Luveris 75 IU

Lek Luveris 75 IU se ne sme primenjivati kod pacijenata sa:

• preosetljivošću na aktivnu supstancu 
• tumorom hipotalamusa i hipofize
• uvećanjem jajnika ili cistom jajnika koja nije posledica policističnog oboljenja jajnika, i onih nepoznate etilogije
• ginekološkim krvarenjem nepoznatog porekla
• karcinomom jajnika, materice ili dojke

  Lek Luveris 75 IU se ne sme koristiti u stanjima kod kojih trudnoća nije moguća kao što su:

• primarna ovarijalna insuficijencija
• malformacije polnih organa inkompatibilne sa trudnoćom
• fibroidni tumori materice inkompatibilni sa trudnoćom

Pre početka terapije, infertilitet para treba da bude ocenjena kao ogovarajući, a navodne kontraindikacije za trudnoću procenjene. Dodatno, treba ispitati da li kod pacijentkinja postoje hipotiroidizam, adrenokortikalna deficijencija i hiperprolaktinemija i primeniti odgovarajuću specifičnu terapiju.

Porfirija

Kod pacijentkinja sa porfirijom ili sa porodičnom anamnezom porfirije lek Luveris 75 IU može da poveća rizik od pojave akutnih napada. Pogoršanje ili prva pojava ovog stanja može zahtevati prekid terapije.

Sindrom ovarijalne hiperstimulacije (SOHS)

Određeni stepen uvećanja jajnika je očekivani efekat kontrolisane ovarijalne stimulacije. Češće se javlja kod žena sa sindromom policističnih jajnika i obično prolazi bez terapije.

Za razliku od nekomplikovanog uvećanja jajnika, SOHS je stanje koje može da se manifestuje sa rastućim stepenima ozbiljnosti. Obuhvata značajno uvećanje jajnika, visok nivo polnih steroida u serumu i povećanje vaskularnog permeabiliteta koja može da dovede do nakupljanja tečnosti u peritonealnoj, pleuralnoj i retko u perikardijalnoj šupljini.

Simptomi blagog SOHS mogu uključivati bol u abdomenu, abdominalnu nelagodnost i distenziju ili uvećanje jajnika. Simptomi umerenog SOHS mogu dodatno da budu mučnina, povraćanje, ultazvučna potvrda dijagnoze ascitesa ili značajnog uvećanja jajnika.

Teški slučajevi SOHS uključuje simptome poput značajnog uvećanja jajnika, povećanja telesne mase, dispneje ili oligurije. Kliničkom procenom može se otkriti i pojava hipovolemije, hemokoncentracije, neravnoteže elektrolita, ascitesa, pleuralne efuzije ili akutnog plućnog distresa. Veoma retko, teški oblici SOHS mogu biti praćeni komplikacijama kao što su torzija jajnika ili tromboembolijski događaji, poput plućne embolije, ishemijskog moždanog udara ili infarkta miokarda.

U nezavisne rizike za pojavu SOHS ubrajaju se mlađi uzrast pacijenta, mala telesna masa, sindrom policističnih jajnika, visoke doze egzogenih gonadotropina, visok apsolutni ili brzorastući nivo serumskog estradiola, prethodne epizode SOHS ili veliki broj ovarijalnih folikula u razvoju kao i veliki broj uzetih oocita tokom ART ciklusa (ART, asistirane reproduktivne tehnologije).

Pridržavanje preporučenoj dozi leka Luveris 75 IU i FSH i režimu primene može smanjiti rizik od pojave ovarijalne hiperstimulacije. Praćenje ciklusa stimulacije ultrazvukom kao i nivoa estradiola se preporučuju radi ranog otkrivanja faktora rizika.

Postoje dokazi koji ukazuju da hCG igra ključnu ulogu kao okidač za pojavu SOHS i da ovaj sindrom može biti teži i trajati duže ukoliko dođe do trudnoće. Stoga se preporučuje, da u slučaju pojave znakova SOHS, ne davati hCG i savetovati pacijentkinju da se uzdrži od polnog odnosa ili da koristi barijerne metode kontracepcije tokom

najmanje 4 dana. Kako SOHS može veoma brzo da uznapreduje (u toku 24 sata) ili da tokom nekoliko dana postane ozbiljan medicnski događaj, pacijentkinje treba pratiti najmanje još 2 nedelje nakon primene hCG.

Blagi i umereni oblici SOHS obično prestaju spontano. Ukoliko dođe do pojave teškog oblika SOHS, preporučuje se da se obustavi terapija gonadotropinom, ukoliko još traje, i da se pacijentkinja hospitalizuje i započne odgovarajuća terapija.

Torzija jajnika

Torzija jajnika je zabeležena nakon terapije drugim gonadotropinima. Ovo može biti povezano sa drugim faktorima rizika kao što su SOHS, trudnoća, prethodna operacija abdomena, torzija jajnika u anamnezi, ranija pojava ili postojanje cisti na jajnicima kao i sindrom policističnih jajnika. Oštećenje jajnika zbog smanjenog dotoka krvi se može svesti na minimum ranom dijagnostikom i neodložnom detorzijom jajnika.

