Zalasta Q Tab

Kontraindikacije:

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili bilo koju pomoćnu supstancu. Pacijenti sa poznatim rizikom zbog glaukoma sa uskim uglom.

Za vreme lečenja psihoze potrebno je nekoliko dana ili nedelja da bi se postiglo poboljšanje kliničkog stanja pacijenta. Tokom ovog perioda stanje pacijenata treba pažljivo pratiti.

 Psihoze povezane sa demencijom i/ili poremećajima u ponašanju

Olanzapin nije odobren kao lek za lečenje psihoza povezanih sa demencijom i/ili poremećaja u ponašanju, pa se ne preporučuje njegova primena za lečenje pacijenata iz ove grupe zbog porasta mortaliteta i rizika od cerebrovaskularnih insulta. U kliničkim istraživanjima kontrolisanim placebom (u trajanju od 6 do 12 nedelja) sa starijim pacijentima (prosečne starosti 78 godina) koji su imali psihoze povezane sa demencijom i/ili poremećaje u ponašanju, učestalost smrtnih slučajeva bila je dva puta veća u grupi koja je dobijala olanzapin nego u grupi koja je dobijala placebo (3,5% prema 1,5%). Veća učestalost smrtnih slučajeva nije mogla da se dovede u vezu sa veličinom doze olanzapina (prosečna dnevna doza bila je 4,4 mg) niti sa dužinom lečenja. Faktori rizika koji su kod ovih pacijenata stvorili predispoziciju za povećani mortalitet jesu starost preko 65 godina, disfagija, sedacija, slaba ishrana i dehidriranost, stanja na plućima (npr. pneumonija i aspiraciona pneumonija) ili prateća primena benzodiazepina. Meñutim, nezavisno od ovih faktora rizika, broj smrtnih slučajeva u grupi koja je dobijala olanzapin bio je veći nego u placebo grupi.

U istim kliničkim istraživanjima navode se neželjeni cerebrovaskularni dogañaji (CVAE), npr. moždani udari, tranzitorni ishemički napadi i smrtni slučajevi. Broj neželjenih cerebrovaskularnih dogañaja bio je tri puta veći u grupi pacijenata koja je dobijala olanzapin nego u grupi koja je dobijala placebo (1,3% prema 0,4%). Kod svih pacijenata koji su dobijali olanzapin i placebo, a kod kojih je došlo do neželjenih cerebrovaskularnih dogañaja, faktori rizika bili su prisutni od ranije. Prilikom terapije olanzapinom starost preko 75 godina i vaskularni/komplikovani tip demencije smatraju se faktorima rizika za CVAE. U ovim istraživanjima efikasnost olanzapina nije utvrñena.

 Parkinsonova bolest

Ne preporučuje se primena olanzapina za lečenje psihoza izazvanih primenom agonista dopamina kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću. U kliničkim istraživanjima obično su zapažana pogoršanja simptomatologije parkinsonizma i pojave halucinacija, i to češće nego pri upotrebi placeba (videti I odeljak posvećen neželjenim dejstvima).

Istovremeno, olanzapin nije bio efikasniji od placeba u lečenju psihotičnih simptoma. U ovim istraživanjima od pacijenata se prvo tražilo da ostanu na najmanjim efikasnim dozama antiparkinsonika (dopaminski agonisti) i da ostanu na istim antiparkinsonicima i dozama tokom čitavog istraživanja. Početne doze olanzapina bile su 2,5 mg/dan i po nahoñenju istraživača povećavane su postepeno do maksimuma od 15 mg/dan.

Neuroleptički maligni sindrom (NMS)

Potencijalno, ovaj sindrom predstavlja stanje opasno po život i posledica je antipsihotične terapije. Postoje i retki izveštaji o pojavi neuroleptičkog malignog sindroma povezanog sa olanzapinom. Kliničke manifestacije ovog sindroma jesu hiperpireksija, ukočenost mišića, promenjeno mentalno stanje i nestabilnost autonomnog nervnog sistema (neredovan puls, promenjen krvni pritisak, tahikardija, dijaforeza i srčana disritmija). U dodatne znake spadaju povišena kreatinin fosfokinaza, mioglobinurija (rabdomioliza) i akutno popuštanje bubrega. Ako se kod pacijenta razviju znaci i simptomi indikativni za NMS ili se pojavi neočekivana groznica bez drugih kliničkih manifestacija NMS-a, sve antipsihotičke lekove, uključujući i olanzapin, treba ukinuti.

 Hiperglikemija i dijabetes

U malom broju slučajeva javljala se hiperglikemija i/ili je dolazilo do razvoja ili pogoršanja dijabetesa, što je nekada bilo praćeno i ketoacidozom ili komom, uz nekoliko fatalnih ishoda (videti odeljak posvećen neželjenim dejstvima). U nekim slučajevima dolazilo je do prethodnog porasta telesne težine, što je možda znak predispozicije. Savetuje se odgovarajuće kliničko praćenje, naročito kod pacijenta koji boluju od dijabetesa ili kod onih kod kojih postoje faktori rizika za razvoj dijabetes melitusa. Za njih se preporučuje redovna kontrola glukoze.

 Promene lipida

Neželjene promene lipida primećene su kod pacijenata tretiranih olanzapinom u kliničkim ispitivanjima koja su bila kontrolisana placebom (videti odeljak posvećen neželjenim dejstvima). Promene lipida treba tretirati kako je klinički indikovano, naročito kod dislipidemičnih pacijenata i kod pacijenata sa visokim faktorima rizika za razvoj poremećaja lipida.

Antiholinergičko dejstvo

Dok je olanzapin in vitro ispoljio antiholinergično dejstvo, slični dogañaji tokom kliničkih istraživanja imali su nisku učestalost. Meñutim, kako su klinička iskustva sa olanzapinom kod pacijenata sa pratećim oboljenjima ograničena, treba biti obazriv kada se olanzapin prepisuje pacijentima sa hipertrofijom prostate ili paralitičkim ileusom i sličnim stanjima.

 Funkcija jetre

Uobičajeno se zapaža tranzitorni asimptomatski porast nivoa transaminaza jetre ALT i AST, pogotovu u početku terapije. Treba biti obazriv sa pacijentima koji imaju povišen nivo ALT i/ili AST i koji imaju znake i simptome oštećenja jetre, sa pacijentima kod kojih već postoji ograničena rezerva funkcije jetre i sa pacijentima koji se leče potencijalno hepatotoksičnim lekovima. U slučaju da tokom lečenja doñe do porasta nivoa ALT i/ili AST, potrebno je organizovati nadzor i razmisliti o smanjenju doze. Ako se dijagnostikuje hepatitis (uključujući hepatocelularno, holestatsko ili mešovito oboljenje jetre), terapiju olanzapinom treba obustaviti.

 Neutropenija

Treba obratiti pažnju kod pacijenata koji imaju nizak broj leukocita i/ili neutrofila bilo kog uzroka, kod pacijenata na terapiji lekovima za koje se zna da izazivaju neutropeniju, kod pacijenata koji su u prošlosti imali depresiju funkcije koštane srži koja je bila indukovana lekovima, kod pacijenata koji imaju depresiju funkcije koštane srži izazvanu pratećim oboljenjem, zračenjem ili hemoterapijom i kod pacijenata u stanju hipereozinofilije ili sa mijeloproliferativnim oboljenjem. Kada su se olanzapin i valproat upotrebljavali zajedno, obično se javljala neutropenija (videti odeljak posvećen neželjenim dejstvima).

 Prekid terapije

Kada je dolazilo do naglog prekidanja terapije olanzapinom, samo u veoma malom broju slučajeva (<0,01%) javljali su se akutni simptomi kao što su znojenje, nesanica, tremor, anksioznost, mučnina ili povraćanje.

 QT interval

U kliničkim studijama, klinički značajna produženja QTc intervala (Fridericia QT correction [QTcF] ≥ 500 milisekundi [msec] u bilo kom trenutku posle početnog stanja kod pacijenata sa početnim stanjem QTcF<500 msec) su bila neuobičajena (od 0,1% do 1%) kod pacijenata koji su lečeni olanzapinom, bez značajnih razlika u povezanim srčanim dogañajima u poreñenju sa terapijom placebom. Meñutim, kao i sa drugim antipsihoticima, treba biti obazriv kada se olanzapin prepisuje uz lekove za koje se zna da utiču na QTc interval, posebno kod starijih osoba, kod pacijenata sa uroñenim sindromom dugog QT intervala, kongestivnim popuštanjem srca, hipertrofijom srca, hipokalemijom ili hipomagnezemijom.

Tromboembolija

Retki su izveštaji o vremenskoj povezanosti lečenja olanzapinom sa venskom tromboembolijom (<0,01%). Uzročno-posledična veza izmeñu pojave venske tromboembolije i terapije olanzapinom nije utvrñena. Meñutim, kako su kod pacijenata sa shizofrenijom često prisutni stečeni faktori rizika za pojavu venske tromboembolije (VTE), sve moguće faktore rizika, npr. imobilizacija pacijenata, treba identifikovati i treba preduzeti preventivne mere.

 Opšte dejstvo na CNS

Usled primarnog delovanja olanzapina na CNS, treba biti obazriv ako se on daje sa drugim lekovima koji deluju na CNS ili sa alkoholom. Pošto olanzapin in vitro deluje antagonistički na dopamin, on može da antagonizira i efekte direktnih i indirektnih dopaminskih agonista.

 Konvulzije

Olanzapin treba obazrivo davati pacijentima koji su u prošlosti imali konvulzije ili su podložni delovanju faktora koji mogu da snize prag za konvulzije. Zabeleženo je da se konvulzije retko javljaju kod pacijenata lečenih olanzapinom. U većini takvih slučajeva pacijenti su u prošlosti već imali konvulzije ili su kod njih postojali faktori rizika.

 Tardivna diskinezija

U komparativnim studijama koje su trajale godinu dana ili kraće, olanzapin je bio povezan sa statistički značajno manjom učestalošću lečenja početne diskinezije. Meñutim, rizik od pojave tardivne diskinezije raste prilikom hronične izloženosti, pa ako se znaci ili simptomi tardivne diskinezije pojave kod pacijenta na terapiji olanzapinom, treba razmisliti o smanjenju doze ili prekidanju terapije. Ovi simptomi mogu privremeno da se pojačaju ili čak da se pojave posle prekida lečenja.

 Posturalna hipotenzija

Tokom kliničkih istraživanja sa olanzapinom posturalna hipotenzija se kod starijih pacijenata retko zapažala. Kao i u slučaju drugih antipsihotičkih lekova, kod pacijenata starijih od 65 godina preporučuje se periodično merenje krvnog pritiska.

 Upotreba kod dece i adolescenata mlañih od 18 godina

Olanzapin nje indikovan za upotrebu u lečenju dece i adolescenata. Istraživanja na pacijentima starosti izmeñu 13 i 17 godina pokazala su različita neželjena dejstva, uključujući povećanje telesne težine, promene u parametrima metabolizma i povećanje koncentracije prolaktina. Nisu proučavane dugotrajne posledice povezane sa ovim dogañajima i one ostaju nepoznate (videti odeljak posvećen neželjenim dejstvima).

 Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama (aspartam)

Zalasta Q-Tab oralne disperzibilne tablete sadrže aspartam, izvor fenilalanina. Može biti štetan za osobe sa fenilketonurijom.

Treba obratiti pažnju kod pacijenata na terapiji lekovima koji mogu da izazovu depresiju centralnog nervnog sistema.

Potencijalne interakcije koje utiču na olanzapin

Pošto se metabolizam olanzapina odvija pomoću CYP 1A2, supstance koje mogu specifično da indukuju ili inhibiraju delovanje ovog izoenzima mogu da utiču i na farmakokinetiku olanzapina.

