Vancomycine

• ako ste alergični (preosetljivi) na vankomicin ili na bilo koji drugi sastojak leka

Pre početka lečenja lekom Vancomycine, kažite svom lekaru:

- ako imate problema sa mokrenjem
- ako imate problema sa bubrezima
- ako ste lečeni sa drugim antibioticima (aminoglikozidima)
- ako imate gubitak sluha
- ako ste alergični na teikoplanin

Kada počne lečenje sa lekom Vancomycine:

- Vaši nivoi leka u krvi će biti redovno proveravani. Vaš lekar može odlučiti da prilagodi dozu na osnovu nivoa leka u krvi.
- Vaša bubrežna funkcija i sluh će biti periodično testirani
- kažite svom lekaru ukoliko dobijete dijareju (retku stolicu)
- ukoliko se pojavi problem sa zujanjem u ušima (tinitus), obavestite Vašeg lekara, jer to može biti početni stadijum gubitka sluha

Kažite svom lekaru i farmaceutu ako uzimate ili ste do nedavno uzimali bilo koji drugi lek, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Poseban oprez je potreban ako se lek Vancomycine uzima zajedno sa:

- drugim lekovima koji takođe mogu izazvati probleme sa bubrezima ili sluhom.
Neophodno je pažljivo praćenje terapije ako primate određene lekove (aminoglikozide, amfotericin B, bacitracin, polimiksin B, kolistin, viomicin ili cisplatin).

- lekovima koji izazivaju problem na nivou nervnog sistema

- anesteticima. Ovo može uzrokovati crvenilo kože, osip ili alergijske reakcije.

- nekim lekovima za opuštanje mišića.

Nije primenljivo.

Pre nego što počnete da uzimate neki lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom. 

Kažite Vašem lekaru ako ste trudni, planirate trudnoću ili dojite. Vaš lekar će odlučiti o primeni leka Vancomycine kod Vas.

Nije uočen uticaj leka Vancomycine na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama

Lek se primenjuje kao intravenska infuzija i to najčešće u venu ruke. Primena leka je veoma spora i traje najmanje 1 sat. Količina leka u Vašoj krvi će biti određivana u pravilnim intervalima. 

Doza leka koju ćete primiti je individualna, Vaš lekar je propisuje samo za Vas. Uobičajena doza je:

Odrasli:

500 mg intravenski svakih 6 sati ili 1g svakih 12 sati. Ukupno trajanje primene leka je individualno i određuje ga lekar. 

Stariji pacijenti:

Može biti potrebno prilagođavanje doze usled smanjene bubrežne funkcije. 

Pacijenti sa smanjenom bubrežnom funkcijom i teškim problemima sa jetrom:

Početne doze ne bi trebalo da budu manje od 15 mg/kg. Vaš lekar će individualno prilagoditi dozu. 

Pacijenti bez bubrežne funkcije:

Početna doza je 15 mg/kg sa dozom održavanja od 1,9 mg/kg telesne težine, primenjenom svakih 24 sata.

Deca:

40 mg/kg telesne težine dnevno, podeljeno u nekoliko doza. 

Novorođenčad:

0-7 dana starosti: početna doza je 15 mg/kg sa dozom održavanja od 10 mg/kg na svakih 12 sati. 7-30 dana starosti: početna doza je 15 mg/kg sa dozom održavanja od 10 mg/kg na svakih 8 sati.

Prevremeno rođena deca:

Može biti potrebno prilagođavanje doze usled smanjene bubrežne funkcije. 

U slučaju bubrežne insuficijencije i kolitisa može se javiti akumulacija vankomicina koja rezultira visokim koncentracijama leka u krvi. Pojava ototoksičnosti i nefrotoksičnosti može biti povećana kod pacijenata sa povećanim serumskim koncentracijama vankomicina (> 35µg/ml 1sat nakon infuzije ili >10 µg/ml neposredno nakon infuzije). S obzirom da se vankomicin pretežno eliminiše glomerularnom filtracijom, akumulacija se može javiti ukoliko je bubrežna funkcija smanjena usled starosti pacijenata, usled već postojeće bolesti, usled upotrebe nefrotoksičnih lekova (aminoglikozidi, cisplatin, amfotericin itd.) ili usled smanjenja volumena (npr. kao rezultat istovremene primene diuretika). Ukoliko se sumnja na smanjenu bubrežnu funkciju, potrebno je pratiti serumske koncentracije vankomicina i neophodno je prilagoditi dozu. 

Vankomicin se veoma slabo eliminiše dijalizom iz plazme. Prijavljena je povećana eliminacija vankomicina hemodijalizom velikog fluksa, hemofiltracijom i hemoperfuzijom sa polisulfonskim smolama.

Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili preskočenu. Nastavite terapiju u sledeće predviđeno vreme.

Ne prekidajte uzimanje leka Vancomycine bez dogovora sa Vašim lekarom, inače možete da ugrozite Vaš oporavak. 

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Lek Vancomycine, kao i drugi lekovi, može da ima neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih. 

Najčešća neželjena dejstva su bol, crvenilo i otok na mestu primene leka (mesto gde je igla ubodena u venu) i reakcije slične alergijskim, bol i grč mišića grudi i leđa uzrokovan prebrzom infuzijom leka Vancomycine u venu. 

Česta neželjena dejstva (javljaju se kod 1 - 10 na 100 pacijenata): pad krvnog pritiska, teškoće u disanju, erupcije na koži i zapaljenje sluznice, svrab, osip, smanjenje bubrežne funkcije, bol, crvenilo i otok na mestu primene, crvenilo gornjeg dela tela i lica. 

Retka neželjena dejstva (javljaju se kod 1 – 10 na 10.000 pacijenata): promene u krvnoj slici, zujanje u ušima (tinitus), vrtoglavica, mučnina, zapaljenje bubrega, otkazivanje bubrega, groznica, drhtavica, bol i grč mišića grudi i leđa. 

Veoma retka neželjena dejstva (javljaju se kod manje od 1 na 10.000 pacijenata): gubitak sluha, infekcija crevne sluznice, teške alergijske reakcije na koži (eksfolijativni dermatitis, Stevens-Johnson-ov sindrom, Lyell- ov sindrom), zapaljenje krvnih sudova. 

Neželjena dejstva nepoznate učestalosti ispoljavanja: teške bolesti kože koje uzrokuju stvaranje plikova (linearna IgA bulozna dermatoza). Kažite svom lekaru ukoliko se pojave plikovi. 

Ukoliko primetite zujanje u ušima (tinitus), obavestite Vašeg lekara, jer to može biti početni stadijum gubitka sluha. 

Tokom ili kratko nakon brze intravenske infuzije se mogu javiti anafilaktičke reakcije. Ove reakcije gube na intenzitetu kada se prekine davanje infuzije. 

Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta.