Verorab

Primarna vakcinacija

Ako imate temperaturu ili akutno oboljenje: vakcinacija se mora odložiti.
Ako ste alergični na aktivnu supstancu, neki od sastojaka, polimiksin B, streptomicin ili neomicin.

Postinfektivna vakcinacija

S obzirom na to da je besnilo uvek smrtonosno, ne postoje kontraindikacije za postinfektivnu vakcinaciju

Da biste bili sigurni da je Verorab odgovarajući za Vas ili Vaše dete, važno je da kažete svom lekaru ili farmaceutu ako se bilo koja od dole navedenih stavki može odnositi na Vas ili Vaše dete. Ukoliko postoji bilo šta što ne razumete, pitajte Vašeg lekara ili farmaceuta za objašnjenje.

Kada primate Verorab vakcinu, posebno vodite računa:
Preporuke u  pogledu rasporeda primene vakcine moraju se vrlo pažljivo poštovati. Apsolutno je neophodno, naročito u  slučaju  postinfektivne vakcinacije, u  obzir uzeti status životinje, okolnosti u  kojima se kontakt sa životinjom dogodio i karakter rane.
Kao i  u  slučaju svih vakcina koje se primenjuju parenteralno, preporučuje se da su uvek spremni odgovarajući lekovi i  uslovi za preduzimanje potrebnih  mera u  slučaju anafilaktičke reakcije neposredno posle vakcinacije, naročito u  slučaju  postinfektivne vakcinacije osoba  za koje  se zna da su preosetljive na polimiksin B, streptomicin ili neomicin.
Serološke provere se moraju sprovoditi redovno. Serološke provere se vrše potvrđivanjem potpune neutralizacije test virusa RFFIT (Rapid Fluorescent Focus Inhibition Test) metodom. Za sve osobe sa trajnim rizikom od infekcije, ovaj test se mora obavljati svakih 6  meseci, a za osobe sa povremenim rizikom svake 2 do 3 godine, nakon svake revakcinacije. Ukoliko je nivo anti-rabies antitela ispod nivoa koji se smatra zaštitnim, tj. 0.5 i.j./mL (RFFIT), mora se izvršiti revakcinacija.
Kad se vakcina primenjuje kod osoba za koje se zna da su imunodeficijentne zbog imunosupresivnog oboljenja ili istovremene imunosupresivne terapije (npr. kortikosteroidima), serološku proveru nivoa antitela treba izvršiti 2  do 4 nedelje  posle vakcinacije. Ukoliko je nivo  antitela niži od nivoa koji se smatra zaštitnim, tj. 0.5 i.j./mL (RFFIT), mora se dati još jedna injekcija.
Imunokompromitovane osobe
Moguće je da imuni odgovor kod osoba sa urođenom ili stečenom imunodeficijencijom bude nedovoljan.

Preporučuje se, stoga, da se kod ovih pacijenata serološki prati koncentracija antitela, da bi se obezbedilo da se preventivnom primarnom imunizacijom obezbedi indukovanje prihvatljivog imunog odgovra. Dopunske doze se mogu dati po potrebi.
Pacijenti sa poremećajem hemostaze
Pošto intramuskularna injekcija može da izazove stvaranje hematoma na mestu injekcije, vakcinu ne bi  trebalo davati osobama sa poremećajima hemostaze, npr. sa hemofilijom ili trombocitopenijom, kao ni osobama na antikoagulantnoj terapiji, s izuzetkom slučajeva kada su potencijalni korisni efekti upadljivo u prednosti u  odnosu na rizike primene. Ako se odluči da se vakcina primeni kod takvih osoba, mora se primeniti vrlo oprezno, uz preduzimanje svih koraka za izbegavanje rizika od pojave hematoma posle injekcije.
Pre primene vakcine, od roditelja ili staratelja primaoca, ili samog odraslog primaoca, treba pribaviti ličnu i porodičnu anamnezu, informacije o  zdravstvenom stanju, uključujući i  imunizacioni status, aktuelno stanje zdravlja, kao i podatke o eventualnim neželjenim događajima posle prethodnih imunizacija. Kod osoba koje su, u periodu od 48 sati posle prethodne injekcije vakcine koja sadrži slične komponente, imaleozbiljnu neželjenu reakciju, program vakcinacije treba brižljivo formulisati.

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate  ili ste do nedavno uzimali neki drugi lek, uključujući i lekove koji se nabavljaju bez lekarskog recepta.
Kortikosteroidi i drugi imunosupresivni lekovi mogu da ometaju stvaranje antitela i da dovedu do neuspeha vakcinacije (v. „Kada primate Verorab vakcinu, posebno vodite računa“).

Kada uz vakcinu protiv besnila treba dati i antirabijske imunoglobuline, preparati se ne smeju mešati u istom špricu, niti ubrizgati u isto mesto. Ako je moguće, vakcinu treba dati na suprotnu stranu od mesta primene imunoglobulina.

Nije primenjivo.

Težina bolesti zahteva da se režim primene ne menja u periodu trudnoće. Ako, u toku programa vakcinacije, utvrdite da ste  trudni, brzo se obratite svom lekaru: samo Vaš lekar može da  prilagodi program vakcinacije Vašem stanju.

Preventivna primarna vakcinacija: vakcina se trudnicama sme dati samo ako je nesumnjvo neophodno, i to tek posle obavljene pažljive procene rizika od koristi.

Postvakcinacija: zbog težine bolesti, trudnoća nije kontraindikacija za primenu.

Ova vakcina se može davati u periodu dojenja uz oprez.

Pre upotrebe bilo kojeg leka posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Ne postoje studije o uticaju na sposobnost upravljanja motornim vozilom ili rukovanja mašinama, ali se često  posle vakcinacije javlja vrtoglavica. Ovo neželjeno dejstvo može privremeno umanjiti sposobnost upravljanja motornim vozilom ili korišćenja mašina.

Prašak je, pre rekonstituisanja, ravnomerno bele boje.
Za rekonstituisanje vakcine:

• Skinuti kapicu sa bočice vakcine.

• Ubrizgati rastvarač iz ampule u bočicu sa praškom.

• Blago protresti da bi se dobila homogena suspenzija vakcine. Rekonstituisana vakcina je bistra tečnost.

• Odmah izvući u špric 0.5 mL rastvora.

• Ubrizgati.

Injekcija se ne sme dati intravaskularno. Pre aplikovanja sadržaja vakcine  mora se proveriti da igla nije probila krvni sud.

Verorab se ne sme primeniti supkutano.
Verorab se ne sme ubrizgati u  glutealnu regiju, zbog toga što su, kada je korišćena ova regija, registrovani niži nivoi neutrališućih antitela.
Kako Verorab ne sadrži konzervanse, rekonstituisana vakcina se mora odmah upotrebiti.
Neupotrebljenu vakcinu ili posledični otpad treba uništiti u skladu sa važećim propisima.

Kod odraslih i dece može se primeniti ista doza Verorab vakcine.
Plan vakcinacije se mora prilagoditi u skladu sa okolnostima vakcinacije i imunog odgovora osobe.
Pri primeni vakcine protiv besnila postupa se u skladu sa Nacionalnim programom imunizacije.

Primarna vakcinacija
Moraju se dati tri doze Verorab vakcine (0.5 mL) i  to 0., 7. i  21. dana, prema Nacionalnom programu imunizacije.

Revakcinacija posle primarne vakcinacije
Injekcija Verorab vakcine za revakcinaciju (0.5 mL) mora se dati godinu dana posle primarne vakcinacije, posle čega sledi revakcinacija svakih 5 godina (videti Tabelu 3) .

Tabela 3: Preporuke za primarnu vakcinaciju i revakcinaciju
Primarna vakcinacija: 3 injekcije : 0., 7. i 21. dana;
Prva revakcinacija: posle 1 godine;
Naredne revakcinacije: svakih pet godina.

Verorab se može primeniti za revakcinaciju posle  primarne vakcinacije vakcinom pripravljenom na ćelijskoj kulturi besnila (vakcine protiv besnila pripravljene na VERO ćelijama ili na humanim diploidnim ćelijama (HDCV)).
Redovna serološka testiranja neutralizacije antitela se preporučuju kako bi se procenila serokonverzija kod pacijenata sa povećanim rizikom od izloženosti virusu, sa čestim prilagođavanjem na rizik (videti Tabelu 4).Kada je titar antitela ispod prihvatljivog nivoa, potrebno je izvršiti revakcinaciju.

Tabela 4: Izloženost riziku
Kategorija rizika: Kontinuiran
Priroda rizika: Virus je prisutan neprekidno, često u visokim koncentracijama.Aerosol, mukozne membrane, ujed ili izloženost bez   ujeda je moguća. Specifične izloženosti mogu proći neprepoznatljivo.
Tipična populacija: Osoblje u istraživačkim laboratorijama koje   radi sa virusom besnila. Osoblje u proizvodnim laboratorijama koje   radi sa virusom besnila. Režim prevencije: Program primarne vakcinacije.Serološka testiranja svakih 6 meseci.Revakcinacija kada titar antitela padne ispod prihvatljivog nivoa*.

