Lodoz

Lek Lodoz je kontraindikovan kod pacijenata sa preosetljivošću na bisoprolol, hidrohlortiazid, druge tiazide, sulfonamide, ili na bilo koji od ekscipijenasa 

Bisoprolol

Bisoprolol je kontraindikovan u sledećim stanjima:

- težak oblik astme ili težak oblik hronične opstruktivne bolesti pluća
- srčana insuficijencija koja se ne može kontrolisati terapijom
- kardiogeni šok
- Sick sinus sindrom (uključujući SA blok)
- drugi ili treći stepen AV bloka (bez implantiranog pejsmejkera)
- simptomatska bradikardija
- feohromocitom (osim nakon prethodne terapije blokatorima alfa receptora)
- teški oblik Raynaud-ovog sindroma i teški oblici okluzivne bolesti perifernih arterija
- metabolička acidoza
- u kombinaciji sa sultopridom

Hidrohlortiazid

Hidrohlorotiazid je kontraindikovan u sledećim stanjima:

- teško oštećenje bubrega (klirens kreatinina ≤ 30 mL/min)
- teško oštećenje jetre
- refraktorna hipokaliemija

Bisoprolol

Nikada ne treba naglo prekinuti terapiju bisoprololom kod pacijenata sa koronarnom arterijskom bolešću (angina pectoris). Naglo obustavljanje terapije može izazvati srčane aritmije, infarkt miokarda ili naglu smrt.

Hidrohlortiazid 

Kod pacijenata sa bolesnom jetrom, tiazidni diuretici i slični lekovi mogu izazvati hepatičnu encefalopatiju. Ukoliko se ovo dogodi, terapija diureticima se mora odmah obustaviti.

 Ovaj lek ne treba da koriste žene koje doje.

Mere opreza Bisoprolol

Astma i hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) 

Beta blokatori se mogu koristiti samo kod blažih oblika astme ili HOBP-a, koristeći niske doze β₁- selektivnog adrenergičkog blokatora. Pre početka terapije preporučuje se testiranje plućne funkcije. Kod simptomatskih pacijenata se preporučuje istovremeno davanje bronhodilatirajuće terapije. Kod pacijenata sa astmom i HOBP-a povremeno se može javiti povećanje otpora disajnih puteva, kada može biti neophodno povećanje doze β₂ – stimulanasa 

Srčana insuficijencija 

Pacijenti sa kompenzovanom srčanom insuficijencijom kojima je neophodna terapija beta blokatorima mogu dobiti bisoprolol u veoma maloj početnoj dozi, koja bi se postepeno povećavala pod strogom kontrolom lekara.  

AV blok prvog stepena 

S obzirom na njihovo negativno dromotropno dejstvo, beta blokatore treba koristiti pažljivo kod pacijenata sa AV blokom prvog stepena.

Prinzmetalova angina 

Beta blokatori mogu da povećaju učestalost i dužinu trajanja vazospastičkih epizoda kod pacijenata sa Prinzmetalovom anginom. Kod pacijenata sa lakšom i mešovitom kliničkom slikom Prinzmetalove angine može da se koristi β₁- selektivni beta blokator uz istovremenu upotrebu vazodilatatora. 

Okluzivna bolest perifernih arterija 

Beta blokatori mogu da pogoršaju simptome okluzivne bolesti perifernih arterija (PAOB) ili Raynaud-ovog sindroma. Zato je ovim pacijentima bolje prepisati β₁-selektivne beta blokatore. 

Feohromocitom 

Kod pacijenata sa feohromocitomom lek Lodoz se ne sme davati bez prethodne blokade alfa receptora. Neophodno je stalno pratiti visinu krvnog pritiska. 

Stariji pacijenti 

Obično nije potrebno prilagođavanje doze. Međutim, starije pacijente treba pažljivo pratiti (videti odeljak

Tečnosti i elektrolitni balans). Pacijenti sa dijabetesom

Pacijenti sa dijabetesom treba da su svesni rizika od hipoglikemijskih epizoda i povećane potrebe za pažljivim praćenjem nivoa šećera u krvi u početnoj fazi terapije. Upozoravajući znaci hipoglikemije, pogotovu tahikardija, palpitacije i znojenje mogu biti zamaskirani. 

