

Pre nego što prestanete da uzimate bilo koji od Vaših lekova, molimo da se prvo posavetujete sa Vašim lekarom.

Lek Kventiax se može uzimati sa ili bez hrane.

Vodite računa o tome koliko alkohola pijete, pošto lek Kventiax u kombinaciji sa alkoholom može da Vas uspava.

Ne smete piti sok od grejpfruta dok uzimate lek Kventiax. Ovo može da utiče na dejstvo leka. 

Ukoliko ste trudni ili ukoliko dojite, ukoliko mislite da možete biti trudni ili ako planirate da zatrudnite, pre nego što započnete lečenje lekom Kventiax, obavezno se posavetujte sa Vašim lekarom. Ne smete uzimati lek Kventiax tokom trudnoće, osim ako niste prethodno razgovarali sa Vašim lekarom. Lek Kventiax ne smete da uzimate ni tokom dojenja.

Kod novorođenih beba čije su majke uzimale lek Kventiax u poslednjem trimestru trudnoće (poslednja tri meseca trudnoće) mogu se javiti sledeći simptomi koji mogu biti znak obustave (prekida primene leka): drhtanje,
ukočenost i/ili slabost mišića, pospanost, agitiranost, problemi sa disanjem i problemi sa ishranom. Ukoliko se kod Vaše bebe pojavi bilo koji od ovih simptoma morate se obratiti lekaru.

Lek Kventiax može izazvati pospanost. Nemojte upravljati motornim vozilima, niti rukovati alatima i mašinama dok ne utvrdite kako ovaj lek deluje na Vas.

Uvek uzimajte lek Kventiax tačno onako kako Vam je Vaš lekar propisao. Proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom ako niste sigurni. Vaš lekar će da odluči kolika početna doza Vam je potrebna, a zatim je može postepeno povećati. Doza održavanja (dnevna doza) će zavisiti od Vaše bolesti i potreba, i to će obično biti između 150 mg i 800 mg dnevno.

  • Film tablete ćete uzimati jednom dnevno pre spavanja, ili dva puta dnevno, u zavisnosti od Vaše bolesti.
  • Film tablete progutajte cele sa dovoljno vode.
  • Film tablete možete uzimati sa ili bez hrane.
  • Ne smete piti sok od grejpfruta dok uzimate lek Kventiax. On može da utiče na mehanizam dejstva leka.
  • Ne prekidajte terapiju lekom Kventiax čak i ako Vam bude bolje, sve dok Vam lekar tako savetuje.

Problemi sa jetrom

Ako imate probleme sa jetrom, Vaš lekar Vam može propisati nižu dozu leka.

Starije osobe

Ukoliko ste starijeg životnog doba, Vaš lekar Vam može propisati nižu dozu leka.

Lek Kventiax nije namenjen za primenu kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina.

Aste uzeli više leka Kventiax nego što Vam je propisao Vaš lekar, možete osetiti pospanost, vrtoglavicu i nepravilne otkucaje srca. Odmah idite kod svog lekara ili do najbliže bolnice i ponesite sa sobom svoje Kventiax tablete.

Ako ste zaboravili da uzmete svoju dozu leka Kventiax, uzmite je čim se setite. Ukoliko se približilo vreme za narednu dozu, sačekajte do tada. Nikada nemojte uzimati dvostruku dozu da nadoknadite onu koju ste zaboravili. 

Ako naglo prestanete da uzimate Kventiax, možete dobiti nesanicu (insomnija), mučninu, glavobolju, proliv, možda ćete povraćati, osećati vrtoglavicu ili postati razdražljivi. Vaš lekar će Vas savetovati da tokom obustave terapije dozu postepeno smanjujete kako biste izbegli navedene simptome obustave leka.

