filteri close
Objavljeno: 29.06.2020. Image source: Pixabay/InspiredImages

Od srčane slabosti oboli jedna od pet osoba starijih od 40 godina

Kardiovaskularne bolesti predstavljaju najučestalije bolesti i vodeći uzrok smrtnosti među građanima Srbije, a jedna od bolesti sa najlošijom prognozom je srčana slabost ili srčana insuficijencija. 

Iako od srčane insuficijencije boluje 60 miliona ljudi širom sveta, bolest se u ranoj fazi prepoznaje kod samo 3 odsto pacijenata.

Nedostatak vazduha pri naporu ili ležanju na ravnom, gušenje, zamor, oticanje stopala, zglobova i nogu, kašalj, vrtoglavica, poremećaji sna, ubrzan rad srca – simptomi su koje pacijenti, ali i lekari pripisuju starosti ili povezuju sa bolestima pluća ili nekim drugim medicinskim stanjima.

Zbog toga, neretko se dijagnoza srčane slabosti postavlja sa zakašnjenjem, što ovu bolest stavlja na prvo mesto po uzroku hospitalizacije starijih od 65 godina

Upravo česta potreba za bolničkim lečenjem, kompleksne hirurške i interventne procedure, kao i transplantacija srca kod najtežih pacijenata značajno opterećuju budžet zdravstvenog sistema. 

"Iako zahteva doživotno lečenje, tokom poslednjih godina, prognoze srčane insuficijencije su poboljšane zahvaljujući inovativnoj terapiji koja smanjuje potrebu za hospitalizacijom. Međutim, veliko ograničenje u lečenju predstavlja činjenica da je cena ovih lekova izmedju 2500 i 12000 dinara, što je veliki mesečni izdadatak za prosečnog građanina Srbije. Pošto se radi o lekovima koje ne samo da smanjuju tegobe, već i produžavaju život najtežih srčanih bolesnika nadamo se da će uskoro biti na listi lekova koji se propisuju o trošku fonda obaveznog zdravstvenog osiguranja", rekao je prof. dr Arsen Ristić, načelnik Odeljenja za srčanu insuficijenciju i pomoćnik direktora Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije.  

Istraživanja pokazuju da će srčanu slabost tokom svog životnog veka razviti čak 20 odsto ljudi starijih od 40 godina.

"Ako se uzme u obzir da samo polovina pacijenata doživi pet godina od postavljanja dijagnoze, ne čudi činjenica da je stopa smrtnosti od ove bolesti u konstantom porastu - od 2010. do 2018. godine porasla je za čak 35 odsto, a procene su da će se povećati za dodatnih 25 odsto do 2025. godine", upozorava akademik prof. dr Petar Seferović, predsednik Evropskog udruženja za srčanu insuficijenciju.

Akademik Seferović je dodao da su glavni razlozi za ovako visoku stopu smrtnosti nezdrave životne navike, ali i produženje životnog veka, budući da se srčana slabost najčešće javlja kod starije populacije. 

Iako je COVID-19 pandemija usmerila pažnju javnosti na epidemiološke mere, prevenciju i lečenje ove nove virusne infekcije, kardiovaskularne bolesti ostaju pandemija koja traje i svake godine u Srbiji odnose oko 52.000 stanovnika. Mnogim od ovih bolesnika bi adekvatnom redukcijom kardiovaskularnog rizika i boljim lečenjem srčane insuficijencije mogao da se znatno produži život.

Udruženje za srčanu slabost Srbije ističe da prevencija i rano lečenja ove bolesti ima najveći značaj u smanjenju broja obolelih. Blagovremeno prepoznavanje tegoba, redovan odlazak kod lekara i šira dostupnost inovativne terapije, uz zdravu ishranu, obavezan prestanak pušenja i redovnu fizičku aktivnost ključno je za duži, kvalitetniji i zdraviji život.


Udruženje za srčanu slabost Srbije, čiji je predsednik akademik Seferović, osnovano je 2011. godine. Udruženje ima 650 članova i izuzetno veliku aktivnost, kao što je: organizacija Evropskih dana srčane slabosti u Srbiji, Samita Nacionalnih udruženja za srčanu slabost i Međunarodnog registra III za srčanu slabost. Od posebne je važnosti organizovanje Međunarodnog kongresa kliničke kardiologije i srčane insuficijencije, CardioS-a, koji svake godine, u poslednjih deset godina, okuplja preko 1200 učesnika. Zbog pandemije korona virusa, ove godine će se CardioS održati kao interaktivni on-line simpozijum od 24 do 25. septembra 2020. godine. Na njemu će biti predstavljene najnovije aktuelnosti u dijagnostici i lečenju srčane slabosti. Udruženje za srčanu slabost organizuje i podržava i aktivnosti Udruženja bolesnika sa srčanom slabošću, a zahvaljujći njegovom predlogu, srčana slabost je stavljena na spisak obavezhih oboljenja koje se registruju u Republici Srbiji.