Psorijaza

Postoje podaci o vezi između primene beta blokatora i pogoršanja psorijaze, te ovi pacijenti ne bi trebalo da ih primaju osim ako je to neophodno.

Reakcije preosetljivosti 

Kod pacijenata sa rizikom od teške anafilaktičke reakcije na bilo koji alergen, pogotovu kada se koriste proizvodi koji sadrže jod (videti odeljak 4.5) ili tokom specifične imunoterapije (desenzitizacija), beta blokatori mogu da pogoršaju anafilaktičku reakciju i izazovu neosetljivost na uobičajene doze epinefrina koji se koristi u terapiji reakcija preosetljivosti.

Opšta anestezija

Kod pacijenata koji treba da se podvrgnu opštoj anesteziji, beta blokada smanjuje incidenciju aritmija i miokardijalne ishemije tokom indukcije i intubacije i tokom postoperativnog perioda. Preporuka je da se održavanje beta blokade nastavi i perioperativno. Anesteziolog mora da bude obavešten o upotrebi beta blokatora zbog potencijalne interakcije sa drugim lekovima koja može da dovede do bradiaritmije, atenuacije refleksne tahikardije i do smanjene refleksne sposobnosti da se kompenzuje gubitak krvi. Ako se smatra neophodnim ukidanje terapije beta blokatorima pre operacije, to treba da se uradi postepeno i treba da se završi 48 sati pre anestezije. 

Tireotoksikoza 

Beta bokatori mogu da maskiraju kardiovaskularne znake hipertireoidizma. 

Sportisti 

Sportisti treba da imaju u vidu da ovaj lek sadrži agense koji mogu dati pozitivan rezultat na doping testu. 

Stroga dijeta 

Kod pacijenata na strogoj dijeti upotreba leka Lodoz mora da bude veoma oprezna. 

Kombinacija sa verapamilom, diltiazemom ili bepridilom 

Ovakve kombinacije zahtevaju pažljivo kliničko i EKG praćenje, pogotovu kod starijih pacijenata, kao i na početku terapije.

Hidrohlorotiazid

Tečnosti i elektrolitni balans 

Tokom dugotrajne terapije lekom Lodoz preporučuje se periodično kontrolisanje serumskih elektrolita (pogotovu kalijuma, natrijuma, kalcijuma), kreatinina i uree, serumskih lipida (holesterol i trigliceridi), mokraćne kiseline kao i šećera u krvi. 

Dugotrajna, kontinuirana primena hidrohlorotiazida može dovesti do poremećaja balansa u tečnostima i elektrolitima, pogotovu do hipokaliemije i hiponatriemije, takođe do hipomagnezemije i hipohloriemije, kao i hiperkalciemije. 

Natrijum u krvi 

Natrijum u krvi treba da se odredi pre, i periodično tokom terapije. Bilo koja diuretska terapija može izazvati hiponatriemiju koja u nekim slučajevima može imati ozbiljne posledice.

Kako hiponatriemija u početku može biti asimptomatska, periodično praćenje je dragoceno i treba ga češće sprovoditi kod visokorizičnih pacijenata, npr. stariji pacijenti i pacijenti sa cirozom jetre. 

Kalijum u krvi 

Najveći rizik koji se dovodi u vezu sa tiazidnim diureticima i sličnim lekovima je gubitak kalijuma koji dovodi do hipokaliemije.

Rizik od hipokaliemije (< 3.5 mmol/L) treba očekivati kod visokorizičnih populacija, npr. stariji pacijenti i/ili neuhranjeni pacijenati i/ili pacijenati koji uzimaju više lekova u isto vreme, pacijenti sa koronarnom arterijskom bolešću ili srčanom ishemijom, gde hipokaliemija povećava kardiotoksičnost glikozida i rizik od srčanih aritmija.

U riziku su i pacijenti sa produženim QT intervalom, bilo kongenitalnom ili jatrogenom. Hipokaliemija (kao i bradikardija) olakšava nastanak teških aritmija, pogotovu torsade de pointes, koje mogu biti fatalne.

Česte kontrole nivoa kalijuma u krvi indikovane su kod svih gore navedenih populacija, i treba da se sprovode već nakon prve nedelje od početka terapije. 

