Sinacilin

Amoksicilin spada u grupu penicilina i ne treba ga primenjivati kod osoba preosetljivih na penicilin. Potrebno je obratiti pažnju na moguću ukrštenu senzitivnost sa ostalim beta-laktamskim antibioticima, npr.
cefalosporinima

Pre započinjanja terapije amoksicilinom, veoma je važno uzeti u obzir prethodne hipersenzitivne reakcije na penicillin i cefalosporine. Kod pacijenata na terapiji penicilinom prijavljene su ozbiljne i povremeno fatalne hipersenzitivne (anafilaktoidne) reakcije. Verovatnije je da će se ove reakcije javiti kod osoba sa ranijom preosetljivošću na betalaktamske antibiotike. Kod pacijenata na terapiji amoksicilinom, zabeležena je eritematozna (morbiliformna) ospa udružena sa žlezdanom
groznicom. Produžena primena amoksicilina može povremeno dovesti do preteranog rasta rezistentnih mikroorganizama. Kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom, brzina izlučivanja amoksicilina biće smanjena u zavisnosti od stepena insuficijencije i u skladu s tim može biti potrebno smanjenje ukupne dnevne doze amoksicilina .
Kod pacijenata sa smanjenom diurezom vrlo retko se može javiti kristalurija, i to pretežno pri parenteralnoj primeni amoksicilina. Pri primeni visokih doza amoksicilina, savetuje se unos dovoljne količine tečnosti kako bi se održala 
adekvatna diureza i smanjila mogućnost od nastanka kristalurije
Kod pacijenata koji su primali penicilin i oralne antikoagulanse retko je prijavljeno abnormalno produženje protrombinskog vremena (povećanje INR). Kada se istovremeno primenjuje antikoagulans potrebno je odgovarajuće praćenje pacijenata. Ponekad može biti potrebno podešavanje doze oralnih antikoagulanasa kako bi se održalo željeno antikoagulantno dejstvo . Neophodan je oprez kod prevremeno rođene dece i tokom neonatalnog perioda; potrebno je pratiti funkcije jetre,bubrega kao i hematološke parametre. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na fruktozu, glukozno galaktoznom malapsorpcijom ili
nedostatkom saharoza – izomaltaze, ne smeju koristiti ovaj lek.

Probenecid smanjuje renalnu tubularnu sekreciju amoksicilina. Istovremena primena sa amoksicilinom može dovesti do povećanja koncentracije amoksicilina u krvi u dužem vremenskom periodu. Kao i ostali antibiotici, i amoksicilin može uticati na crevnu floru, i dovesti do smanjene resorpcije estrogena i smanjene efikasnosti kombinovanih oralnih kontraceptiva.
Istovremenom primenom alopurinola i amoksicilina povećava se rizik od nastanka alergijskih kožnih reakcija. U literaturi su opisani retki slučajevi povećanja INR-a kod pacijenata na terapiji acenokumarolom ili varfarinom, a
kojima je propisan amoksicilin. Ako je neophodna istovremena primena, potrebno je pažljivo pratiti protrombinsko vreme (INR) sa dodavanjem ili prekidanjem primene amoksicilina. U slučaju potrebe za izvođenjem testa na glukozu u urinu za vreme terapije amoksicilinom, preporučuje se korišćenje
enzimske metode sa glukoznom oksidazom. Zbog visoke koncentracije amoksicilina u urinu, pri primeni hemijskih 

Trudnoća
Studije na životinjama nisu pokazale teratogene efekte amoksicilina. Lek je u širokoj kliničkoj primeni od 1972.godine i njegova primena kod trudnica je dobro ispitana u kliničkim studijama. Kada je tokom trudnoće neophodna
terapija antibioticima, amoksicilin se smatra odgovarajućim lekom izbora kada potencijalna korist od terapije prevazilazi potencijalni rizik.
Dojenje
Amoksicilin se može primenjivati tokom dojenja. S obzirom na to da se amoksicilin u tragovima izlučuje putem majčinog mleka, izuzev rizika od preosetljivosti, nema podataka o drugim štetnim uticajima na odojče

Lek ne utiče na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama

Neželjena dejstva amoksicilina klasifikovana su prema organskim sistemima i učestalosti javljanja na sledeći način: veoma česta (>1/10), česta (>1/100, <1/10), povremena (>1/1000 i <1/100), retka (>1/10000 i <1/1000), veoma retka (<1/10000), uključujući i izolovane slučajeve. Većina navedenih neželjenih dejstava nije jedinstvena samo za amoksicilin i može se javiti i tokom primene ostalih antibiotika. Ukoliko nije drugačije navedeno, učestalost neželjenih reakcija je izvedena iz postmarketinških izveštaja
tokom perioda dužeg od 30 godina.  Infekcije i infestacije
Veoma retko: mukokutana kandidijaza.
Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema:
Veoma retko: reverzibilna leukopenija (uključujući tešku neutropeniju ili agranulocitozu), reverzibilna trombocitopenija i hemolitička anemija.
produženo vreme krvarenja i protrombinsko vreme (videti odeljak 4.4)
Imunološki poremećaji:
Veoma retko: Kao i kod primene drugih antibiotika teški oblici alergijskih
reakcija uključujući angioneurotski edem, anafilaksu, serumsku bolest i hipersenzitivni vaskulitis. U slučaju pojave alergijske reakcije terapija se mora prekinuti
Poremećaji nervnog sistema:
Veoma retko: hiperkinezija, ošamućenost i konvulzije. Konvulzije se mogu javiti kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega ili kod pacijenata na terapiji visokim dozama leka.
Gastrointestinalni poremećaji
Podaci iz kliničkih studija
*Često : dijareja i mučnina.
*Povremeno: povraćanje.
Postmarketinški podaci
Veoma retko: kolitis izazvan antibioticima (uključujući pseudomembranozni kolitis i  hemoragični kolitis). lingua villosa nigra (crn, dlakav jezik)
površinska diskoloracija zuba (kod dece). Dobrom oralnom higijenom može se sprečiti ova pojava, a prebojenost se obično može ukloniti pranjem zuba.
Hepatobilijarni poremećaji
Veoma retko: hepatitis i holestatska žutica. Umereno povećanje vrednosti AST i/ili ALT.
Klinički značaj povećanja vrednosti AST i/ili ALT nije utvrđen.
Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva:
Podaci iz kliničkih studija :
*Često : kožni osip.
*Povremeno : urtikarija i pruritus.
Postmarketinški podaci:
Veoma retko: kožne reakcije kao što su erythema multiforme, Stevens
Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza, bulozni i
eksfolijativni dermatitis i akutna generalizovana
egzantematozna pustuloza (AGEP).). Poremećaji na nivou bubrega i urinarnog sistema: Veoma retko : intersticijalni nefritis
kristalurija *Incidenca ovih neželjenih događaja izvedena je iz kliničkih studija koje su obuhvatile ukupno oko 6 000 odraslih i pedijatrijskih pacijenata na terapiji amoksicilinom.