Indukovanje CYP 1A2

Metabolizam olanzapina može da se indukuje pušenjem i karbamazepinom, što može da dovede do pada koncentracija olanzapina. Primećen je samo mali do umereni porast klirensa olanzapina. Kliničke posledice su verovatno ograničene, ali se preporučuje kliničko praćenje, a ako je potrebno, može da se razmotri i povećanje doze olanzapina (vidi tačku posvećenu posebnim merama opreza).

Inhibicija CYP 1A2

Pokazalo se da fluvoksamin, specifični inhibitor koenzima CYP 1A2, značajno inhibira metabolizam olanzapina. Srednji porast Cmax olanzapina posle primene fluvoksamina iznosio je 54% kod žena nepušača, a 77% kod muškaraca pušača. Srednji porast AUC olanzapina bio je, redom, 52% i 108%. Treba razmotriti davanje niže doze olanzapina pacijentima koji uzimaju fluvoksamin ili neki drugi inhibitor koenzima CYP 1A2, kao što je npr. ciprofloksacin. Smanjenje doze olanzapina treba imati u vidu i prilikom uvoñenja terapije nekim inhibitorom CYP 1A2.

Smanjena bioraspoloživost

Aktivni ugalj redukuje bioraspoloživost oralno primenjenog olanzapina za 50 do 60% i zato treba da se uzima najmanje 2 sata pre ili posle olanzapina.

Nije utvrñeno da fluoksetin (inhibitor koenzima CYP 2D6), pojedinačne doze antacida (aluminijum, magnezijum) ili cimetidin imaju značajan uticaj na farmakokinetiku olanzapina.

Potencijal olanzapina utiče na druge lekove

Olanzapin može da deluje antagonistički na efekte direktnih i indirektnih agonista dopamina.

 Olanzapin ne inhibira delovanje glavnih CYP 450 izoenzima in vitro (npr. 1A2, 2D6, 2C9, 2C19, 3A4). Zato se ne očekuje posebno nijedna interakcija, što je potvrñeno rezultatima dobijenim u in vivo studijama u kojima nije utvrñena nikakva inhibicija metabolizma sledećih aktivnih supstanci: tricikličnih antidepresiva (uglavnom preko CYP 2D6), varfarina (CYP 2C9), teofilina (CYP 1A2) ili diazepama (CYP 3A4 i 2C19).

 Prilikom istovremene primene olanzapina sa litijumom ili biperidenom nije bilo interakcija.

 Terapijsko praćenje koncentracije valproata u plazmi nije ukazalo na potrebu podešavanja doze valproata kada se uvede i prateća terapija olanzapinom.

Opšte dejstvo na CNS

Treba obratiti pažnju kod pacijenata koji konzumiraju alkohol ili su na terapiji lekovima koji mogu da izazovu depresiju centralnog nervnog sistema.

 Ne preporučuje se istovremena upotreba olanzapina sa antiparkinsonicima kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću i demencijom (vidi tačku posvećenu posebnim merama opreza).

QTc interval

Treba obratiti posebnu pažnju ako se olanzapin primenjuje istovremeno sa lekovima za koje se zna da povećavaju QTc interval (vidi tačku posvećenu posebnim merama opreza).

Trudnoća: Nisu obavljene odgovarajuće i dobro kontrolisane studije sa trudnim ženama. Pacijentkinjama treba savetovati da obaveste svog lekara ako za vreme terapije olanzapinom zatrudne ili nameravaju da zatrudne.

Pošto su iskustva sa ljudima ograničena, olanzapin ipak može da se koristi u trudnoći, ali samo ako potencijalna korist opravdava rizik za plod.

Postoje retki neposredni izveštaji o pojavi tremora, hipertonije, letargije i pospanosti kod beba čije su majke u trećem tromesečju koristile olanzapin.

