PTU


Aktivna supstanca: Propiltiouracil

Ovaj lek je na tržištu dostupan u jačinama od: 50 i 100mg

Jedna tableta sadrži 50 mg propiltiouracila. Jedna tableta sadrži 100 mg propiltiouracila. Pomoćna supstanca: laktoza, monohidrat.

Propiltiouracil je antitireoidni lek koji deluje tako što blokira produkciju tireoidnih hormona; takođe inhibira perifernu dejodizaciju tiroksina i trijodtironina.To se koristi pri kontrolisanju hipertireoidizma, uključujući i terapiju Gravesove bolesti,pripremu pacijenata sa hipertireozom za tireoidektomiju, kao dodatak u terapijiradioaktivnim jodom, i za terapiju tireotoksične krize.

Propiltiouracil je indikovan u terapiji:
•Hipertireoidizma (Graves-Basedow-ljeva bolest, toksični adenom, multinodularna toksična struma);
•Kao dodatna terapija hipertireoidizma u terapiji radioaktivnim jodom (pre i/ili posle terapije,u skladu sa preporučenim protokolom), ili dodatna terapija tireoidektomiji.
•Tireotoksične krize (propitiouracil smanjuje konverziju tiroksina u trijodtironin u perifernim tkivima).



Prilikom upotrebe leka propiltiouracil prijavljeni su neki slučajevi teških reakcija jetre, kako kod odraslih takoi dece, uključujući i fatalneslučaje islučajevekoji zahtevaju transplantaciju jetre. Vreme pojave reakcija je variralo, ali u većinislučajevareakcija jetre sejavilau roku od 6 meseci.Ukoliko bi se javile značajne abnormalnosti enzima jetre tokom tretmana lekom propiltiouracil, odmah treba prekinutiterapiju.

Pacijenti koji su na terapiji propiltiouracilom moraju konsultovati lekara zbog mogućih simptoma kao što su groznica, bolno grlo, neuobičajeno krvarenje, modrice, zamor, stomatitis, teška glavobolja, kožni osip, poremećaj krvne slike (leukopenija, trombocitopenija, aplastična anemija), koji zahtevajusmanjivanje doze ili prekid terapije.Propiltiouracil izaziva agranulocitozu, koja se obično javlja tokom prvih nekoliko meseci terapije. Oprez je neophodan kod pacijenata sa poremećajima u koagulaciji, oštećenjem funkcije jetre ibubrega, pri operaciji ili kod pojave znakova infekcije.

Pojava simptoma koji ukazuju na disfunkciju jetre (kao što su anoreksija, pruritus, bol u gornjem desnom kvadrantu) zahteva hitnu evaluaciju funkcije jetre. U slučaju klinički značajnih dokaza o abnormalnostima jetre treba odmah prekinuti s primenom propiltiouracila.

Budući da propiltiouracil može da utiče na pojavu hipoprotrombinemije i krvarenja, potrebno je praćenje protrombinskog vremena tokom primene leka, a posebno pre hirurških procedura.

Periodično praćenje tiroidne funkcije je opravdano, a nalaz povećanog TSH ukazuje na potrebu smanjenja doze propiltiouracila.

Pacijenti koji boluju od retkog naslednog oboljenja intolerancije na galaktozu, deficita laktaze ili loše glukozno-galaktozne apsorpcije ne smeju koristiti ovaj lek.

-Preosetljivost na propiltiouracil ili bilo koji sastojak leka.
-Teška neželjena dejstva na propiltiouracil u anamnezi, posebo agranulocitoza, vaskulitis, nefritis i oštećenje jetre.


Kod pacijenata sa hipertireoidizmom, metabolizam vitamina K kao faktora koagulacije je povećan, što rezultuje povećanjem osetljivosti na oralne antikoagulanse. Antitireoidni lekovi, smanjujućistepen hipertireoidizma, smanjuju i metabolizam faktora koagulacije, što redukuje efekte oralnih antikoagulanasa. S druge strane, pacijenti na terapiji antikoagulansima koji su eutireoidni, zahvaljujući tireostaticima, mogu razviti značajnu hipoprotrombinemiju, a ako prestanu da uzimaju tireostatike mogu postati opet tireotoksični. Moguće interakcije sa proteinima plazme se mogu javiti kada se propiltiouracil daje istovremeno sa salicilnom kiselinom, varfarinom ili fenilbutazonom.Pokazalo se da su hipotireoidni pacijenti osetljivi na terapiju digitalisom, a tireotoksični pacijenti su rezistenti. Tokom uvođenja i završetka terapije propiltiouracilom, trebalo bi prilagoditi dozu digoksina. Nivo glikozida digitalisa u serumu može da se poveća kada hipertireoidnipacijent na stabilnoj terapiji glikozidom digitalisa postane eutireoidan, i tada može biti neophodno da se smanji doza glikozida digitalisa.

