filteri close
Objavljeno: 09.06.2022. Image source: Foto: Pexel/Andrea Piacquadio
300x600

Muškarci koji imaju učestale noćne more imaju povećanu šansu od razvoja parkinsonizma, pokazala je najnovija studija.

Parkinsonova bolest je poremećaj nervnog sistema i mozga koji rezultira nekontrolisanim drhtanjem, ukočenošću i gubitkom koordinacije. Simptomi su u početku blagi, ali kako napreduju, pacijenti mogu imati poteškoća da hodaju i pamte. Bolest nastaje kada se određene nervne ćelije u mozgu oštete ili odumru. Ne postoji lek za Parkinsonovu bolest, ali neki lekovi mogu pomoći u smanjenju simptoma.

Svako može da razvije Parkinsonovu bolest, ali izgleda da je starost bitan faktor rizika. Većina ljudi koji razvijaju bolest je starija od 60 godina. Međutim, nova studija bi mogla baciti svetlo na drugačiji faktor rizika - loše snove i noćne more. Studija koja je trajala 12 godina, pratila je 3.818 muškaraca starijih od 65 godina. Muškarcima nije dijagnostikovana Parkinsonova bolest pre početka analize. Odgovarali su i na pitanja o spavanju i, konkretno, njihovim snovima.

Uzroci i faktori rizika za nastanak Parkinsonove bolesti

Tokom srednjeg praćenja studije, 91 muškarac je imao dijagnozu Parkinsonove bolesti. Na kraju studije, 368 muškaraca prijavilo je česte noćne more. Podaci takođe pokazuju da muškarci koji su prijavili da imaju loše snove ili noćne more imaju dvostruko veće šanse da razviju bolest od onih koji su sanjali loše snove manje od jednom nedeljno. 

Autori studije navode da je većina slučajeva Parkinsonove bolesti dijagnostikovana u prvih pet godina studije, a oni koji su prijavili noćne more tokom tog vremena imali su tri puta veći rizik od razvoja bolesti. Rezultati pokazuju da stariji ljudi mogu iskusiti loše snove pre nego što im se dijagnostikuje bolest. Istraživači su objasnili da ove informacije mogu pomoći lekarima da identifikuju i leče ljude koji su u opasnosti mnogo pre nego što se pojave drugi simptomi.

Promena rukopisa je jedan od najranijih znakova Parkinsonove bolesti

Autori su primetili da snovi mogu biti ključ za razumevanje funkcije mozga i da bi mogli pomoći u oblasti neuronauke. Takođe su spomenuli da iako je studija bila velika, njeni nalazi su bili ograničeni jer nije uključivala žene ili mlađe osobe.