Neulastim

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili neku od pomoćnih supstanci.

Ograničeni klinički podaci ukazuju na slično dejstvo pegfilgrastima i filgrastima na vreme do oporavka teške neutropenije kod pacijenata sa de novo akutnom mijeloidnom leukemijom (videti odeljak 5.1). Meñutim, dugoročno dejstvo leka Neulastim nije utvrñeno kod akutne mijeloidne leukemije, pa se kod ove populacije pacijenata lek mora oprezno koristiti. 

Faktor za stimulaciju rasta granulocitnih kolonija može da podstakne rast mijeloidnih ćelija in vitro, a slična dejstva se mogu videti i kod nekih ne-mijeloidnih ćelija in vitro. 

Bezbednost i efikasnost leka Neulastim nisu ispitivani kod pacijenata sa mijelodisplastičnim sindromom, hroničnom mijelogenom leukemijom, i kod pacijenata sa sekundarnom akutnom mijeloidnom leukemijom (AML). Prema tome, kod takvih pacijenata se ovaj lek ne koristi. Posebno treba voditi računa da se razlikuje dijagnoza transformacije blasta u hroničnoj mijeloidnoj leukemiji od akutne mijeloidne leukemije. 

Bezbednost i efikasnost davanja leka Neulastim de novo bolesnicima od AML koji su mlañi od 55 godina i imaju citogenetiku t(15;17) nisu utvrñeni. 

Bezbednost i efikasnost leka Neulastim nisu ispitivani kod pacijenata koji primaju visoke doze hemioterapije.

 Nakon davanja G-CSF zabeležena je retka (≥1/10.000 do <1/1.000) pojava pulmonarnih neželjenih dejstava, posebno intersticijalne pneumonije. Pacijenti koji su u skorije vreme imali plućne infiltrate ili pneumoniju mogu biti izloženi većem riziku.

 Pojava plućnih znakova kao što su kašalj, povišena telesna temperatura i dispneja uz radiološke znakove plućnih infiltrata, kao i pogoršanje plućne funkcije uz povišeni broj neutrofila mogu biti preliminarni znaci pojave akutnog respiratornog distres sindroma kod odraslih (ARDS). U takvim okolnostima Neulastim treba obustaviti po odluci lekara, i dati odgovarajuću terapiju. 

Česti (≥1/100 do <1/10), ali po pravilu asimptomatski slučajevi splenomegalije i veoma retki (<1/10.000) slučajevi rupture slezine, od kojih su se neki fatalno završili, zabeleženi su po davanju pegfilgrastima. Prema tome, treba pažljivo pratiti veličinu slezine (npr. klinički pregled, ultrazvuk). Kod pacijenata kod kojih se pojavi bol u gornjem levom delu abdomena ili vrhu ramena treba posumnjati na rupturu slezine. 

Sama terapija lekom Neulastim ne isključuje pojavu trombocitopenije i anemije jer se održava puna doza mijelosupresivne hemioterapije po propisanom planu lečenja. Preporučuje se redovno praćenje broja trombocita i vrednosti hematokrita.

Neulastim se ne sme koristiti za povećanje doze citotoksične hemioterapije preko utvrñenih režima doziranja. Kod pacijenata sa anemijom srpastih ćelija upotreba pegfilgrastima dovedena je u vezu sa pojavom krize srpastih

ćelija. Prema tome, lekari treba da budu oprezni kada daju Neulastim pacijentima sa oboljenjem srpastih ćelija,

treba da prate odgovarajuće kliničke parametre i laboratorijski status, i da vode računa o eventualnoj povezanosti leka Neulastim sa povećanjem slezine i vazookluzivnom krizom.

Kod manje od 1% bolesnika koji primaju Neulastim beleži se broj leukocita veći od 100 x 10⁹/l . Nisu zabeležena nikakva neželjena dejstva koja bi se mogla pripisati direktno ovom stepenu leukocitoze. Ovakav porast broja belih krvnih zrnaca je prolazan, i tipično se beleži 24 do 48 časova po primeni leka i odgovara farmakodinamičkom dejstvu leka Neulastim. 

Bezbednost i efikasnost leka Neulastim za mobilizaciju krvnih progenitorskih ćelija kod pacijenata ili zdravih davalaca nisu odgovarajuće procenjeni. 

Povećana hematopoetička aktivnost kostne srži, kao odgovor na terapiju faktorom rasta, dovedena je u vezu sa prolaznim pozitivnim nalazima na snimcima kostiju. Kada se tumače rezultati snimanja kostiju, ovo treba imati u vidu. 

Neulastim sadrži sorbitol. Pacijenti sa retkim naslednim problemom nepodnošenja fruktoze ne smeju da uzimaju ovaj lek. 

Neulastim sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma na dozu od 6 mg, tj. praktično se može smatrati da ne sadrži natrijum.

Zbog potencijalne osetljivosti mijeloidnih ćelija koje se brzo dele na citotoksičnu hemioterapiju‚ Neulastim treba davati približno 24 časa po davanju citotoksične hemioterapije. U kliničkim ispitivanjima Neulastim je bezbedno davan 14 dana pre hemioterapije. U kliničkim uslovima istovremena upotreba leka Neulastim nije ispitivana ni sa jednim hemioterapijskim agensom. Na životinjskim modelima, pokazano je da istovremeno davanje leka Neulastim i 5-fluorouracila (5-FU) ili drugih antimetaboličkih agenasa potencira mijelosupresiju. 

U kliničkim studijama nisu posebno ispitivane moguće interakcije sa drugim hematopoetičkim faktorima rasta i citokinima.

 Potencijal za interakcije sa litijumom, koji takoñe pomaže oslobañanje neutrofila, nije posebno ispitivan. Nema dokaza da bi takve interakcije mogle biti štetne. 

Bezbednost i efikasnost leka Neulastim nisu procenjivani kod pacijenata koji primaju hemioterapiju povezanu sa odloženom mijelosupresijom, npr. nitrozoureje. 

Meñutim, nisu rañene specifične studije interakcije ili metabolizma, a klinička ispitivanja nisu ukazala na interakciju leka Neulastim ni sa jednim drugim lekom.

Nema odgovarajućih podataka o upotrebi pegfilgrastima kod trudnica. Ispitivanja na životinjama su ukazala na reproduktivnu toksičnost. Nije poznato koliki je potencijalni rizik za humanu populaciju. 

Neulastim se ne sme koristiti tokom trudnoće, osim ako to nije apsolutno neophodno. 

Nema kliničkih iskustava ni kod žena u fazi laktacije, pa se stoga Neulastim ne sme koristiti kod žena koje doje.

Nema studija o uticaju ovog leka na sposobnost za upravljanje vozilima i mašinama.

Terapiju lekom Neulastim treba da započinje i nadzire lekar koji je iskusan onkolog i/ili hematolog. 

Jedna doza od 6 mg (jedan napunjeni špric) leka Neulastim se preporučuje za svaki hemioterapijski ciklus, i daje se kao supkutana injekcija približno 24 časa po citotoksičnoj hemioterapiji.

Bubrežna insuficijencija

Ne preporučuje se nikakva promena doze kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom, uključujući i one u terminalnoj fazi bubrežne bolesti.

Iskustvo sa primenom leka kod dece je ograničeno 

Nema iskustva sa predoziranjem leka Neulastim kod ljudi.

U randomozovanim kliničkim studijama na pacijentima sa malignitetom i koji primaju Neulastim nakon primene citotoksične hemioterapije, najveći deo neželjenih dejstava bio je izazvan osnovnom malignom bolešću ili citotoksičnom hemioterapijom. 

Najčešće zabeleženo neželjeno dejstvo koje je veoma često zabeleženo u kliničkim ispitivanjima a povezano je sa ovim lekom, bio je bol u kostima. Ovaj bol u kostima po pravilu je bio blagog do umerenog intenziteta, prolaznog karaktera i mogao se kod većine bolesnika kontrolisati standardnim analgeticima.    

Reakcije alergijskog tipa, uključujući anafilaksu, kožnu ospu, urtikariju, angioedem, dispneju i hipotenziju, reakcije na mestu ubrizgavanja, eritem i pojavu crvenila, koje se javljaju na početku terapije ili posle nje, zabeležene su i sa lekom Neulastim. U nekim slučajevima, ovi simptomi su se ponovo pojavljivali i po ponovnom izlaganju leku, što ukazuje na uzročni odnos. Ako doñe do teške alergijske reakcije, treba dati odgovarajuću terapiju, a pacijenta pažljivo posmatrati nekoliko dana. Pegfilgrastim treba trajno obustaviti kod pacijenata kod kojih se razvije teška alergijska reakcija. 

Zabeležena su i česta reverzibilna, blaga do umerena povećanja nivoa mokraćne kiseline, alkalne fosfataze, ali bez pratećih kliničkih dejstava (≥1/100 do <1/10); reverzibilna, blaga do umerena povećanja nivoa laktat dehidrogenaze bez pratećih kliničkih dejstava bila su veoma česta (≥1/10) kod pacijenata koji su primali Neulastim nakon citotoksične hemioterapije. Mučnina je zabeležena kod zdravih dobrovoljaca i pacijenata koji su primali hemioterapiju. 

Posle davanja pegfilgrastima zabeleženi su česti (≥1/100 do < 1/10), ali po pravilu asimptomatični slučajevi pojave splenomegalije, i veoma retki slučajevi rupture slezine, uključujući i neke sa fatalnim ishodom (videti odeljak 4.4). U ostale često zabeležene neželjene efekte spadaju bol, bol na mestu ubrizgavanja; bol u grudima (ne kardiološke etiologije); glavobolja, artralgija; mijalgija; bol u leñima, udovima, koštani-mišićnom sistemu i u vratu. 

Zabeležena su i retka (≥1/10.000 do < 1/1.000) neželjena dejstva na pulmonarni sistem uključujući intersticijalnu pneumoniju, plućni edem, plućne infiltrate i plućnu fibrozu. Neki od ovih slučajeva dovodili su do respiratorne insuficijencije ili respiratornog distres sindroma kod odraslih (ARDS), koji može fatalno da se završi. 

Zabeleženi su retki (≥1/10.000 do < 1/1.000) slučajevi trombocitopenije i leukocitoze.

Zabeleženi su retki (≥1/10.000 do < 1/1.000) slučajevi Svitovog (Sweet) sindroma, iako je u nekima od njih ulogu možda igrala i osnovna maligna hematološka bolest.

Veoma retko (<1/10.000) zabeležena je pojava vaskulitisa kod pacijenata koji su primali Neulastim. Nije poznato kakav je mehanizam vaskulitisa kod pacijenata koji primaju Neulastim. 

Veoma retko (<1/10.000) primećen je porast parametara funkcionalnih testova jetre za ALT (alanin aminotrasferazu) ili AST (aspartat aminotransferazu) kod pacijenata koji su primali pegfilgrastim posle citotoksične hemioterapije. Ovi porasti su bili prolazni, i vrednosti su se vraćale na početne.

Kod pacijenata sa bolešću srpastih ćelija zabeleženi su izolovani slučajevi pojave krize srpastih ćelija. 

Pedijatrijski pacijenti

Primećena je veća učestalost ozbiljnih neželjenih dogañaja kod mlañe dece uzrasta od 0-5 godina (92%) u poreñenju sa starijom decom uzrasta od 6-11 i 12-21 godine, respektivno (80% i 67%) i odraslima. Najčešće prijavljena neželjena reakcija bio je bol u kostima.