Hipertireoidizam može dovesti do povećanja klirensa beta blokatora sa visokim stepenom ekstrakcije. Može biti neophodno smanjivanje doze beta-adrenergičnih blokatora kada pacijenti sa hipertireidozom postanu eutireoidni.

Klirens teofilina može se smanjiti kada pacijenti sa hipertireoidizmom, koji su na stabilnoj terapiji teofilinom, postanu eutireoidni; smanjivanje doze teofilina može biti potrebno.

Lycopuseuropaeusi Lycopusvirginicus(bugleweed) imaju antitireoidnu aktivnost i ne bi trebalo da se uzimaju sa lekovima koji su namenjeni za promenu tireoidne funkcije.

Hrana i povećava i smanjuje apsorpciju propiltiouracila i treba razmotriti potencijalni uzrok promene terapijskog odgovora na lek.

Propiltiouracil brzo prolazi placentu i pri primeni u trudnoći može prouzrokovati oštećenje fetusa. Zato, ukoliko se propiltiouracil koristi u toku trudnoće ili ako pacijentkinje u toku terapije propiltiouracilom ostanu u drugom stanju, upozorite pacijentkinju na potencijalno oštećenje ploda.Iako su razmatrani gušavost fetusa i hipotireoidizam tokom terapije propiltiouracilom, nelečen hipertireoidizam je udružen sa visokom incidencom preklampsije, srčanim oštećenjem i neželjenim neonatalnim ishodom, u poređenju sa hipertireoidizmom koji je kontrolisan lekovima. Zato, ukoliko tolerancija na dejstvo leka nije značajan faktor, koristi od propiltiouracila mogu da budu veće od potencijalnog rizika za plod. Često se kod trudnica tireoidna disfunkcija smanjuje tokom trudnoće; zato je potrebna redukcija doze. U nekim slučajevima može se prestati sa primenompropiltiouracila 2-3 nedelje pre porođaja. Ako se lek koristi tokom trudnoće za lečenjehipertireoidizma, treba pažljivo prilagoditi dozu, odnosno primeniti dovoljnu ali neprekomernu dozu propiltiouracila.

Propiltiouracil se izlučuje u mleko u malim količinama. Postoje različita mišljenja onjegovoj primeni tokom dojenja. Propiltiouracil se pre koristi nego timazol, jer se manje lekadistribuira u mleko. Međutim, zbog potencijalnog rizika od hipotireoidizma kod odojčadi, preporučuje se praćenje tireoidnog statusa kod odojčadi u intervalu od 2 do 4 nedelje.


Nije poznato da propiltiouracil tablete utiču na sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama.

Uobičajena početna doza je 300mg/dan, primenjena u trijednake doze na svakih 8 časova; moguća je i primena u pojedinačnoj dnevnoj dozi.
Kod pacijenata sa teškim hipertireoidizmom i/ili velikom strumom, uobičajena početna doza je 400mg dnevno; međutim, ponekad je neophodna i viša početna doza od 600-900 mg/dan.

Uobičajena doza održavanja je 100 do 150 mg dnevno.

Tireotoksična kriza trebalo bi da bude tretirana dozom od 600-1200 mg/dan, podeljeno u više doza.

Doziranje kod pacijenata sa renalnim poremećajem:
Pacijenti sa umereno teškim renalnim poremećajem (GFR 10 do 50 ml/min) treba da primaju 75% normalne doze u uobičajenim intervalima, a pacijenti sa teškim renalnim poremećajem (GFR manji od 10 ml/min) treba da primaju 50% normalne doze, u uobičajenim intervalima. Kod pacijenata sa blagim renalnim oštećenjem(GFR veći od 50 ml/min) nije neophodno korigovanje doza propiltiouracila.

Doziranje kod pacijenata na hemodijalizi
Pacijenti koji imaju tireotoksični i renalni poremećaj i koji su na hemodijalizi, trebalo bi da primaju standardne terapijske doze propiltiouracila

Prekid terapije
Terapija se obično postepeno prekida. U prva tri meseca pacijente bi trebalo kontrolisti svakih 4-6 nedelja, a zatim na svaka tri meseca u prvoj godini i nakon prekida terapije, kako bi se detektovao eventualni relaps hipertiroidizma.

