Rhesonativ

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci 

Osigurati da se Rhesonativ nije primenio u krvni sud, zbog rizika od pojave šoka. Injekcije se moraju primeniti intramuskularno, voditi računa da se pre injekcije klip šprica povuče unazad kako bi se potvrdilo da se igla ne nalazi u krvnom sudu.

U slučaju postpartalne upotrebe ovaj lek je namenjen za primenu kod majke. Ne treba ga davati novorođenčetu.

Ovaj lek nije namenjen za primenu kod Rh(D) pozitivnih osoba niti kod osoba koje su već imunizovane Rh(D) antigenom.

Pacijente treba posmatrati najmanje 20 minuta nakon primene i najmanje 1 sat posle slučajne intravenske injekcije.

Retko, humani anti-D imunoglobulin može da izazove pad krvnog pritiska sa anafilaktičkom reakcijom, čak i kod pacijenata koji su dobro podneli prethodnu primenu humanog imunoglobulina.

Sumnja na alergijsku ili anafilaktičku reakciju, zahteva neodložan prekid primene injekcije. U slučaju šoka, treba preduzeti standardnu medicinsku terapiju za šok.

Arterijski i venski tromboembolijski događaji koji uključuju infarkt miokarda, šlog, duboku vensku trombozu i plućnu emboliju su povezani sa upotrebom imunoglobulina. Tromboembolijski događaji nisu primećeni za Rhesonativ što može biti usled malih doza koje se uobičajeno upotrebljavaju. Treba biti oprezan kod pacijenata sa unapred postojećim faktorima rizika za trombotičke događaje (starije životno doba, hipertenzija, dijabetes melitus i istorija vaskularnih bolesti ili trombotičnih epizoda, pacijenti sa

stečenim ili urođenim trombofiličnim poremećajima, pacijenti sa produženim periodom imobilizacije, pacijenti sa ozbiljnom hipovolemijom, pacijenti sa bolestima koje povećavaju viskozitet krvi) posebno kada su propisane više doze leka Rhesonativ.

Prave reakcije preosetljivosti su retke ali odgovori alergijskog tipa na anti-D imunoglobulin mogu da se jave. Pacijente treba obavestiti o ranim znacima reakcije preosetljivosti, uključujući urtikariju, generalizovanu urtikariju, stezanje u grudima, zviždanje prilikom disanja, hipotenziju i anafilaksu. Potrebno lečenje zavisi od prirode i težine neželjenih dejstava.

Rhesonativ sadrži malu količinu IgA. Iako se anti-D imunoglobulin sa uspehom koristi u lečenje pacijenata sa selektivnom deficijencijom IgA, osobe sa deficijencijom IgA imaju potencijal za razvoj IgA antitela i mogu imati anafilaktičke reakcije posle davanja krvnih komponenata koje sadrže IgA. Lekar stoga mora da proceni korist terapije lekom Rhesonativ u odnosu na mogući rizik od nastanka reakcije preosetljivosti.

Pacijente, koji su primili inkompatibilnu transfuziju, koji primaju velike količine anti-D imunoglobulina, treba pratiti klinički i na osnovu bioloških parametara, zbog rizika od hemolitičkih reakcija.

Standardne mere za prevenciju infekcija, koje su posledica primene lekova pripremljenih od humane krvi ili plazme, uključuju selekciju donora, ispitivanje prisutnosti specifičnih markera infekcije u pojedinačnim donacijama i sveukupnoj prikupljenoj plazmi, kao i uvođenje efektivnih proizvodnih koraka za inaktivaciju i uklanjanje virusa. Uprkos ovome, kada se koriste lekovi pripremljeni iz humane krvi ili plazme, mogućnost prenosa infektivnih agenasa se ne može u potpunosti isključiti. Ovo se takođe odnosi na nepoznate ili novootkrivene viruse i druge patogene.

Preduzete mere se smatraju efikasnim kod virusa sa omotačem kao što su HIV, HBV i HCV, i za virus bez omotača HAV.

Ove preduzete mere mogu biti ograničene kod virusa bez omotača kao što je parvovirus B19.

Postoji ohrabrujuće kliničko iskustvo u vezi neprenošenja hepatitis A ili parvovirusa B19 imunoglobulinima, a takođe se pretpostavlja da sadržaj antitela značajno doprinosi bezbednosti od virusa.

Strogo se preporučuje se da se pri svakoj primeni leka Rhesonativ zabeleži ime i broj serije leka, kako bi se održala veza između pacijenta i date serije leka.

Uticaj na serološke analize

Posle injekcije imunoglobulina, prolazno povećanje različitih pasivno prenetih antitela u krv pacijenta može da dovede do lažno pozitivnih rezultata seroloških testova.

Pasivno prenošenje antitela na antigene eritrocita, npr. A, B, D može da utiče na neke serološke testove na antitela eritrocita, npr. na antiglobulinski test (Coombs-ov test), posebno kod Rh(D) pozitivne novorođenčadi čije su majke primile prenatalnu profilaksu.

Pacijenti sa prekomerenom telesnom masom

Kod pacijenata sa prekomerenom telesnom masom (gojaznih pacijenata) može doći do nedostatka efikasnosti u slučaju intramuskularne primene leka. Stoga se kod pacijenata sa prekomerenom telesnom masom preporučuje primena alternativnog intravenskog leka.

Lek Rhesonativ sadrži natrijum

Lek Rhesonativ sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) pod dozi, tj. suštinski je bez natrijuma.

Atenuisane žive virusne vakcine

Aktivnu imunizaciju živim virusnim vakcinama (npr. morbili, parotitis ili rubela) treba odložiti za 3 meseca posle poslednjeg davanja anti-D imunoglobulina, s obzirom na to da efikasnost živih virusnih vakcina može biti smanjena.

Ukoliko je neophodna primena anti-D imunoglobulina u roku od 2-4 nedelje posle primene živih virusnih vakcina, u tom slučaju efikasnost vakcinacije može biti umanjena.

Trudnoća

Ovaj lek je namenjen za upotrebu u toku trudnoće.

Plodnost

Nisu sprovedena ispitivanja plodnosti na životinjama sa lekom Rhesonativ. Ipak, klinička iskustva sa humanim anti-D imunoglobulinom ukazuju da ne treba očekivati štetne efekte na plodnost.

Dojenje

Ovaj lek se može koristiti tokom dojenja.

Imunoglobulini se izlučuju u humano mleko. Kod više od 450 žena koje su primale standardne doze leka Rhesonativ u postpartalnom periodu nisu opisani štetni događaji vezani za ispitivani lek.

Nije zabeležen nikakav uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Doziranje

Dozu anti-D imunoglobulina treba odrediti prema nivou izloženosti Rh (D) pozitivnim eritrocitima i na osnovu poznavanja činjenice da se 0,5 mL koncentrovanih Rh (D) pozitivnih eritrocita ili 1 mL Rh (D) pozitivne krvi neutrališe sa približno 10 mikrograma (50 i.j.) anti-D imunoglobulina.

Preporučuju se sledeće doze na osnovu kliničkih studija koje su sprovedene sa lekom Rhesonativ.

Prevencija Rh (D) imunizacije kod Rh(D) negativnih žena

• Prenatalna profilaksa: Prema opšte prihvaćenim preporukama, opseg doza koje se trenutno primenjuju kreće se od 50-330 mikrograma ili 250-1650 i.j. Za specifične detalje iz studije videti odeljak 5.1.

  •Planirana prenatalna profilaksa:

  Pojedinačna doza (npr. 250 mikrograma ili 1250 i.j.) između 28. i 30. nedelje trudnoće ili dve doze u 28. i 34. nedelji.

  •Prenatalna profilaksa nakon komplikacija u trudnoći:

  Pojedinačnu dozu (npr. 125 mikrograma ili 625 i.j. pre 12 nedelje trudnoće) (npr. 250 mikrograma ili 1250 i.j. posle 12 nedelje trudnoće) treba primeniti što je pre moguće i u roku od 72 sata i ukoliko je potrebno treba je ponoviti u intervalima od 6 do 12 nedelja u toku trajanja trudnoće.

  Posle amniocenteze i horionske biopsije treba dati pojedinačnu dozu (npr. 250 mikrograma ili 1250 i.j.).

