Srbija dobila 2 nova leka za lečenje korone, ovo su svi detalji

Lekar objašnjava novosti iz novog protokola za lečenja kovida 19

Srbija je najnovijom, 12. verzijom protokola za lečenje pacijenata od koronavirusa i zvanično uvela biološku terapiju za teške pacijente.

Osim tocilizumaba, koji je kao takav već bio u protokolu, ali bez naznake da je reč o biološkoj terapiji, sada su dodati i lekovi baricitinib i sarilumab.

Kako je navedeno u 12. verziji protokola, koja važi od ove nedelje, biološka terapija se primenjuje kod pacijenata sa umereno teškom do veoma teškom kliničkom slikom, koji su hospitalizovani u polu intenzivnoj ili intenzivnoj nezi, i to u slučaju progresije nalaza na plućima i/ili porasta markera zapaljenja, uz prethodno primenjene druge preporučene terapijske mere.

Doktor Radan Stojanović, profesor farmakologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu za B92.net je ispričao šta je sve do sada poznato o ovim lekovima i kakve efekte od njih zapravo možemo da očekujemo.

"Oni se koriste sa pacijentima sa umereno teškom do teškom kliničkom slikom. To je terapija namenjena pacijentima koji se nalaze u bolnicama i na jedinicama intenzivne nege. To nisu antibiotici, to nisu poznati lekovi, ovi lekovi deluju na imuni sistem čoveka, na takozvanu citokinsku oluju, hiperreaktivnost našeg imunog sistema koja se javlja kod pacijenata. Indikacije za upotrebu takvih lekova su recimo porast određenih parametara inflamacije kao što je recimo CRP, niska saturacija kiseonikom...", kaže doktor Stojanović.

Iako ovi lekovi nisu dovoljno ispitani, lekar kaže kako se pokušava sve kako bi se došlo do što efikasnije terapije.

 "Ti lekovi će prvo da prođu određena ispitivanja da se dokaže njihova efikasnost. Kada je neko u bolnici, tada pokušavamo sve da izlečimo pacijenta i sprečimo sve komplikacije koje bi mogle da se dogode. U početku pandemije, pre godinu i po dana su se dobijali antibiotici za lečenje, međutim, to je bila potpuno pogrešna stvar i sada se to izbacuje iz protokola", navodi doktor.

"Sada se oni koriste samo kada postoje jasni indikatori za njihovu primenu jer bismo konstantnim lečenjem antibioticima mogli da stvorimo visoku rezistenciju bakterija na njihovo delovanje. To je jasno i sada više nemamo tih dilema", priča doktor Stojanović.

On je napomenuo da je pokazano da je veoma važno vreme davanja lekova.

"Recimo, rano davanje kortikosteroida u početnim fazama bolesti može čoveka da dovede do teže kliničke slike. Dakle, nije samo važna vrsta terapije nego i vreme davanja terapije u odnosu na kliničku sliku koja postoji kod pacijenata".

Lekovi baricitinib i sarilumab su se do sada koristili u lečenju reumatoidnog artritisa, pa je doktor Radan Stojanović objasnio kako su reakcije organizma na koronavirus i artritis povezane.

"I u koroni i u artritisu postoji određena inflamacija i uloga imunog sistema u tim bolestima, pa se onda pokušava uticanje istim terapijama na imuni sistem koji je napao koronavirus. To je ta analogija. Mi smo ovu pandemiju dočekali nespremni i nemamo lekove koji deluju ciljano baš na koronavirus. Na nama je da vidimo šta bismo mogli da radimo", kazao je on.

"Recimo, postoji antivirusni lek koji se zove favipiravir i koji deluje na koronavirus samo kada se koristi u prvih pet dana od javljanja prvih simptoma, postoji mogućnost da spreči težu kliničku sliku, a on naravno nije lek specifično za koronavirus. Mi nismo imali lekove koji deluju na virus koji je izazvao pandemiju, ali moramo da probamo sa drugim dostupnim lekovima koji deluju na imuni sistem ili neke druge viruse. Može da se ispostavi da su dobri, a može i da ne bude tako", objašnjava on.

Vrlo je važno da uprkos novim terapijama ne odustajemo od vakcinacije jer, kako kaže doktor Stojanović, "vakcina služi da spreči, a lek da leči".

"Trenutno se pokušava sa novim lekovima, u toku su brojna klinička ispitivanja. To su, da tako kažemo, kandidati za lekove, a da li će postati efikasni lekovi u lečenju koronavirusa, to ćemo da vidimo. Suština je da ideja da postoje neki čudotvorni lekovi ne treba da nam zamagli ideju o vakcinaciji. Da se ljudi ne opuste i ne misle 'ma ne moram ja da se vakcinišem', eto to je suština", kaže on.

"Ne želim da ljudi misle 'eto ako se razbolim, odmah će mi dati neki lek i biće mi bolje', nije tako i ne treba da se šalje ta poruka", zaključuje dr Stojanović.

Izvor: Medik, B92