Kalcijum u krvi 

Tiazidni diuretici i slični lekovi mogu da smanje ekskreciju kalcijuma urinom, što dovodi do lake, prolazne hiperkalciemije. Značajna hiperkalciemija može biti u vezi sa nedijagnostikovanim hiperparatireoidizmom.

Terapija se mora obustaviti pre testiranja paratireoidne funkcije. 

Kombinacija sa litijumom 

Zbog diuretika u sastavu leka, kombinaciju sa litijumom treba izbegavati. 

Glukoza u krvi 

Kod pacijenata sa dijabetesom, mora da se prati nivo glukoze u krvi, pogotovu u slučaju hipokaliemije. 

Mokraćna kiselina 

Kod pacijenata sa hiperurikemijom može biti povećan rizik od nastanka gihta. Doza treba da se prilagođava prema porastu koncentracije mokraćne kiseline u krvi. 

Bubrežna finkcija i diuretici 

Potpuna korist od upotrebe tiazidnih diuretika može se postići samo ukoliko je bubrežna funkcija normalna ili neznatno oštećena (serumski kreatinin < 25 mg/l, ili 220 μmol/l, kod odraslih). 

Koncentracija serumskog kreatinina treba da se koriguje prema godinama, težini i polu, koristeći Crockroft-ovu formulu, npr:

ClCr = (140 – Starost) x Težina/0.814 x Serumski kreatinin

(starost se izražava u godinama, težina u kg, a serumski kreatinin u μmol/L)

Navedena formula izračunava ClCr za starije muškarce i mora da se koriguje za starije pacijente ženskog pola tako što će da se pomnoži sa 0.85. 

Sekundarna hipovolemija koja nastaje usled gubitka tečnosti i natrijuma koji su posledica terapije diuretikom, snižava glomerularnu filtraciju što može da dovede do povećanja nivoa uree u krvi i serumskog kreatinina.

Ovo prolazno bubrežno oštećenje nije važno kod pacijenata sa inače normalnom bubrežnom funkcijom, ali može da pogorša već postojeću bubrežnu insuficijenciju kod pacijenata kod kojih je bubrežna funkcija inače oslabljena. 

Kombinacija sa drugim antihipertenzivnim lekovima 

Kada se lek Lodoz kombinuje sa drugim antihipertenzivima, savetuje se smanjenje doze, makar u početnoj fazi terapije. 

Fotosenzitivnost 

Prilikom korišćenja tiazidnih diuretika, u retkim slučajevima prijavljene su reakcije fotosenzitivnosti. Ukoliko se reakcije fotosenzitivnosti jave tokom terapije preporučuje se prekid tretmana. Ukoliko se ponovno uvođenje terapije smatra neophodnim, preporučuje se zaštita područja izloženih suncu ili veštačkom UVA-svetlu. 

Sportisti

Sportisti treba da imaju u vidu da ovaj lek sadrži agense koji mogu da daju pozitivan rezultat na doping tes

1- Interakcije u vezi sa bisoprololom

Kontraindikacije:
+ sultoprid;
Povećani rizik od ventrikularnih aritmija, pogotovu torsades de pointes.

Kombinacije koje se ne savetuju:

+verapamil, diltiazem;
Rizik od bradikardije, kao i negativan efekat na kontraktilnost miokarda i na atrio-ventrikularno sprovođenje.
Ovakva kombinacija zahteva pažljivo kliničko praćenje i praćenje EKG-a, pogotovu kod starijih pacijenata, kao i na početku terapije.

+bepridil;

Rizik od bradikardije kao i negativan efekat na kontraktilnost miokarda i na atrio-ventrikularno sprovođenje. Dodatno, povećan rizik od ventrikularnih aritmija, pogotovu torsades de pointes. Ovakva kombinacija zahteva pažljivo kliničko i EKG praćenje, pogotovu kod starijih pacijenata, kao i na početku terapije.