Višestruka trudnoća

Kod pacijentkinja koje su podvrgnute indukciji ovulacije, incidencija višestrukih trudnoća je povećana u poređenju sa prirodnim začećem. U najvećem broju slučajeva višestruke trudnoće su blizanačke. Višestruke trudnoće, posebno one sa većim brojem plodova, donosi povećani rizik od neželjenih matrenalnih i perinatalnih ishoda.

Za minimizaciju rizika od višestrukih trudnoća sa velikim brojem plodova, preporučuje se pažljivo praćenje odgovora jajnika.

Kod pacijentkinja koje su podvrgnute procedurama asistirane reproduktivne tehnologije rizik od višestruke trudnoće je povezan uglavnom sa brojem vraćenih embriona, njihovim kvalitetom i starošću pacijentkinje.

Neuspela trudnoća

Incidencija neuspelih trudnoća koje se završe spontanim pobačajem ili abortusom je viša kod pacijentkinja koje su podvrgnute stimulaciji rasta folikula radi indukcije ovulacije nego nakon prirodnog začeća.

Ektopična trudnoća

Žene sa oboljenjem jajovoda u anamnezi su izložene riziku od ektopične trudnoće, bilo da je trudnoća nastala spontanim začećem ili usled terapije infertiliteta. Prevalencija ektopične trudnoće posle ART procedure je veća u poređenju sa istom u opštoj populaciji.

Kongenitalne anomalije

Učestalost kongenitalnih malformacija nakon primene ART može da bude neznatno povišena nego nakon spontanog začeća. Ovo može biti usled roditeljskih faktora uticaja (npr. starost majke, genetika), asistirane reproduktivne tehnologije ili višestrukih trudnoća.

Tromboembolijski događaji

Kod žena sa nedavnim ili trenutno postojećim tromboembolijskim događajem, ili kod žena sa opšte prepoznatim faktorima rizika za tromboembolijske događaje, kao što su lična i porodična anamneza, trombofilija ili izražena gojaznost (indeks telesne mase veći od 30 kg/m2), terapija gonadotropinima može dalje da poveća rizik za

pogoršanje ili pojavu ovih dogođaja. Kod ovih žena, korist od primene gonadotropina mora da bude procenjena u odnosu na rizik. Međutim treba imati u vidu i da trudnoća sama po sebi kao i SOHS takođe nose povišen rizik od tromboembolijskih događaja.

Neoplazme reproduktivnog sistema

Prijavljene su neoplazme jajnika i drugih reproduktivnih organa, kako benigne tako i maligne, kod žena koje su bile lečene primenom različitih terapijskih protokola u terapiji infertiliteta. Još uvek nije utvrđeno da li terapija gonadotropinima povećava rizik od ovih tumora kod žena sa infertilitetom.

Nisu sprovedena ispitivanja interakcija.

Lek Luveris 75 IU se ne sme davati u kombinaciji sa drugim lekovima, osim sa folitropinom alfa, za koji su studije pokazale da istovremena primena značajno ne menja aktivnost, stabilnost, farmakokinetiku ili farmakodinamska svojstva aktivnih supstanci.

Trudnoća

Nema indikacija za primenu leka Luveris 75 IU tokom trudnoće.

Podaci dobijeni na ograničenom broju trudnica ne ukazuju na neželjene reakcije gonadotropina na trudnoću, embriogeni ili fetalni razvoj, porođaj ili postnatalni razvoj, nakon kontrolisane ovarijalne stimulacije. Nije primećen teratogeni efekat leka Luveris 75 IU tokom ispitivanja na životinjama. Nema dovoljno kliničkih podataka, koji bi isključili teratogeni efekat leka Luveris 75 IU, u slučaju izloženosti leku tokom trudnoće.

Dojenje

Lek Luveris 75 IU nije indikovan za upotrebu tokom dojenja.

Fertilitet

Lek Luveris 75 IU je indikovan za stimulaciju razvoja folikula, u kombinaciji sa FSH

Lek Luveris 75 IU nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama.

Terapija lekom Luveris 75 IU treba da se započne pod nadzorom lekara koji ima iskustva u lečenju problema fertiliteta.

Doziranje

Kod žena sa deficitom LH i FSH, cilj terapije lekom Luveris 75 IU zajedno sa FSH, je da se razvije jedan zreo de Grafov folikul iz koga će se, nakon primene humanog horiogonadotropina (hCG), osloboditi oocit. Lek Luveris 75 IU treba davati u seriji dnevnih injekcija simultano sa FSH. Pošto su ove pacijentkinje amenoreične i imaju nisku endogenu sekreciju estrogena, terapija se može započeti u bilo kom trenutku.

Lek Luveris 75 IU treba primenjivati istovremeno sa folitropinom alfa.

Terapiju treba prilagoditi individualnom odgovoru pacijentkinje koji se procenjuje merenjem veličine folikula utrazvukom i merenjem estrogenog odgovora. Preporučeni režim doziranja počinje sa 75 i.j. lutropina alfa (tj. jedna bočica leka Luveris 75 IU) dnevno zajedno sa 75-150 i.j. FSH.