Laktacija: U studijama sa zdravim ženama u periodu laktacije ustanovljeno je da olanzapin prelazi u mleko. Procenjeno je da prosečna izloženost bebe (mg/kg) u ustaljenom stanju ravnoteže iznosi 1,8% od majčine doze olanzapina (mg/kg). Pacijentkinjama treba savetovati da ne doje ako uzimaju olanzapin.

Nisu rañene studije o uticaju leka na sposobnost upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama. Pošto olanzapin može da prouzrokuje pospanost i vrtoglavicu, pacijente treba upozoriti na opasnosti pri rukovanju mašinama i upravljanju motornim vozilima.

Odrasli

Shizofrenija: Preporučuje se početna doza olanzapina od 10 mg/dan.

Manična epizoda: Početna doza u monoterapiji je 15 mg na dan odjednom ili 10 mg dnevno u kombinovanoj terapiji.

 Prevencija povraćaja simptoma kod bipolarnog poremećaja: Preporučuje se početna doza od 10 mg/dan. Pacijenti koji su dobijali olanzapin za lečenje maničnih epizoda nastavljaju terapiju za prevenciju povraćaja simptoma uz istu dozu. Ako se pojavi nova manična, mešovita ili depresivna epizoda, terapiju olanzapinom treba nastaviti (sa optimizacijom doze ako je potrebno), uz uvoñenje dodatne terapije protiv poremećaja raspoloženja, kako je klinički indikovano.

 Za vreme lečenja shizofrenije i maničnih epizoda, kao i tokom prevencije ponovne pojave simptoma kod bipolarnog poremećaja, dnevna doza može da se podešava na osnovu individualnog kliničkog stanja u granicama od 5 do 20 mg/dan. Povećanje početne doze preporučuje se samo posle odgovarajuće kliničke procene i samo u intervalima koji nisu manji od 24 sata.

Olanzapin može da se daje bez obzira na obroke jer hrana ne utiče na njegovu resorpciju. U slučaju prekida terapije olanzapinom, treba razmotriti postepeno smanjivanje doze.

 Oralnu disperzibilnu tabletu Zalasta Q-Tab treba staviti u usta, gde će se ona veoma brzo raspršiti pod dejstvom pljuvačke, pa se može lako progutati. Cela oralna disperzibilna tableta se teško uklanja iz usta. Pošto je oralna disperzibilna tableta krhka, treba je uzeti odmah po otvaranju blistera. Osim toga, ona se može rastvoriti u punoj čaši vode neposredno pre uzimanja.

 Oralna disperzibilna tableta olanzapina predstavlja bioekvivalent tableta olanzapina, sa sličnim stepenom i obimom resorpcije. Za nju važe iste doze i ista učestalost primene kao i za tablete olanzapina. Oralne disperzibilne tablete olanzapina mogu se koristiti kao alternativa tabletama olanzapina.

 Stariji pacijenti

Niža početna doza (5 mg/dan) nije rutinski indikovana, ali je treba uzeti u obzir za pacijente od 65 godina i više, kada klinički faktori to dopuštaju (vidi odeljak posvećen posebnim merama opreza).

 Pacijenti sa oštećenjem bubrega i/ili jetre

Kod ovakvih pacijenata treba uzeti u obzir nižu početnu dozu (5 mg/dan). U slučajevima umerene insuficijencije jetre (ciroza, Child-Pugh klasa A ili B), početna doza treba da bude 5 mg i treba obazrivo da se povećava.

 Pol

Kod pacijenata ženskog pola početne doze i raspon doza ne treba rutinski da se razlikuju od odgovarajućih doza za pacijente muškog pola.

 Pušači

Početne doze i raspon doza kod nepušača ne treba rutinski da se razlikuju od odgovarajućih doza kod pušača. Kada postoje više od jednog faktora koji mogu da uspore metabolizam (ženski pol, gerijatrijsko doba, status

nepušača), treba razmotriti mogućnost smanjenja početne doze. Kod ovakvih pacijenata dozu treba obazrivo povećavati, kada je indikovano povećanje doze.