Kategorija rizika: Čest
Priroda rizika:Izloženost je obično periodična, sa poznatim izvorom, ali izloženostmože biti nepoznata.
Tipična populacija: Osoblje u  dijagnostičkim laboratorijama koje   radi sa virusom besnila.Veterinari, kontrolori životinja i radnici u divljim, epizootičkim područjima besnila.
Režim prevencije: Program primarne vakcinacije.Revakcinacija poslegodinu dana i potom svake 2 godine   prema serološkim proverama.

Kategorija rizika: Redak
Priroda rizika: Izloženost je skoro uvek periodična, sa poznatim izvorom.Mukozne membrane, ujed ili izloženost bez ujeda.
Tipična populacija: Veterinari i kontrolori životinja i radnici u divljim područjima niske endemičnosti besnila. Neki putnici u strana epizootična područja besnila.Studenti veterine.
Režim prevencije: Program primarne vakcinacije.Prva revakcinacija poslegodinu dana,potom svakih 5 godina.

*  Minimalni prihvatljivi nivo antitela je ≥ 0.5 i.j./mL ili potpuna neutralizacija virusa na 1:5 razblaženja seruma RFFIT metodom (Rapid Fluorescent Focus Inhibition Test). Postinfektivna vakcinacija
Prva pomoć: Lokalno lečenje rane
Sve ujede i ogrebotine treba odmah dobro isprati i oprati sapunom ili deterdžentom. Ovakav postupak može da omogući delotvorno uklanjanje virusa besnila sa mesta infekcije. Potom se može naneti 70%-ni rastvor alkohola, tinktura (ili rastvor) joda ili 0,1% rastvor kvaternernog amonijaka (pod uslovom da nema zaostalih tragova sapuna, jer se ta dva proizvoda uzajamno neutrališu).
U zavisnosti od težine povreda, može biti neophodno da se,  zajedno sa vakcinom, daju antirabijski imunoglobulini (RIG). U tom slučaju, treba pažljivo pročitati tekst uputstva za upotrebu iz pakovanja imunoglobulina protiv besnila (RIG).
Terapija se može, ako je neophodno, upotpuniti primenom profilaktičke terapije protiv tetanusa i/ili antibioticima.
Potpuno imunizovane osobe
Neophodno je dati Verorab (0.5 mL) u dve revakcinacione doze, i to 0. i 3. dana.
Primena antirabijskog imunoglobulina (RIG) nije neophodna, te se u ovakvom slučaju  ne sprovodi, jer primenu injekcije za revakcinaciju uvek prati anamnestička reakcija.
Za prethodno imunizovana lica treba utvrditi sledeće:

• kompletnost primarne ili postinfektivne vakcinacije protiv besnila vakcinom sa ćelijske kulture, ili
• dokumentovan titar anti-rabies antitela ≥ 0.5 i.j./mL

U  slučaju sumnje, odnosno ako je reimunizacija primenjena više od 5  godina unazad, ili u  slučaju nepotpune vakcinacije, pacijent  se ne  sme smatrati potpuno imunizovanim, te se  mora započeti potpuna  postinfektivna terapija.
Ovaj režim ne važi za imunokompromitovane osobe.

Tabela 5:  Preporuke za postinfektivnu vakcinaciju protiv besnila u zavisnosti od prethodnih vakcinacija
Vakcinacija u poslednjih 5 godina (vakcinom sa ćelijske kulture): 2 injekcije: 0. i 3. dana
Vakcinacija više od 5 godina unazad ili nepotpuna vakcinacija: Essen režim: 5 injekcija: 0., 3., 7., 14. i 28. dana uz primenu antirabijskog imunoglobulina, ako je neophodnoZagreb  režim: 2 doze 0.  dana, jedna doza 7. dana i jedna 21. dana, uz primenu antirabijskog imunoglobulina, ako je neophodno.

