Megace

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci koje ulaze u sastav leka
Tromboembolijski poremećaji.

Megace treba oprezno koristiti kod pacijenata sa ranijim tromboflebitisom.
Lek Megace, oralna suspenzija, sadrži saharozu koja može štetno da utiče na zube.
Pacijenti koji boluju od retkog naslednog oboljenja netolerancije na fruktozu, loše glukozno-galaktozne resorpcije
ili nedostatka saharoza-izomaltaze, ne smeju koristiti ovaj lek.
Pokazano je da progesteron i određeni lekovi iz grupe progesterona izazivaju reverzibilnu virilizaciju kod ženskih
potomaka žena lečenih ovim supstancama tokom trudnoće.

Nisu zabeležene.

Lek Megace ne treba primenjivati u periodu trudnoće i dojenja.
Studije sprovedene sa visokim dozama megestrolacetata, u kojima je ispitivan uticaj na fertilitet i reprodukciju, su
pokazale reverzibilne feminizirajuće efekte na muškim fetusima pacova.
Nekoliko izveštaja ukazuju na povezanost između intrauterine izloženosti progestagenskim lekovima tokom
prvog trimestra trudnoće i genitalnih anomalija kod muških i ženskih fetusa. Rizik od hipospadije kod muških
fetusa može se približno udvostručiti pri izloženosti progestagenskim lekovima.
Ukoliko je pacijentkinja bila izložena leku Megace tokom prva 4 meseca trudnoće ili ako pacijentkinja zatrudni
tokom terapije, treba je upozoriti na potencijalne rizike za fetus.
Ženama u reproduktivnom dobu treba savetovati da izbegavaju trudnoću i koriste kontraceptivna sredstva.
Zbog potencijalnih neželjenih dejstava na odojče, dojenje treba prekinuti za vreme lečenja ovim lekom. 

Nema poznatih efekata na sposobnost upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama. 

Odrasli
400-800 mg dnevno u vidu pojedinačne doze.
Smatra se da je kontinuirana terapija u trajanju od najmanje dva meseca odgovarajući period tokom koga može
da se utvrdi efikasnost leka Megace.
Deca
Lek Megace se ne preporučuje za primenu kod dece.
Starije osobe
Nema dovoljno podataka iz kliničkih studija sa megestrolacetatom da bi se utvrdilo da li pacijenti od 65 godina i
više drugačije reaguju na terapiju u odnosu na mlađe pacijente. Ostala klinička iskustva nisu identifikovala
razliku u odgovoru na terapiju između starijh i mlađih pacijenata. Generalno, potreban je oprez pri odabiru doze
kod starijih pacijenata. Uobičajeno se terapija započinje nižim dozama, uzimajući u obzir veću frekvencu pojave
smanjene hepatičke, renalne ili srčane funkcije, kao i prisustvo pridruženih bolesti ili primenu drugih lekova.
Poznato je da se megestrolacetat uglavnom izlučuje putem bubrega i rizik od toksičnosti je veći kod pacijenata
sa oštećenom bubrežnom funkcijom. Zbog veće verovatnoće smanjene bubrežne funkcije kod starijih pacijenata,
treba voditi računa o odabiru doze i može biti korisno praćenje renalne funkcije. 

Rezultati studija u kojima su primenjivane visoke doze leka Megace (megestrolacetata) od 1600 mg/dnevno ukazuju da nije bilo slučajeva pojave ozbiljnih neželjenih reakcija.
Slučajevi predoziranja zabeleženi su nakon stavljanja leka u promet. Znaci i simptomi predoziranja uključuju
dijareju, mučninu, abdominalni bol, kratak dah, kašalj, nestabilan hod, bezvoljnost i bol u grudima. Nema
specifičnog antidota za predoziranje lekom Megace.
U slučaju predoziranja, treba uključiti odgovarajuću simptomatsku terapiju. 

Povremeno su tokom primene leka Megace zabeležena sledeća neželjena dejstva: mučnina, povraćanje, edemi i
probojno krvarenje iz materice.
Retko su prijavljeni slučajevi pojave dispneje, srčane insuficijencije, hipertenzije, naleta vrućine, promene
raspoloženja, »kušingoidno lice«, širenje tumora (sa ili bez hiperkalcijemije), hiperglikemija, alopecija i sindrom
karpalnog tunela tokom primene megestrolacetata. Prijavljeni su i slučajevi tromboembolijskih komplikacija,
uključujući tromboflebitis i plućnu emboliju (u nekim slučajevima i sa fatalnim ishodom). Retko neželjeno
dejstvo usled duže primene megestrolacetata je urtikarija, za koju se pretpostavlja da je idiosinkratska reakcija na
lek. Lek nema mijelosupresivno dejstvo koje je karakteristično za mnoge citotoksične lekove i ne izaziva značajne promene u hematološkim testovima i analizama krvi i urina.
Slično tome, kod pacijenata sa uznapredovalim hormon-nezavisnim karcinomom koji su primali megestrolacetat
u cilju lečenja anoreksije i gubitka telesne mase, najčešće su beležena sledeća neželjena dejstva: dispneja, mučnina, edemi, bolovi, letargija i dijareja.
U kliničkim ispitivanjima megestrolacetata kod pacijenata sa sindromom stečene imunodeficijencije razlika u
broju pacijenata koji su prijavili najmanje jednu neželjenu reakciju nije bila statistički značajna između leka i
placeba. Najčešće su beležena sledeća neželjena dejstva: dijareja, impotencija, osip, gasovi, astenija i bolovi. Sve
neželjene reakcije, osim impotencije, su se češće javljale kod pacijenata koji su primali placebo.
U kliničkim studijama su zabeležene konstipacija i učestalo mokrenje kod pacijenata koji su primali visoke doze leka.
Kod pacijenata koji su koristili megestrolacetat, zabeleženi su poremećaji hipofizno-adrenalne ose, uključujući
intoleranciju na glukozu i Kušingov sindrom. Retki slučajevi klinički manifestne adrenalne insuficijencije su zabeleženi kod pacijenata ubrzo nakon prekida primene megestrolacetata. Mogućnost adrenalne supresije treba razmotriti kod svih pacijenata koji uzimaju megestrolacetat ili odmah nakon prekida terapije. Supstituciona terapija glukokortikoidima može biti indikovana.
Nakon naglog prekida terapije lekom Megace, potrebno je pratiti stanje pacijenta