Kombinacije koje zahtevaju oprez pri korišćenju:

+ antihipertenzivni lekovi sa centralnim delovanjem (npr. klonidin, metildopa, moksonidin, rilmenidin); Istovremena upotreba centralno-delujućih antihipertenziva sa bisoprololom može dodatno da smanji centralni simpatički tonus i posledično dovede do aditivnog usporenja srčanog ritma i udarnog volumena i do vazodilatacije/hipotenzije.

Nagli prekid terapije, pogotovu pre isključenja beta blokatora, može povećati rizik od rebound hipertenzije.
Izbegavati nagli prekid terapije antihipertenzivima sa centralnim delovanjem.

+propafenon, cibenzolin, flekainid;
Rizik od bradikardije, kao i negativan efekat na kontraktilnost miokarda i na atrio-ventrikularno sprovođenje. Neophodno je kliničko praćenje i praćenje EKG-a.

+ lidokain;

Beta blokatori dovode do smanjenog priliva krvi u jetru, čime je snižen klirens lidokaina, što dovodi do povišenog nivoa lidokaina u krvi, a time i mogućnosti neuroloških i kardioloških neželjenih efekata.

Kliničko i biološko praćenje i praćenje EKG-a su neophodni, a ukoliko je potrebno, i prilagođavanje doze lidokaina.

+ antidijabetici (insulin, sulfonilureja, glinidi);

Svi beta blokatori mogu da maskiraju upozoravajuće znake hipoglikemije, pogotovu palpitacije i tahikardiju. Pacijenti sa dijabetesom treba da su svesni rizika od hipoglikemijskih epizoda i povećane potrebe za pažljivim kućnim kontrolisanjem glukoze, pogotovu u početnoj fazi terapije.

+ drugi lekovi koji izazivaju bradikardiju (antiholinesteraze, digitalis glikozidi, meflokvin...); Povećan rizik od pojave bradikardija.

Potrebno je redovno kliničko praćenje.

+ blokatori kalcijumskih kanala tipa dihidropiridina (npr. nifedipin, amlodipin);
Istovremena upotreba može da poveća rizik od hipotenzije, a kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom može dovesti do dodatnog rizika od deterioracije funkcije komorske pumpe.

+ topikalni beta blokatori (npr. kapi za oči u terapiji glaukoma); Mogu doprineti potenciranju sistemskih efekata bisoprolola.

2 – Interakcije u vezi sa hidrohlorotiazidom

Kombinacije koje se ne savetuju:

+ litijum;

Povišeni nivoi litijuma u krvi sa znacima predoziranja (kao što se dešava na dijeti siromašnoj natrijumom), usled smanjene urinarne ekskrecije litijuma. Ukoliko ova kombinacija ne može da se izbegne, treba sprovesti pažljivo praćenje nivoa litijuma u krvi i ukoliko je neophodno prilagoditi dozu.

Kombinacije koje zahtevaju oprez pri korišćenju:

+nesteroidni antiinflamatorni lekovi (sistemski), acetilsalicilna kiselina u dozi antiinflamatornog režima; Akutna bubrežna insuficijencija kod dehidriranih pacijenata (nesteroidni antiinflamatorni lekovi putem inhibicije vazodilatatornih prostaglandinda smanjuju protok krvi kroz glomerul).

Pacijenti treba da se rehidriraju a bubrežna funkcija treba da se prati od početka terapije.

+ diuretici koji štede kalijum (samostalno ili u kombinaciji);

Ovakva kombinacija, koja može biti korisna, ne štiti od hipo ili hiperkaliemije, s tim da je hiperkaliemija češća kod pacijenata sa dijabetesom ili oštećenjem bubrega.

Kaliemija treba da se prati, a ukoliko je potrebno i EKG. Ovu terapiju nekada je potrebno uzeti u razmatranje.

+ lekovi koji snižavaju kalijum (i.v. amfotericin, sistemski kortikosteroidi, tetrakosaktidi, stimulišući laksativi);

Povećani rizik od hipokaliemije. Potrebno je pratiti, i ako je neophodno, korigovati nivo kalijuma u krvi. Ovo je naročito važno kod istovremene upotrebe digitalisa. Preporučuje se upotreba nestimulišućih laksativa.

+ Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibitori),
+ Antagonisti angiotenzin II receptora (AIIA);

Rizik od značajnog pada krvnog pritiska i/ili akutne bubrežne insuficijencije na početku terapije ACE inhibitorima kod pacijenata sa postojećom deplecijom natrijuma (pogotovu kod pacijenata sa stenozom bubrežne arterije). Ukoliko je prethodna diuretska terapija izazvala depleciju natrijuma treba ili prekinuti upotrebu diuretika tri dana pre uvođenja ACE inhibitora, ili AIIA u terapiju i ukoliko je potrebno, uvesti diuretik kasnije, ili započeti terapiju malim dozama ACE inhibitora ili AIIA, i postepeno ih povećavati.

+ karbamazepin;

Rizik od simptomatske hiponatriemije.

Neophodno je kliničko i biološko praćenje. Ukoliko je potrebno, treba koristiti drugu vrstu diuretika.

+ kontrastna sredstva koja sadrže jod;

U slučaju dehidracije izazvane diuretikom postoji povećan rizik od akutne bubrežne insuficijencije, pogotovu kod primene proizvoda koji sadrže visoke doze joda.

Pacijente treba rehidrirati pre administracije.

+Smole koje vezuju žučne kiseline; Smanjena apsorpcija hidrohlortiazida.
Potrebno je najmanje dva sata razlike između unosa smola koje vezuju žučne kiseline i uzimanja leka Lodoz.

+ Lekovi koji snižavaju nivo mokraćne kiseline;

Kada se koriste istovremeno sa hidrohlortiazidom, dejstvo ovih lekova može biti smanjeno.

+ Soli kalcijuma;

Rizik od hiperkalciemije zbog smanjene ekskrecije urinom.

+ ciklosporin;

Rizik od povišene kreatininemije bez promene u nivou ciklosporina, čak i bez deplecije natrijuma.

3 – Interakcije u vezi sa bisoprololom i sa hidrohlorotiazidom

Kombinacije koje zahtevaju oprez pri korišćenju:

+ Antiaritmici koji mogu izazvati torsades de pointes (klasa IA: hinidin, hidrohinidin, dizopiramid, i iz klase III: amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid);
Povećan rizik od komorskih aritmija, pogotovu torsades de pointes, potpomognuti bradikardijom i/ili hipokaliemijom.

Neophodno je kliničko praćenje i praćenje EKG-a.

+ Lekovi bez antiaritmijskog delovanja koji mogu izazvati torsades de pointes (npr. astemizol, bepridil, cisaprid, difemanil, i.v. eritromicin, halofantrin, lumefantrin, metadon, moksifloksacin, pentamidin, sotalol, i.v. spiramicin, sparfloksacin, terfenadin, vinkamin, neki antipsihotici kao što su pimozid, haloperidol, benzamidi);

Povećan rizik od komorskih aritmija, pogotovu torsades de pointes,potpomognute bradikardijom i/ili hipokaliemijom.

Potrebni su kliničko praćenje i praćenje EKG-a.

+ Glikozidi digitalisa;

Zbog hidrohlortiazida postoji rizik od hipokaliemije, koja može da ubrza toksične efekte srčanih glikozida. Zbog bisoprolola postoji rizik od bradikardije i negativnog efekta na AV sprovođenje.

Potrebno je redovno kliničko praćenje. Treba pratiti kalijum u krvi, a po potrebi i EKG.

Kombinacije o kojima treba voditi računa:

+drugi antihipertenzivni lekovi, triciklični antidepresivi, fenotiazini, baklofen, amifostin;

Istovremena upotreba ovih lekova, koji za glavno dejstvo ili neželjeni efekat imaju snižavanje krvnog pritiska, može da poveća rizik od nastanka hipotenzije.

+ nesteroidni antiinflamatorni lekovi;

Smanjuju antihipertenzivno dejstvo putem inhibicije vazodilatatornih prostaglandina (derivati pirazola indukuju i zadržavanje natrijuma).

+ kortikosteroidi, tetrakosaktidi;

Smanjuju antihipertenzivnu efikasnost putem zadržavanja natrijuma.

Trudnoća

Lek Lodoz sadrži tiazidni diuretik. Zbog toga upotreba tokom trudnoće nije preporučljiva.