Ako imate bilo kakva dodatna pitanja vezana za upotrebu ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi drugi lekovi, i lek Kventiax može da izazove neželjena dejstva, iako se ona ne javljaju kod svih pacijenata.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

  • Vrtoglavica (može dovesti do pada), glavobolja, suva usta.
  • Pospanost (može se povući vremenom kada duže uzimate Kventiax) (može dovesti do pada).
  • Simptomi obustave leka (simptomi koji se javljaju kada prestanete da uzimate lek Kventiax) uključuju nesanicu, mučninu, glavobolju, proliv, povraćanje, vrtoglavicu i razdražljivost. Savetuje se postepen prestanak uzimanja leka u trajanju od najmanje 1 – 2 nedelje.
  • Povećanje telesne mase.
  • Abnormalni pokreti mišića. Ovde spadaju teškoće pri započinjanju pokreta, drhtanje, osećaj nemira ili ukočenost mišića bez bola.
  • Promene količine pojedinih masti (trigliceridi i ukupni holesterol)

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

  • Ubrzano lupanje srca.
  • Osećaj kao da Vam srce lupa veoma jako i brzo ili preskače otkucaje.
  • Zatvor, bol u želucu (loše varenje).
  • Osećaj slabosti.
  • Oticanje ruku ili nogu.
  • Nizak krvni pritisak kada stojite. Zbog toga možete imati vrtoglavicu ili nesvesticu koje mogu dovesti do padova.
  • Povišen nivo šećera u krvi.
  • Zamagljen vid
  • Abnormalni snovi i noćne more.
  • Povećan apetit.
  • Razdražljivost.
  • Poremećaj govora.
  • Misli o samoubistvu i pogoršanje depresije.
  • Gubitak daha.
  • Povraćanje (uglavnom kod odraslih).
  • Groznica.
  • Promene količine tiroidnih hormona u krvi
  • Smanjenje broja pojedinih krvnih ćelija
  • Povećanje koncentracije enzima jetre u krvi
  • ovećanje koncentracije hormona prolaktina u krvi. Povećanje koncentracije hormona prolaktina može u retkim slučajevima dovesti do sledećeg:
    • oticanje grudi i neočekivana produkcija mleka u dojkama i muškaraca i žena.
    • kod žena izostanak menustruacije ili neredovne menstruacije.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

  • Epileptični napadi ili konvulzije.
  • Alergijske reakcije koje uključuju koprivnjaču, otoke na koži i otok oko usta.
  • Neprijatan osećaj u nogama (naziva se i sindrom nemirnih nogu).
  • Otežano gutanje.
  • Nekontrolisani pokreti, najčešće lica ili jezika
  • Poremećaj seksualne funkcije.
  • Dijabetes.
  • Poremećaj u električnoj aktivnosti srca uočen na EKG-u (produženje QT intervala).
  • Usporen rad srca koji se može pojaviti pri započinjanju terapije i može biti povezan sa niskim krvnim pritiskom i nesvesticom.
  • Otežan protok urina
  • Nesvestica (može dovesti do padova).
  • Zapušen nos.
  • Smanjenje broja crvenih krvnih ćelija
  • Smanjenje koncentracije nartijuma u krvi

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

  • U kombinaciji: visoka telesna temperatura (groznica), znojenje, ukočenost mišića, veoma izražena pospanost ili nesvestica (poremećaj koji se zove „neuroleptički maligni sindrom“).
  • Žuta prebojenost kože i očiju (žutica).
  • Upala jetre (hepatitis).
  • Dugotrajna i bolna erekcija (prijapizam).
  • Oticanje grudi i neočekivana produkcija mleka u dojkama (galaktoreja).
  • Poremećaj u menstrualnom ciklusu.
  • Pojava ugrušaka u venama, posebno u venama nogu (simptomi uključuju oticanje, bol i crvenilo u nogama) koji mogu putem krvi doći do pluća gde prouzrokuju bol u grudima i otežano disanje. Ako primetite bilo koji od ovih simptoma, odmah potražite medicinsku pomoć.
  • Hodanje, pričanje, konzumiranje hrane ili druge aktivnosti u snu.
  • Smanjenje telesne temperature (hipotermija).
  • Upala pankreasa.
  • Stanje koje se zove „ metabolički sindrom“, kod koga se u kombinaciji javlja bar 3 ili više poremećaja kao što su: povećanje masnog tkiva oko abdomena, smanjenje „dobrog holesterola“ (HDL-C), povećanje masti koji se zovu trigliceridi u krvi, visok krvni pritisak i povećanje šećera u krvi.
  • Kombinacija groznice, simptoma nalik gripu, bola u grlu ili bilo koje druge infekcije sa veoma niskim brojem belih krvnih ćelija, stanje koje se naziva agranulocitoza.
  • Opstrukcija creva.
  • Povećanje koncentracije kreatin fosfokinaze (supstanca poreklom iz mišića).

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

  • Ozbiljan osip, plikovi ili crvenilo na koži.
  • Teška alergijska reakcija (naziva se i anafilaksa) koja može dovesti do otežanog disanja ili šoka.
  • Ubrzano oticanje kože, najčešće oko očiju, usana i grla (angioedem).
  • Ozbiljno stanje praćeno pojavom plikova na koži, ustima, očima i genitalijama (Stivens-Džonsonov sindrom)
  • Poremećaj sekrecije hormona koji kontroliše zapreminu urina.
  • Oštećenje mišićnih vlakana i bol u mišićima (rabdomioliza).
  • Pogoršanje postojećeg dijabetesa.

Neželjena dejstva nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

  • Osip sa nepravilnim crvenim tačkastim promenama na koži (multiformni eritem).
  • Ozbiljna neočekivana alergijska reakcija sa simptomima koji uključuju groznicu, plikove na koži odvajanje kože (toksična epidermalna nekroliza).
  • Simptomi obustave mogu se javiti kod novorođenčadi čije su majke uzimale lek Kventiax tokom trudnoće.

Grupa lekova kojoj pripada i Kventiax može da izazove poremećaje u srčanom ritmu, koji mogu biti ozbiljni, a u najtežim slučajevima i sa smrtnim ishodom.

Pojedina neželjena dejstva mogu da se uoče tek kada se uradi analiza krvi. Tu spadaju promene u količini određenih masti (trigliceridi i ukupan holesterol) ili šećeru u krvi, promene u hormonima štitaste žlezde u krvi, povećanje enzima jetre, smanjen broj određenih ćelija krvi, smanjen broj crvenih krvnih zrnaca, povećanje enzima kreatin fosfokinaze u krvi (supstanca koja se nalazi u mišićima), smanjenje koncentracije natrijuma u krvi i povećanje količine hormona prolaktina u krvi.

  • Povećanje količine hormona prolaktina u krvi može, mada retko, da dovede do sledećeg:
    • oticanje grudi i neočekivana produkcija mleka u dojkama i muškaraca i žena.
    • kod žena izostanak menstruacije ili neredovne menstruacije.

Vaš lekar može tražiti da uradite analizu krvi s vremena na vreme tokom terapije lekom Kventiax.

Deca i adolescenti

Iste neželjene reakcije koje se mogu da se jave kod odraslih, mogu se javiti i kod dece i adolescenata. Sledeća neželjena dejstva bila su češća kod dece i adolescenata u poređenju sa odraslim osobama ili se nisu javljale kod odraslih:

Veoma česta (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

  • Povećanje količine hormona koji se zove prolaktin u krvi. Povećanje hormona prolaktina može, u retkim slučajevima, dovesti do:
    • oticanja grudi kod dečaka i devojčica i neočekivane produkcije mleka u dojkama.
    • izostanak menstruacije kod devojčica/devojaka ili neredovnih menstrualnih ciklusa.
  • Povećanje apetita.
  • Povraćanje.
  • Abnormalni pokreti mišića. Ovo uključuje teškoće pri započinjanju pokreta, drhtanje, osećaj nemira ili ukočenost u mišićima bez bolova.
  • Povećanje krvnog pritiska.

Česta (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

  • Osećaj slabosti, nesvestica (može dovesti do padova).
  • Zapušen nos.
  • Razdražljivost.

Potražite neki drugi lek