Bezbednost i efikasnost primene leka kod dece mlađe od 6 godina nisu ispitani i zato se ne preporučuje primena propiltiouracila u ovom uzrastu.

Deca od 6 do 10 godina
Uobičajena početna oralna doza propiltiouracila je50 -150mg/ dan.

Deca preko 10 godina
Uobičajena početna oralna doza propiltiouracila je 150-300 mg/dan ili 5-7 mg/kg/dan, primenjenau podeljenim dozama na svakih 6-8 sati.
Doza održavanja kod dece je 50 mg, dva puta dnevno ili 1/3 do 2/3 početne doze, koja se primenjuje kad pacijent postane eutireoidan.


Predoziranje propiltiouracilom može da dovede do efekta koji su nastavak uobičajenih neželjenih reakcija. Mogu se javiti mučnina, povraćanje, epigastrični bol, glavobolja, groznica, atralgija, pruritus, edem i pancitopenija.Takođe, može nastati eksfolijativni dermatitis i hepatitis.

Prema učestalosti, neželjeni efekti su klasifikovani kao: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 i < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 i < 1/100), retko (≥ 1/10.000 i < 1/1000) i veoma retko (< 1/10.000)uključujući izolovane slučajeve.

Poremećaji krvnog i limfnog sistema
Neutropenija, koja nema klinički značaj, često je neželjeno dejstvo propiltiouracila. Agranulocitoza je povremeni neželjeni efekat, sa učestalošću od 0,3 do 0,6%. Veoma retko se javljaju trombocitopenija, pancitopenija, poremećaj eritropoeze, hemolitička anemija, pozitivan Coombs-ov test, limfadenopatija, a može doći i do diseminovane intravaskularne koagulacije.

Poremećaji imunog sistema
Mogu nastati sistemski eritematozni lupus i serumska bolest. Može se javiti imunosupresijaprilikom upotrebe propiltiouracila, koja vodi ka neutropeniji.

Poremećaji endokrinog sistema
Veoma retko dolazi do galaktoreje.

Poremećaji u metabolizmu i ishrani
Može se javiti porfirija prilikom terapije propiltiouracilom.

Poremećaji sluha i ravnoteže
Veoma retko može doći do ototoksičnosti.Kardiovaskularni poremećaji:Veoma retko, mogu se javiti vaskulitis, nodozni poliarteritis, periferni edem.Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji
Veoma retko nastaje intersticijalni pneumonitis.

Poremećaji gastrointestinalnog sistema
Često se javljaju dispepsija, nauzeja i povraćanje. Povremeno su prijavljivani poremećaji ukusa(disgeuzija, ageuzija) i mirisa, čija normalizacija može da potraje više nedelja.

Hepatobilijarni poremećaji
Retko se javlja oštećenje jetre, a posebno su pri višim dozama propiltiouracila opisane hepatopatske reakcije sa hepatocelularnom nekrozom i prolaznom holestazom. Simptomi su se po pravilu povlačili sa obustavljanjem dalje terapije. Klinički neprimetnu holestazu koja se može razviti u toku lečenja treba razdvojiti od mogućih induktivnih efekata hipertireoze na sintezu enzima GGT( gama- glutamil transaminaza) i alkalne fosfataze. Vrlo retko, opisani su slučajevi teških, progresivnih oblika oštećenja jetre. Nepoznata frekvenca:Hepatitis, Insuficijencija jetre (oštećenje jetre).

Poremećaji kože i mekih tkiva
Uobičajeno se javlja osip, pruritus i urtikarija tokom terapije propiltiouracilom. Alopecija se retko javlja prilikom upotrebe antitireoidnih lekova uključujući propiltiouracil.

Poremećaji mišićno-koštanog i vezivnog tkiva
Može se javiti reumatoidni artritis.

Poremećaji bubrega i mokraćnih puteva
Veoma retko se mogu javiti intersticijalni nefritis, nefritis i nefrotoksičnost.

Poremećaji reproduktivnog sistema

Može se javiti prevremeni razvoj seksualne aktivnosti.

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije

Prijavljivanje sumnjina neželjenereakcije posle dobijanja dozvoleza lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnicitrebada prijavesvaku sumnjunaneželjenereakcijena ovaj lek Agencijiza lekovei medicinskasredstvaSrbije(ALIMS):

Agencijaza lekovei medicinska sredstva Srbije
Nacionalnicentarza farmakovigilancu
VojvodeStepe 458, 11221 Beograd
RepublikaSrbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]

Potražite neki drugi lek