Bisoprolol

Studije na životinjama nisu pokazale bilo kakav teratogeni efekat.
Do danas, rezultati dobro kontrolisanih prospektivnih studija sa nekim beta blokatorima nisu pokazali bilo kakve urođene defekte kod novorođenčadi. Kod novorođenčeta rođenog od majke koja uzima beta blokatore, blokada beta receptora traje nekoliko dana nakon rođenja i može izazvati bradikardiju, respiratorni distres i hipoglikemiju. U većini slučajeva, ova pojava nema kliničke posledice. Međutim, može doći do pojave srčane insuficijencije koja zahteva primenu intenzivne nege, izbegavajući plazma ekspandere (rizik od akutnog edema pluća).

Hidrohlorotiazid
Diuretici mogu da dovedu do fetoplacentalne ishemije sa mogućim rizikom od fetusne hipotrofije. Prijavljeni su retki slučajevi neonatusne trombocitopenije.

Laktacija

Nije poznato da li se bisoprolol ekskretuje u mleko majke. Tiazidni diuretici se ekskretuju u mleko majke.

Zbog navedenog, ovaj lek ne treba davati ženama koje doje.

Bisoprolol

Rizik od hipoglikemije i bradikardije kod dojenog novorođenčeta nije ispitan.

Hidrohlorotiazid

Tiazidni diuretici mogu da izazovu:

- smanjenje ili čak potpuni prestanak lučenja mleka,
- neželjene biološke efekte (hipokaliemija),
- hemolizu (G6PD defekt) i preosetljivost zbog sulfonamidskih karakteristika.

U zavinosti od individualnog odgovora pacijenta na terapiju lekom Lodoz sposobnost upravljanja motornim vozilom može biti smanjena. Na ovo treba posebno obratiti pažnju na početku terapije kao i prilikom korišćenja alkohola.

Za individualnu terapiju Lodoz je dostupan u sledećim dozama: 

Lodoz 2.5 mg/6.25 mg, film tableta.

Lodoz 5 mg/6.25 mg, film tableta. 

Lodoz10 mg/6.25 mg, film tableta. 

Uobičajena početna doza je tableta koja sadrži 2.5 mg bisoprolola/6.25 mg hidrohlortiazida, jednom dnevno. 

Ako se ne postigne odgovarajući terapijski efekat, dozu treba povećati na jednu tabletu dnevno, koja sadrži bisoprolol 5 mg /hidrohlortiazid 6.25 mg. Ako se ni time ne postigne odgovarajući terapijski efekat, doza može biti povećana na jednu tabletu dnevno, koja sadrži bisoprolol 10 mg /hidrohlortiazid 6.25 mg. 

Ako je prekid terapije neophodan, preporučuje se postepeno ukidanje bisoprolola, s obzirom na to da naglo ukidanje bisoprolola može dovesti do akutnog pogoršanja stanja pacijenta, pogotovu pacijenata sa ishemijskom bolešću srca. 

Lodoz treba uzeti ujutru, može se uzeti uz obrok. Flim tabletu treba progutati sa malo tečnosti, a ne žvakati. 

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem jetre ili blagim do umerenim oštećenjem bubrega (klirens kreatinina > 30 mL/min) nije potrebno prilagođavanje doze. 

Kod starijih pacijenata nije potrebno prilagođavanje doze.

Nema pedijatrijskog iskustva sa lekom Lodoz, te se ne može preporučiti upotreba kod dece.

Najčešći znaci predoziranja beta blokatorima su bradikardija, hipotenzija, bronhospazam, akutna srčana insuficijencija i hipoglikemija. Postoji široka individualna varijabilnost u osetljivosti na pojedinačnu visoku dozu bisoprolola, a pacijenti sa srčanom insuficijencijom su vrlo osetljivi.

Kliničku sliku akutnog ili hroničnog predoziranja hidrohlortiazidom određuje količina izgubljene tečnosti i elektrolita.

Najčešći znaci su vrtoglavica, mučnina, somnolencija, hipovolemija, hipotenzija, hipokaliemija. 

Uopšte, ukoliko dođe do predoziranja, preporučuje se prestanak terapije lekom Lodoz i uvođenje potporne i simptomatske terapije. 

Bradikardija: dati atropin intravenski. Ukoliko je odgovor neadekvatan oprezno dati izoprenalin ili drugi lek sa pozitivnom hronotropnim svojstvima. U određenim slučajevima može biti neophodna insercija transvenoznog pejsmejkera. 

Hipotenzija: treba dati intravenski tečnosti i vazopresore. 

AV blok (drugog ili trećeg stepena): pacijente treba pažljivo pratiti i lečiti ih izoprenalinskom infuzijom ili uraditi inserciju intravenoznog srčanog pejsmejkera. 

Akutno pogoršanje srčane insuficijencije: intravenska primena diuretika, intravenska primena inotropnih i vazodilatatornih lekova. 

Bronhospazam: primena bronhodilatatora kao što je izoprenalin, beta-2-simpatomimetika, i/ili aminofilina Hipoglikemija: intravenska primena glukoze. 

Nedovoljni podaci ukazuju na to da se bisoprolol teško dijalizuje. Stepen do koga se hidrohlortiazid može ukloniti hemodijalizom nije utvrđen.

Neželjena dejstva navedena su u daljem tekstu po klasama sistema organa i učestalosti javljanja. Učestalost javljanja definiše se kao: veoma često (≥1/10), često (≥1/100, <1/10), povremeno (≥1/1.000, <1/100), retko (≥1/10.000, <1/1.000), veoma retko (< 1/10.000). 

Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema

Retko: leukopenija, trombocitopenija 

Veoma retko: agranulocitoza 

Poremećaji metabolizma i ishrane

Povremeno: gubitak apetita, hiperglikemija, hiperurikemija, disbalans tečnosti i elektrolita (naročito hipokaliemija i hiponatriemija, takođe hipomagneziemija i hipohloremija kao i hiperkalciemija).

Veoma retko: metabolička alkaloza. 

Psihijatrijski poremećaji

Povremeno: depresija, poremećaj sna 

Retko: noćne more, halucinacije 

Poremećaji nervnog sistema Često: vrtoglavica*, glavobolja* 

Poremećaji na nivou oka

Retko: smanjeno stvaranje suza (treba uzeti u obzir kod pacijenata koji koriste kontaktna sočiva), poremećaji u vidnom polju

Veoma retko: konjunktivitis 

Poremećaji na nivou uha i centra za ravnotežu 

Retko: poremećaj sluha 

Kardiološki  poremećaji

Povremeno: bradikardija, poremećaji u AV sprovođenju, pogoršanje postojeće srčane insuficijencije 

Vaskularni poremećaji

Često: osećaj hladnoće ili utrnulosti u ekstremitetima 

Povremeno: ortostatska hipotenzija

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Povremeno: bronhospazam kod pacijenata sa bronhijanlnom astmom ili opstruktivnom bolesti pluća u anamnezi

Retko: alergijski rinitis 

Gastrointestinalni  poremećaji

Često: gastrointestinalne smetnje kao što su nauzeja, povraćanje, dijareja, konstipacija 

Povremeno: abdominalni bol

Veoma retko: pankreatitis 

Hepatobilijarni poremećaji 

Retko: hepatitis, žutica 

Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva

Retko: reakcije preosetljivosti kao što su svrab, crvenilo, osip, fotosenzitivnost, purpura, urtikarija.

Veoma retko: anafilaksa, toksična epidermalna nekroliza (Lyell-ov sindrom), alopecija, kutani lupus eritematozus. Beta blokatori mogu da izazovu ili pogoršaju psorijazu ili da izazovu osip sličan psorijazi. 

Poremećaji mišićno-skeletnog, vezivnog i koštanog tkiva 

Povremeno: mišićna slabost, grčevi u mišićima 

Poremećaji reproduktivnog sistema i na nivou dojki 

Retko: impotencija 

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene 

Često: umor*

Povremeno: astenija

Veoma retko: bol u grudima 

Laboratorijska ispitivanja

Povremeno: porast nivoa amilaze, reverzibilni porast kreatinina i uree u serumu, porast triglicerida i holesterola, glukozurija

Retko: porast vrednosti enzima jetre (AST, ALT) 

*Ovi simptomi se javljaju naročito na početku terapije. Uglavnom su blagi i obično se povlače tokom 1 do 2 nedelje.