  • Postnatalna profilaksa: Prema opšte prihvaćenim preporukama opseg doza koje se trenutno primenjuju se kreće od 100-300 mikrograma ili 500-1500 i.j. Za specifične detalje iz studije videti odeljak 5.1. Ukoliko se primenjuju manje doze (100 mikrograma ili 500 i.j.) treba sprovesti ispitivanje obima fetomaternalne hemoragije.

Standardna doza je 1250 i.j. (250 mikrograma).

Kod postnatalne upotrebe, ovaj lek treba primeniti što je pre moguće i u roku od 72 sata posle rođenja Rh pozitivnog (D, Dslabo, Dparcijalno) novorođenčeta. Ukoliko je prošlo više od 72 sata, primenu ovog leka ne treba izostaviti, već ga treba dati čim to bude moguće.

Postporođajnu dozu treba dati čak iako je primenjena preporođajna profilaksa pa čak iako se rezidualna aktivnost posle prenatalne profilakse može dokazati u serumu majke.

Ukoliko se sumnja na obimnu fetomaternalnu hemoragiju (> 4 mL (kod 0,7%-0,8% žena)), npr. u slučaju fetalne/neonatalne anemije ili intrauterine smrti fetusa, njen obim potrebno je odrediti odgovarajućom metodom, npr. Kleihauer-Betke testom eluacije kiselina, kako bi se utvrdio fetalni HbF ili uz pomoć protočne citometrije koja specifično identifikuje Rh(D) pozitivne ćelije. Dodatne doze anti-D imunoglobulina treba davati u skladu sa rezultatima (10 mikrograma ili 50 i.j. na 0,5 mL eritrocita fetusa).

Inkompatibilna transfuzija eritrocita

Preporučena doza je 20 mikrograma (100 i.j.) anti-D imunoglobulina na 2 mL Rh(D) pozitivne krvi primljene transfuzijom ili na 1 mL koncentrata eritrocita. Odgovarajuću dozu treba utvrditi na osnovu konsultacije sa specijalistom transfuziologom. Kontrolne testove za Rh(D) pozitivne eritrocite treba obavljati na svakih 48 sati, a dodatne doze anti-D treba primenjivati sve dok se svi anti-D pozitivni eritrociti ne

eliminišu iz cirkulacije. Maksimalna doza od 3000 mikrograma (15000 i.j.) je dovoljna u slučaju velikih inkompatibilnih transfuzija nezavisno od toga da li je volumen transfuzije veći od 300 mL Rh(D) pozitivnih eritrocita.

Primena alternativnog intravenskog leka se preporučuje kako bi se odmah dostigli adekvatni nivoi u plazmi. Ukoliko nije dostupan bilo koji intravenski lek, treba primeniti veliku dozu intramuskularno tokom perioda od nekoliko dan.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost kod dece još uvek nisu ustanovljene.

Način primene Za intramuskularnu upotrebu.

Ukoliko je potreban veliki volumen (>2 mL kod dece ili >5 mL kod odraslih), preporučuje se primena u podeljenim dozama na različita mesta.

Ukoliko je intramuskularna primena kontraindikovana (u slučaju poremećaja krvarenja), preporučuje se primena alternativnog intravenskog leka. Nakon primene injekcije, potrebno je rukom pažljivo pritisnuti mesto primene pomoću komprese.

Pacijenti sa prekomerenom telesnom masom

Kod pacijenata sa prekomernom telesnom masom (gojaznih pacijenata) se preporučuje primena alternativnog intravenskog leka .

Posledice predoziranja nisu poznate.

Pacijente, koji su primili inkompatibilnu transfuziju, koji primaju velike količine anti-D imunoglobulina, treba pratiti klinički i na osnovu bioloških parametara, zbog rizika od hemolitičkih reakcija.

Kod drugih Rh(D) negativnih osoba, predoziranje ne bi trebalo da dovede do češćih ili težih neželjenih dejstava nego normalna doza.

Zabeleženi su lokalni bol i osetljivost na mestu injekcije. To se može sprečiti podelom većih doza na nekoliko mesta primene.

Nema robustnih podataka o učestalosti neželjenih dejstava iz kliničkih studija. Prijavljena su sledeća neželjena dejstva: