Pentaglobin
Aktivna supstanca: Humani normalni imunoglobulin za intravensku upotrebu
Adjuvantna terapija teških bakterijskih infekcija kao dodatak antibiotskoj terapiji.
Supstitucija imunoglobulina kod imunokompromitovanih pacijenata i pacijenata koji pate od teškog sekundarnog sindroma deficijencije antitela (imunokompromitovani pacijenti i oni sa suspektnom
imunodeficijencijom).
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci koje ulaze u sastav leka
Preosetljivost na homologe imunoglobuline, posebno u vrlo retkim slučajevima IgA deficijencije, kada pacijent ima antitela protiv IgA.
Pre upotrebe Pentaglobina treba dozvoliti da lek postigne sobnu temperaturu ili temperaturu tela.
Pre upotrebe bočicu treba pregledati vizuelno. Ne koristiti rastvor ako je zamućen ili ima čestica.
Pentaglobin se sme mešati samo sa fiziološkim rastvorom.
Izvesne teške neželjene reakcije na lekove mogu biti povezane sa brzinom infuzije. Doziranje i način primene, moraju se striktno poštovati jer je pojava neželjenih efekata češća sa porastom brzine infuzije. Pacijenti se moraju pažljivo pratiti na bilo koji simptom neželjenih reakcija u toku trajanja infuzije.
Neke neželjene reakcije se dešavaju češće:
- u slučaju veće brzine infuzije
- kod pacijenata sa hipo- ili agamaglobulinemijom sa ili bez IgA deficijencije
- kod pacijenata koji humani normalni imunoglobulin primaju po prvi put, ili u slučaju kada se ovaj lek zamenjuje nekim drugim humanim normalnim imunoglobulinom ili ako je protekao duži interval vremena od prethodne infuzije.
Prave alergijske reakcije su retke. Mogu se javiti u vrlo retkim slučajevima nedostatka imunoglobulina A i prisustva anti-IgA antitela.
Retko, humani normalni imunoglobulin može da izazove pad krvnog pritiska sa anafilaktičkom reakcijom, čak i kod pacijenata koji su dobro podnosili prethodni tretman sa humanim normalnim imunoglobulinom.
Potencijalne komplikacije se često mogu izbeći ako se vodi računa da:
- pacijenti nisu preosetljivi na humani normalni imunoglobulin
- da se lek daje polako (0,4 mL/kg telesne mase/čas)
- da se pacijenti pažljivo prate na bilo koji simptom neželjenih reakcija u toku infuzionog perioda i to naročito pacijenti podložni preosetljivosti na humani normalni imunoglobulin, pacijenti koji humani
normalni imunoglobulin primaju po prvi put, ili u slučaju kada se ovaj lek zamenjuje nekim drugim humanim normalnim imunoglobulinom ili ako je protekao duži interval vremena od prethodne infuzije..
Posebna opreznost se mora posvetiti u toku prvog časa infuzije a svi pacijenti moraju biti pod kontrolom najmanje 20 minuta po završetku primene.
- mora se voditi računa o nivou šećera u krvi kod pacijenata za koje se zna da imaju poremećaj metabolizma glukoze.
Postoje klinički dokazi o povezanosti intravenske primene imunoglobulina (IVIg) i tromboemboličnih pojava kao što su infarkt miokarda, šlog, pulćna embolija i duboke venske tromboze, što se pretpostavlja
da je u vezi sa relativnim porastom viskoziteta krvi usled visokog priliva imunoglobulina kod rizičnih pacijenata. Oprezno se mora propisivati intravenska primena imunoglobulina kod gojaznih pacijenata sa
prethodno postojećim rizičnim faktorima na trombotične pojave (kao što su stariji pacijenti, povišen krvni pritisak, dijabetes, i ranije postojanje vaskularnih bolesti i trombotičnih pojava, pacijenti sa stečenim i
naslednim trombofilnim poremećajima, pacijenti sa produženim periodima imobilizacije, teški hipovolemični pacijenti, pacijenti sa bolestima povećanog viskoziteta krvi).
Objavljeni su slučajevi akutnog oštećenja funkcije bubrega kod pacijenata koji primaju intravensku imunoglobulinsku terapiju. U većini slučajeva su identifikovani postojeći rizični faktori kao što su prethodno postojeća slabost bubrega, dijabetes, hipovolemija, preterana težina, uz istovremeno uzimanje lekova koji štete bubrezima i starost preko 65 godina.
U slučaju oštećenja bubrega treba razmotriti prekid davanja imunoglobulina.
Smatra se da su mnogi slučajevi poremećaja funkcije bubrega i akutnog oštećenja bubrega povezani sa upotrebom sukroze kao stabilizatora kod mnogih proizvoda humanih imunoglobulina. Kod pacijenata sa
rizikom treba razmotriti primenu imunoglobulinskih proizvoda bez sukroze. Pentaglobin ne sadrži sukrozu.
Kod pacijenata sa rizikom na pojavu akutnog oštećenja bubrega ili tromboemboličnih neželjenih reakcija intravensko davanje imunoglobulina se mora sprovoditi minimalnom brzinom infuzije i najniže
izvodljivim dozama.
Kod svih pacijenata intravenska primena imunoglobulina zahteva:
- adekvatnu hidrataciju pre početka infuzije
- praćenje izlučivanja urina
- praćenje nivoa kreatinina u serumu
- izbegavanje istovremene upotrebe diuretika Henleove petlje.
U slučaju neželjenih reakcija brzinu infuzije treba smanjiti, ili infuziju prekinuti. Tretman zavisi od prirode i ozbiljnosti neželjenih reakcija.
U slučaju šoka primenjuje se standardna procedura za tretman šoka.
Standardne mere za sprečavanje infekcija od upotrebe leka koji je pripremljen iz humane krvi ili plazme uključuju odabir donora, skrining individualnih donacija, i pulova plazme na specifične markere infekcija i
inaktivacija/ uklanjanje virusa. I pored toga, kada se koriste proizvodi dobijeni iz humane krvi ili plazme, mogućnost prenošenja infektivnih agenasa se ne može totalno isključiti. Ovo se odnosi i na nepoznate ili
novonastale viruse i druge patogene organizme.
Mere koje se primenjuju, mogu se smatrati efektivnim za viruse sa omotačem kao što su HIV, HBV i HCV.
Ove mere imaju ograničenu vrednost za viruse bez omotača kao što su HAV i parvovirus B19.
Postoji uveravajuće kliničko iskustvo u pogledu ne prenošenja hepatitisa A ili parvovirusa B19 sa imunoglobulinima i pretpostavlja se da sadržaj antitela predstavlja važan doprinos bezbednosti protiv
virusa.
Strogo se preporučuje da se svaki put kada se Pentaglobin primenjuje, zabeleži ime pacijenta i serijski broj proizvoda, radi povezivanja pacijenta i serijskog broja primljenog leka.
Pentaglobin sadrži glukozu:
1 mL rastvora za infuziju sadrži 25 mg glukoze (oko 0,0021 BE*). Dnevna doza za odrasle od 350 mL sadrži 8,75 g glukoze (oko 0,735 BE). Ovo se mora uzeti u obzir kod pacijenata sa dijabetes melitusom.
* Bread Echange
Pentaglobin sadrži natrijum:
1 mL rastvora za infuziju sadrži 0,078 mmol (1.79 mg) natrijuma. Dnevna doza od npr. 15 mL za novorođenče sadrži 1,17 mmol (26.9 mg) natrijuma. Dnevna doza od 100 mL za decu sadrži 7,8 mmol (179.3 mg) natrijuma.
Dnevna doza od 350 mL za odrasle sadrži 27,3 mmol (627.6 mg) natrijuma. Ovo se mora uzeti u obzir kod pacijenata koji su na kontrolisanoj dijeti za unos natrijuma (nizak natrijum/nizak natrijum-hlorid)
Pentaglobin se ne sme mešati ni sa jednim drugim lekom samo sa fiziološkim rastvorom.
Pentaglobin ne bi trebalo davati deci istovremeno sa kalcijum-glukonatom jer postoji sumnja da se neželjene reakcije mogu desiti posle istovremene upotrebe.
Atenuisane žive virusne vakcine
Primanje imunoglobulina može da umanji efikasnost živih atenuisanih vakcina, kao što su vakcine protiv:
malih boginja, rubeole, zauški, i varičele, na period 6 nedelja do tri meseca. Posle primene ovog leka, treba da prođe bar 3 meseca pre vakcinacije sa živim atenuisanim virusnim vakcinama. U slučaju malih boginja ovaj uticaj na efikasnost vakcine može da traje i do jedne godine. Zato takvim pacijentima treba proveriti status (nivo) antitela.
Uticaj na rezultate seroloških testova
Nakon infuzije imunoglobulina, prolazno povećanje raznih, pasivno prenetih antitela u krvi pacijenta može da dovede do lažno pozitivnog rezultata serološkog testa.
Pasivna transmisija antitela na eritrocitne antigene, A, B i D može da interferira sa nekim serološkim testovima uključujući antiglobulin test (Coomb’s-ov test), retikulocite i haptoglobin.