U kliničkim ispitivanjima, pokazano je da lek Luveris 75 IU povećava osetljivost jajnika na folitropin alfa. Ukoliko je potrebno dalje povećanje doze FSH, prilagođavanje doze bi trebalo da bude nakon intervala od 7-14 dana i poželjno je sa povećanjima za 37,5 i.j.-75 i.j.. Prihvatljivo je produžiti trajanje stimulacije bilo kog pojedinačnog ciklusa do 5 nedelja.

Kada se dobije optimalni odgovor, pojedinačna injekcija od 250 mikrograma r-hCG ili 5000 i.j. do 10000 i.j. hCG treba da se da 24–48 sati nakon poslednje injekcije leka Luveris 75 IU i FSH-a. Pacijentkinji se preporučuje da ima polni odnos na dan ili sledećeg dana nakon primene hCG.

Alternativno, može da se izvede intrauterina inseminacija (IUI).

Može se razmotriti i podrška lutealnoj fazi, budući da nedostatak supstanci sa luteotrofičnom aktivnošću (LH/hCG) nakon ovulacije može da dovede do preranog propadanja žutog tela.

Ukoliko dođe do prenaglašenog odgovora, potrebno je obustaviti terapiju i ne primenjivati hCG. Terapiju treba ponovo započeti sledećeg ciklusa sa nižom dozom FSH od one u prethodnom ciklusu.

Posebne populacijske grupe

Starije osobe

Nema relevantnih indikacija za primenu leka Luveris 75 IU kod starijih pacijenata. Bezbednost i efikasnost leka Luveris 75 IU kod starijih pacienata nisu ustanovljene.

Pacijenti sa oštećenjem bubrega ili jetre

Bezbednost, efikasnost i farmakokinetika leka Luveris 75 IU kod pacijenata sa oštećenjem bubrega ili jetre nisu ustanovljene.

Pedijatrijska populacija

Ne postoji relevantna indikacija za primenu leka Luveris 75 IU kod pedijatrijske populacije.

Način primene

Lek Luveris 75 IU je namenjen za supkutanu primenu. Primena prve injekcije leka Luveris 75 IU treba da bude pod medicinskim nadzorom. Prašak treba da se rastvori sa priloženim rastvaračem neposredno pred primenu. Samo pacijentkinje koje su dobro motivisane, odgovarajuće obučene i kojima je savet stručnjaka lako dostupan mogu samostalno primenjivati lek Luveris 75 IU.

Efekti predoziranja lekom Luveris 75 IU nisu poznati, bez obzira može se očekivati pojava SOHS-a

Pojedinačne doze od 40000 i.j. lutropina alfa su primenjivane zdravim ženskim volonterima bez pojave ozbiljnih neželjenih dejstava i dobro su se podnosile.

Sažetak bezbednosnog profila

Lek Luveris 75 IU se koristi za stimulaciju razvoja folikula u kombinaciji sa folitropinom alfa. U tom smislu, teško je pripisati neželjena dejstva bilo kojoj od primenjenih supstanci.

U kliničkoj studiji, blage i umerene reakcije na mestu primene injekcije (modrice, bol, crvenilo, svrab i otok) prijavljeni su kod 7,4%, tj. 0,9% datih injekcija. Nije prijavljena nijedna teška reakcija na mestu primene injekcije.

Sindrom ovarijalne hiperstimulacije (SOHS) je uočen kod manje od 6% pacijenata koji su primali lek Luveris 75 IU. Nije zabeležen nijedan teški SOHS 

U retkim slučajevima, torzija adneksa (komplikacija uvećanja jajnika) i hemoperitoneum su dovedeni u vezu sa terapijom humanim menopauzalnim gonadotropnom. Iako ove neželjene reakcije nisu uočene, mogu se

javiti i prilikom primene leka Luveris 75 IU.

Može se javiti i ektopična trudnoća, pogotovu kod žena sa oboljenjem jajovoda u anamnezi. Lista neželjenih dejstava:

Za određivanje učestalosti (događaj/broj pacijenata) korišćena je sledeća nomenklatura: veoma česta (≥1/10),

česta (≥1/100 do <1/10), povremena (≥1/1000 do <1/100), retka (≥1/10000 do <1/1000), veoma retka (<1/10000), nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Sledeća neželjena dejstva mogu biti primećena nakon upotrebe leka Luveris 75 IU: Imunološki poremećaji

Veoma retka: blage do teške reakcije preosetljivosti uključujući i anafilaktičku reakciju ili šok.

Poremećaj nervnog sistema Često: glavobolja. Vaskularni poremećaji

Veoma retka: tromboembolija, obično povezana sa teškim SOHS.

Gastrointestinalni poremećaji

Česta: abdominalni bol, nelagodnost u abdomenu, mučnina, povraćanje, dijareja.

Poremećaj reproduktivnog sistema i na nivou dojki

Česta: blag do umeren SOHS (uključujući udruženu simptomatologiju), ovarijalne ciste, bol u grudima, bol u karlici.

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Česta: reakcije na mestu administracije (npr. bol, eritem, hematom, oticanje i/ili iritacija na mestu primene injekcije)