 U slučajevima kada se povećanje doze u koracima od 2,5 mg smatra nužnim treba koristiti tablete Zalasta. (Vidi takođe odeljak posvećen interakcijama sa drugim lekovima).

 Deca i adolescenti

Upotreba olanzapina se ne preporučuje kod dece i adolescenata mlañih od 18 godina, zbog nedostatka podataka o bezbednosti i efikasnosti. Zabeleženo je veće uvećanje telesne težine i veće promene u koncentraciji lipida i prolaktina u kratkotrajnim studijama na adolescentima, nego u studijama na odraslim pacijentima (video deljke posvećene posebniim merama opreza I mogćim neželjenim dejstvima).

Znaci i simptomi

U vrlo uobičajene simptome predoziranja (učestalost >10%) spadaju tahikardija, agitacija/agresivnost, disartrija, razni ekstrapiramidalni simptomi i snižen nivo svesti u rasponu od sedacije do kome.

 Ostale medicinski važne sekvele predoziranja jesu delirijum, konvulzije, koma, moguć neuroleptički maligni sindrom, depresija respiratorne funkcije, aspiracija, hipertenzija ili hipotenzija, srčana aritmija (u manje od 2% slučajeva predoziranja) i kardiopulmonalni arest. Ima izveštaja i o fatalnom ishodu usled akutnog predoziranja sa samo 450 mg, ali i o preživljavanju posle predoziranja sa 1500 mg.

 Terapija u slučaju predoziranja

Za olanzapin ne postoji specifičan antidot. Ne preporučuje se izazivanje povraćanja. Za slučaj predoziranja indikovana je standardna procedura (npr. ispiranje želuca, davanje aktivnog uglja). Pokazalo se da prateća  primena aktivnog uglja redukuje biološku raspoloživost oralne doze olanzapina za 50 do 60%.

 Na osnovu kliničke slike treba uvesti praćenje funkcija vitalnih organa i simptomatsku terapiju u koju spadaju i lečenje hipotenzije i kolapsa cirkulacije te podrška respiratorne funkcije. Nemojte da upotrebljavate epinefrin, dopamin ili neki drugi simpatomimetički agens sa beta-agonističkim dejstvom, jer stimulacija beta receptora može da pogorša hipotenziju. Treba pratiti kardiovaskularne parametre kako bi se otkrile moguće aritmije.

Pažljiv medicinski nadzor i praćenje treba nastaviti do oporavka pacijenta.

Odrasli

Najčešća zabeležena neželjena dejstva (primećena kod ≥1% pacijenata) povezana sa upotrebom olanzapina u kliničkim istraživanjima bila su pospanost, povećanje telesne težine, eozinofilija, povišen prolaktin, holesterol, koncentracije glukoze i triglicerida (vidi tačku posvećenu posebnim merama opreza), glukozurija, povećan apetit, vrtoglavica, akatizija, parkinsonizam (vidi tačku posvećenu posebnim merama opreza), diskinezija, ortostatska hipotenzija, antiholinergična dejstva, prolazni asimptomatski porast nivoa transaminaza jetre (vidi tačku posvećenu posebnim merama opreza), osip, astenija, malaksalost i edem.

 U sledećoj tabeli nabrojana su neželjena dejstva i laboratorijska istraživanja, zabeležena na osnovu spontanih izveštaja i kliničkih istraživanja. Unutar svake grupe učestalosti neželjena dejstva su prikazana po opadajućem stepenu ozbiljnosti. Nabrojani termini koji se koriste za učestalost, definisani su na sledeći način: veoma često (≥10%), često (≥1% i < 10%), povremeno (≥0,1% i < 1%), retko (≥0,01% i < 0,1%), veoma retko (< 0,01%), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

1 Klinički značajan porast telesne težine je primećen u svim kategorijama indeksa telesne mase (BMI) u odnosu na početno stanje. Porast telesne težine od ≥7% u odnosu na početnu telesnu težinu je bio veoma čest, a porast od ≥15% u odnosu na početnu težinu je bio čest. Pacijenti koji su dobijali ≥25% od svoje početne težine tokom dugotrajnog izlaganja bili su veoma česti.

