Keratoze – uzroci, simptomi i saveti dermatologa

Keratoze su česte promene na koži koje nastaju usled zadebljanja rožnatog sloja (keratina). One obuhvataju različite oblike — neke su potpuno bezopasne, dok druge mogu ukazivati na oštećenje od sunca ili potencijalno precancerozne promene.

Šta su keratoze?

Keratoze predstavljaju žarišta prekomerne proizvodnje keratina, što dovodi do pojave hrapavih, zadebljanih ispupčenja na koži. Mogu se javiti na raznim delovima tela, a najčešće zahvataju lice, vrat, trup i ruke.

Vrste keratoza
Seboroične keratoze

Seboroične keratoze su dobroćudne (benigne) promene koje ne prelaze u rak. Izgledom podsećaju na “nalepljene” mrlje ili kvržice, najčešće smeđe ili svetlosmeđe boje. Češće se javljaju sa godinama.

Simptomi:

-Nepravilni oblici i boje
-Blago ispupčene, ponekad hrapave površine
-Često bezbolne

Terapija:
Obično se ne zahtevaju medicinski tretman osim ako izazivaju estetske tegobe ili se lako iritiraju (trljanje odećom). Mogu se ukloniti laserom, krioterapijom ili elektrokauterizacijom.

 Aktinične (solarne) keratoze

Aktinične keratoze nastaju zbog hroničnog izlaganja UV zračenju. Smatraju se precanceroznim promenama, jer mogu prelaziti u karcinom kože ako se ne tretiraju.

Tipični znaci:

• Hrapave, ljuspaste mrlje
• Crvenkasta ili braonkasta boje
• Najčešće na licu, ušima, tjemenu, dlanovima

Zašto je važno reagovati:
Bez tretmana, deo ovih promena može postepeno evoluirati u planocelularni karcinom kože. Zato dermatolozi često preporučuju uklanjanje ili medicinsku terapiju.

Keratoza pilaris

Ova vrsta se manifestuje kao sitne hrapave tačkice, najčešće na nadlakticama, butinama ili obrazima.

Karakteristike:

• Bezbolno, ali hrapavo na dodir
• Često se pogoršava zimi
• Često je nasledna

Tretman obično uključuje mekšanje kože i hidrataciju — kreme sa mlečnom kiselinom, ureom ili salicilnom kiselinom mogu pomoći.

Atopijski dermatitis – simptomi, uzroci i savremeni pristupi lečenju

Simptomi na koje treba obratiti pažnju

O keratozi se treba konsultovati sa dermatologom ako promena na koži:ubrzano raste, menja boju ili oblik, krvari ili svrbi, izgleda drugačije od ostalih promena na koži

Kako se dijagnostikuju keratoze?

Dermatolog obično postavlja dijagnozu kliničkim pregledom. U nejasnim slučajevima može se preporučiti: dermatoskopski pregled, biopsija kože

Prevencija i nega kože

Da biste smanjili rizik od aktiničnih keratoza:

•  koristite zaštitu od sunca sa SPF ≥30
• redovno hidrirajte kožu
•  nosite zaštitnu odeću i šešir
• zbegavajte intenzivno sunce u periodu 10–16 h

Keratoze su česte kožne promene — većina je bezopasna, ali aktinične keratoze zahtevaju pažnju zbog rizika od maligne transformacije. Pravovremeni dermatološki pregled i adekvatna nega kože su ključni za zdravlje i bezbednost.