Neimunizovane osobe

Essen režim
Mora se dati pet doza Verorab vakcine (0.5 mL) i to 0., 3., 7., 14. i 28. dana. Ili
Zagreb režim (raspored 2-1-1)
Primena četiri doze od 0.5 mL Verorab vakcine: jedna doza se primenjuje  u  desni deltoidni mišić, druga u levi deltoidni mišić 0. dana,zatim treća injekcija 7. dana i četvrta injekcija 21. dana.
Nezavino od toga koji se režim primenio, rabies imunoglobulin (RIG) bi trebalo primeniti istovremeno uz prvuinjekciju u slučaju teške povrede (III kategorije prema klasifikaciji rizika od besnila SZO). Uz Verorab se mogu koristiti humani i konjski imunoglobulini.
Međunarodno usvojeno doziranje za antirabijske imunoglobuline je sledeće:
Humani antirabijski imunoglobulini: 20 i.j./kg telesne mase
Konjski antirabijski imunoglobulini: 40 i.j./kg telesne mase
S obzirom na to da antirabijski imunoglobulini mogu delimično inhibirati produkciju antitela, preporučena doza se ne sme prekoračiti.
Injekcija vakcine se mora dati na suprotnu stranu tela od mesta primene antirabijskog imunoglobulina. U posebnim slučajevima kod imunokompromitovanih osoba koje   nisu imunizovane, trebalo bi davati antirabijske imunoglobuline zajedno sa vakcinom za II i III kategoriju prema klasifikaciji rizika od besnila SZO (tabela 2).
U oblastima visokog rizika za besnilo, može se pokazati opravdanom primena dve injekcije vakcine 0. dana, npr. u  slučaju  vrlo teških povreda ili povreda u  blizini nervnog sistema, kod imunodeficijentnih pacijenata ili  u slučaju da se pacijent nije obratio lekaru odmah posle kontakta sa obolelom životinjom.

Način primene
Verorab se primenjuje  isključivo intramuskularno, kod odraslih u  deltoidnu regiju ruke, a  kod odojčadi i  male dece u anterolateralnu regiju butine.U  slučaju primene Zagreb režima, po jednu dozu bi trebalo primeniti u  svaki deltoidni mišić (levi i desni) kod odraslih 0. dana, zatim jednu dozu 7. dana i jednu 21. dana.Vakcina se primenjuje naizmenično u suprotni ekstremitet.
Injekciju ne davati u glutealnu regiju.
Ne sme se dati intavaskularno

Kod odraslih i dece može se primeniti ista doza Verorab vakcine.

Nije primenjivo.

Ukoliko ste zaboravili da primite Verorab vakcinu Vaš lekar će odlučiti kada će primeniti propuštenu dozu.

Nije primenjivo.

Kao i svi lekovi, i Verorab može imati neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih.

Podaci iz kliničkih ispitivanjaSledeća neželjena dejstva izdvojena su iz nekoliko kliničkih ispitivanja u  kojima je vakcina korišćena po programima za preventivnu primarnu vakcinaciju i postinfektivnu vakcinaciju.

Poremećaji krvi i limfnog sistema

• Vrlo često: adenopatija/limfadenopatija

Poremećaji imunog sistema

• Često: alergijske reakcije na koži, osip, pruritus(svrab) i edem
• Povremeno: urtikarija, angioedem, dispneja

Poremećaji nervnog sistema

• Često: glavobolja, vrtoglavica, pospanost

Gastrointestinalni poremećaji

• Često: bol u abdomenu, mučnina
• Povremeno: dijareja

Poremećaji mišićno-kostnog sistema i vezivnog tkiva

• Vrlo često: mijalgija
• Često: artralgija, drhtavica

Opšti poremećaji i stanje na mestu primene

• Vrlo često: bol na mestu injekcije, povišena telesna temperatura, opšta slabost

• Često: crvenilo, svrab, hematomi/ili induracijana mestu injekcije, astenija, simptomi slični gripu

• Povremeno: edem na mestu injekcije

Post-marketinška iskustva
Pored napred navedenih, sledeća neželjena dejstva su registrovana vrlo  retko (<1/100 000) u  periodu post-marketinškog praćenja. Na osnovu spontanih prijava, njihova učestalost je procenjena u  odnosu na brojprijavljenih događaja i procenjeni broj pacijenata.

Poremećaji imunog sistema

• Anafilaktičke reakcije
•  Reakcije tipa serumske bolesti

Poremećaji nervnog sistema

• Encefalopatija, konvulzije

Gastrointestinalni poremećaji

• Povraćanje

Kod prevremeno rođenih beba (u 28. gestacionoj nedelji ili ranije) mogu se javiti duži razmaci između udisaja nego što je normalno, 2-3 dana nakon vakcinacije.

Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o  tome obavestite Vašeg lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i  svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u  ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]