 2 Srednja vrednost porasta vrednosti preprandijalnih lipida (ukupan holesterol, LDL holesterol i trigliceridi) bila je veća kod pacijenata kod kojih nije bilo dokaza o poremećaju lipida pre početka terapije.

 3 Primećeno je kod preprandijalne normalne koncentracije pre početka terapije (< 5,17 mmol/l) koja se povećala na visoku (≥ 6,2 mmol/l). Promene u preprandijalnom holesterolu od graničnih vrednosti u početnom stanju

(≥ 5,17 – < 6.2 mmol) do visokih vrednosti (≥ 6,2 mmol), bile su veoma česte.

 4 Primećeno je kod preprandijalne normalne koncentracije pre početka terapije (< 5.56 mmol/l) koja se povećala na visoku (≥7 mmol/l). Promene u preprandijalnoj glukozi od graničnih vrednosti u početnom stanju (≥5.56 – < 7 mmol/l) do visokih vrednosti (≥7 mmol/l), bile su veoma česte.

 5 Primećeno je kod preprandijalne normalne koncentracije pre početka terapije (< 1,69 mmol/l), koja se povećala na visoku (≥2,26 mmol/l). Promene u preprandijalnim trigliceridima od graničnih vrednosti u početnom stanju (≥1,69 – < 2,26 mmol/l) do visokih vrednosti (≥2,26 mmol/l), bile su veoma česte.

 6 U kliničkim istraživanjima broj pojava parkinsonizma i distonije kod pacijenata lečenih olanzapinom bio je veliki, ali se u statističkom smislu nije značajno razlikovao od broja ovih pojava u grupi koja je dobijala placebo. Kod pacijenata lečenih olanzapinom parkinsonizam, akatizija i distonija su se reñe javljali nego kod pacijenata kod kojih su doze haloperidola postepeno povećavane. U nedostatku detaljnih informacija o prethodno postojećim individualnim akutnim i tardivnim poremećajima u ekstrapiramidalnim pokretima, za sada ne može  da se zaključi da olanzapin manje izaziva tardivne diskinezije i/ili druge tardivne ekstrapiramidalne sindrome.

 7 Prilikom naglog prekidanja terapije olanzapinom zabeleženi su akutni simptomi kao što su znojenje, nesanica, tremor, napetost, mučnina ili povraćanje.

 8 Prateće kliničke manifestacije (npr. ginekomastija, galaktoreja i uvećanje grudi) su bile retke. Kod većine pacijenata ove povišene vrednosti su se vratile na normalne bez prekidanja terapije.

Dugotrajno izlaganje (najmanje 48 nedelja)

Udeo pacijenata koji su imali neželjene, klinički značajne promene u dobijanju telesne težine, glukozi, ukupnom/LDL/HDL holesterolu ili trigliceridima se tokom vremena povećavao. Kod odraslih pacijenata koji su završili terapiju u trajanju 9–12 meseci, stopa povećanja srednje vrednosti glukoze u krvi usporena je nakon približno 4–6 meseci.

Dodatni podaci za posebne populacije

U kliničkim studijama u kojima su učestvovali stariji pacijenti sa demencijom, terapija olanzapinom bila je povezana sa većim brojem smrtnih slučajeva i pojava neželjenih cerebrovaskularnih dogañaja u odnosu na terapiju placebom (vidi i tačku posvećenu posebnim merama opreza). Veoma česta neželjena dejstva povezana sa olanzapinom u ovoj grupi pacijenata bila su nenormalan hod i padanje. Kao uobičajena neželjena dejstva uočene su sledeće pojave: zapaljenje pluća, povišena telesna temperatura, letargija, eritem, halucinacije i inkontinencija urina.

 Na osnovu kliničkih studija u koje su bili uključeni pacijenti sa psihozama izazvanim lekovima (agonistima dopamina), a koje su povezane sa Parkinsonovom bolešću, češće su se dobijali izveštaji o pogoršanjima parkinsonske simptomatologije i o pojavama halucinacija nego prilikom primene placeba.

 U jednoj kliničkoj studiji u kojoj su učestvovali pacijenti sa bipolarnom manijom, prilikom kombinovane terapije valproatom i olanzapinom, neutropenija se pojavila u 4,1% slučajeva; potencijalni faktor koji je mogao da doprinese pojavi neutropenije bio je visoka koncentracija valproata u plazmi. Davanje olanzapina zajedno sa litijumom ili valproatom dovelo je do porasta broja tremora (>10%) i do pojave suvih usta, povećanog apetita i povećanja težine. Kao uobičajeno neželjeno dejstvo zabeleženi su i poremećaji u govoru. Tokom akutnog lečenja olanzapinom (do 6 nedelja) u kombinaciji sa litijumom ili divalproeksom, porast telesne težine od >7% u odnosu na početno stanje zabeležen je kod 17,4% pacijenata. Hronična terapija olanzapinom (do 12 meseci), u cilju prevencije ponavljanja simptoma kod pacijenata sa bipolarnim poremećajima, dovela je kod 39,9% pacijenata do porasta telesne težine od 7% u odnosu na početno stanje.

 Deca i adolescenti

Olanzapin nije indikovan za lečenje dece i adolescenata mlañih od 18 godina. Iako nisu sprovedene studije osmišljene tako da porede adolescente sa odraslima, podaci iz istraživanja sa adolescentima su uporeñeni sa podacima iz istraživanja na odraslima.

 U sledećoj tabeli sumirana su neželjena dejstva koja su se češće javljala kod pacijenata adolescenata (starosti 13– 17 godina) nego kod odraslih pacijenta ili neželjena dejstva koja su zabeležena samo tokom kratkotrajnih kliničkih istraživanja sa adolescenatima. Deluje da se klinički značajno povećanje telesne težine (≥7%) češće javlja u adolescentskoj populaciji u poreñenju sa odraslima, sa sličnim periodom izloženosti. Stepen uvećanja telesne težine i udeo adolescenata kod kojih je došlo do klinički značajnog porasta telesne težine, bio je veći tokom dugotrajnog izlaganja (najmanje 24 nedelje) nego kod kratkotrajne izloženosti. 

Unutar svake grupe učestalosti neželjena dejstva su prikazana po opadajućem stepenu ozbiljnosti. Nabrojani termini koji se koriste za učestalost, definisani su na sledeći način: veoma često (≥10%), često (≥1% i < 10%).

Porast telesne težine od ≥7% u odnosu na početnu telesnu težinu (kg) bio je veoma čest, a porast od ≥15% u odnosu na početnu težinu je bio čest. Prilikom dugotrajnog izlaganja (najmanje 24 nedelje), približno polovina adolescenata je dobila ≥15% i skoro trećina ≥25% više od svoje početne telesne težine. Meñu adolescentima, prosečno uvećanje telesne težine bilo je najveće kod pacijenata koji su imali preveliku težinu ili su bili gojazni i pre početka terapije.

 10 Primećeno je kod preprandijalne normalne koncentracije pre početka terapije (<1,016 mmol/l) koja se povećala na visoku (≥1,467 mmol/l) i promene u preprandijalnim trigliceridima koji su od graničnih vrednosti u početnom stanju (≥1,016 – < 1,467 mmol/l) došli do visokih vrednosti (≥2,26 mmol/l).

 11 Često su primećene promene u ukupnim koncentracijama preprandijalnog holesterola od graničnih vrednosti pre početka terapije (< 4.39 mmol/l) do visokih vrednosti (≥5.17 mmol/l). Promene u ukupnim koncentracijama preprandijalnog holesterola od graničnih vrednosti u početnom stanju (≥4,39 - < 5,17 mmol/l) do visokih vrednosti (≥5,17 mmol/l) bile su veoma česte.

 12 Povišena koncentracija prolaktina u plazmi zabeležena je kod 47,4% adolescenata.