Bezbednost ovog leka za upotrebu u humanoj trudnoći i periodu laktacije nije utvrđivana u kontrolisanim kliničkim studijama i zbog toga se trudnicama i ženama koje doje ovaj lek može dati samo nakon pažljive
procene odnosa korist/rizik.
Klinička iskustva sa imunoglobulinima ukazuju da ne bi trebalo da se očekuju nikakvi štetni efekati na tok trudnoće, plod ili novorođenče.
Imunoglobulini se izlučuju u mleku i mogu da doprinesu prenošenju zaštitnih antitela na novorođenče.
Nisu zapaženi nikakvi efekti na sposobnost za vožnju i upotrebu mašina
Doziranje zavisi od imunog statusa pacijenta i od ozbiljnosti bolesti.
Sledeće sugestije doziranja mogu se uzeti kao referentne:
Novorođenčad i odojčad:
5 mL (0,25g) po kg telesne mase dnevno, tri uzastopna dana.
Potreba za daljim infuzijama zavisi od kliničkog odgovora.
Deca i odrasli:
a) Terapija teških bakterijskih infekcija:
5 mL (0,25 g)/kg telesne mase dnevno tri uzastopna dana.
Mogu biti potrebne i dalje infuzije, zavisno od kliničkog odgovora.
b) Supstitucija imunoglobulina kod imunokompromitovanih pacijenata i pacijenata sa teškim sekundarnim sindromom deficijencije antitela:
3-5 mL (0,15-0,25 g)/kg telesne mase. Ako je potrebno, ponavlja se u nedeljnim intervalima.
Pentaglobin treba da postigne sobnu temperaturu ili temperaturu tela pre upotrebe.
Infuziju Pentaglobina treba davati intravenski sledećom brzinom:
novorođenčad i odojčad: 1,7 mL/kg/čas infuzionom pumpom
deca i odrasli: 0,4 mL/kg/čas alternativno: prvih 100 mL po 0,4 mL/kg/čas zatim, 0,2 mL/kg/čas kontinuirano do 15 mL/kg da se dostigne u okviru 72 časa primeri telesna masa ukupna doza 1 dan
brzina infuzije trajanje infuzije
novorođenčad 3 kg 15 mL 5 mL/ čas 3 h
deca 20 kg 100 mL 8 mL/ čas 12,5 h
odrasli 70 kg 350 mL 28 mL/ čas
alternativno:
28 mL/ čas
14 mL/ čas
12,5 h
3,5 h inicijalno
zatim
68 h kontinualno
Predoziranje može da dovede do opterećenja tečnošću i hiperviskoziteta posebno kod pacijenata sa rizikom, uključujući starije pacijente ili pacijente sa oštećenom funkcijom bubrega.
Neželjena dejstva koja su zabeležena pri upotrebi Pentaglobina navedena su po klasama sistema organa (SOC) na kojima se javljaju, prema rečniku MedDRA, i rangirana su prema učestalosti ispoljavanja na
sledeći način:
Veoma česta : ≥ 1/10
Česta: ≥ 1/100, < 1/10
Povremena: ≥ 1/1000, < 1/100
Retka: ≥ 1/ 10 000, < 1/1000
Veoma retka: < 1/10 000
Nije poznata učestalost : ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka.
Klase sistema organa
(MedDRA)
Neželjene reakcije Učestalost
Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema
Reverzibilna hemolitična anemija/hemoliza nije poznata
Poremećaji nervnog sistema Glavobolja povremena
Gastrointestinalni poremećaji
Mučnina, povraćanje povremena
Poremećaji na nivou bubrega i urinarnog sistema
Porast nivoa kreatinina u serumu i/ili akutno oštećenje funkcije bubrega
nije poznata
Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva
Prolazne reakcije na koži retka
Poremećaji mišićnoskeletnog, vezivnog i koštanog tkiva
Artralgija, umeren bol u donjim leđima povremena
Infekcije i infestacije Reverzibilni aseptični meningitis nije poznata
Vaskularni poremećaji Nizak krvni pritisak povremena
Tromboembolične reakcije kao što su infarkt miokarda,
šlog, pulćna embolija i duboka venska tromboza veoma retka
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene
Drhtavica, groznica povremena
Imunološki poremećaji Alergijske reakcije povremena
Preosetljivost sa iznenadnim padom krvnog pritiska i, u
izolovanim slučajevima anafilaktički šok, čak i kada
pacijent nije pokazivao preosetljivost u prethodnoj upotrebi retka
Potražite neki drugi lek