Jednom varalica, uvek varalica? Nova studija otkriva zapanjujuću doslednost nepoštenja

Istraživanje pokazuje da varanje nije uslovljeno prilikom, već osobinama ličnosti

Da li neko ko prevari partnera ima veću sklonost da vara i na ispitu, u partiji pokera, pa čak i kad treba da prijavi porez? Pitanje da li je varanje jednokratan ispad ili deo stabilne ličnosti dugo je zbunjivalo psihologe. Nova studija donosi konkretan odgovor.

Tim naučnika sa Instituta Maks Plank u Frajburgu, predvođen Izabel Tilmans, pratio je ponašanje više od 2.900 dobrovoljaca kroz niz zadataka koji su omogućavali diskretno varanje u zamenu za novčanu nagradu. Ispitanici su u početku popunjavali testove ličnosti, uključujući mračni faktor – skup osobina poput narcizma, pohlepe, makijavelizma i sadizma.

Tihi razvod – kada parovi ostanu zajedno, ali prestanu da budu partneri

U narednim fazama, ispitanici su imali priliku da prevare sistem na nekoliko načina: u “igri uma” tvrdili su da su pogodili nasumični broj da bi zaradili novac, u eksperimentu sa bacanjem novčića dobijali su nagradu ako su “pogodili” tri puta zaredom, dok su u lutrijskom zadatku dobijali novac ako se prikazani mesec poklopio s mesecem rođenja njihove majke.

U svakom eksperimentu učesnicima je rečeno da naučnici ne mogu proveriti tačnost njihovih odgovora. Uprkos malim verovatnoćama dobitka, procenat onih koji su prijavljivali uspeh bio je znatno veći nego što je statistički moguće. U "igri uma" bilo je 32 posto uspešnih, u bacanju novčića 22 posto, a u lutriji čak 50 posto — iako bi verovatnoće realno bile 12,5 i 8,3 posto.

Zašto žene često biraju "loše momke"?

Naučnici su zatim proverili da li su isti ljudi varali u svim fazama. Pokazalo se da postoji jasna veza: oni koji su jednom lagali češće su to činili i kasnije. Na primer, oni koji su varali u prvom zadatku imali su 43,8 posto šansi da varaju i u drugom, dok je ta verovatnoća kod poštenih ispitanika iznosila svega 6,3 posto.

Takođe, osobe sa izraženijim “mračnim” osobinama pokazale su veću sklonost ka nepoštenju kroz sve zadatke.

Zaključak istraživača je jasan: varanje nije slučajna slabost već obrazac. Osobe koje varaju jednom često će to činiti i ubuduće.