Korona je u vikend padu, otkriveno koliko nam fali do kolektivnog imuniteta

Manje obolelih, manje preminulih

Prema najnovijim informacijama, u Srbiji je u poslednja 24 sata registrovano 266 novozaraženih od 6.848 testiranih, a nažalost, još 11 osoba je preminulo.

Na respiratorima se trenutno nalazi 66 pacijenata. Na bolničkom lečenju su 1.402 zaražena.

Od početka epidemije do 23. maja u 15 časova registrovano je ukupno 709.939 zaraženih koronom, a 6.777 osoba je preminulo.

Ukupno je testirano 4.077.396 uzoraka.

Sve manje novozaraženih i proces imunizacije u Srbiji pokazuju da smo sve bliže kolektivnom imunitetu, a potrebno je da se potpuno vakciniše još milion ljudi da bismo ostvarili prvi prag kolektivnog imuniteta, kaže naučna saradnica INEP-a Marija Gnjatović.

Gnjatović je rekla da proces imunizacije u Srbiji ide vrlo dobro i da će se, ukoliko se ovakvim tempom nastavi, kolektivni imunitet brzo stvoriti.

"Prvi prag kolektivnog imuniteta dostići ćemo kada se revakciniše još oko milion građana. Normalno je da na vakcinaciju ne odgovore svi, ali kada vakcinišete čitavu populaciju, čak i da 30 odsto ne odgovori, vi ste i dalje kolektivno zaštićeni", poručila je ona.

Gnjatović je rekla i da istraživanja koja se rade na INEP-u pokazuju da antitela stečena prirodnim putem, odnosno kod osoba koje su imale teži oblik virusa korona, mogu da štite i više od godinu dana.

"Jako je bitno kojom dozom virusa je osoba bila inficirana i kakva je bila klinička slika pacijenta. Ukoliko je teža klinička slika tokom infekcije, takva antitela odnosno imunološka zaštita trajaće i do nekoliko godina. Mi sada pratimo duže od godinu dana i tu nema nikakvih promena u odnosu na koncentraciju antitela od pre godinu dana", objašnjava Gnjatović.

Na pitanje zbog čega postoje građani koji ni posle određenog vremena od revakcinacije nisu stvorili antitela, Gnjatović ističe da odgovor na vakcinu nije isti kod svih, ali da to ne znači da nisu zaštićeni od virusa.

"Izostanak antitela ne znači da ne postoji zaštita. Imali smo slučajeve da se desi infekcija kod vakcinisanih osoba koje nisu imale antitela, ali da se ona jako brzo sintetišu što je u stvari posledica ćelijskog odgovora odbrane posle vakcinacije. Jeste da prisustvo antitela nudi veći nivo zaštite, ali ne postoji jasna veza između količine antitela i zaštite koju će vakcina pružiti" navodi Gnjatović.

Na pitanje da li se u Srbiji rade istraživanja oko primanja treće doze, Gnjatović kaže da se rade procene koja grupa ljudi je najlošije odgovorila na primenu prve dve doze cepiva, te da se prate oni koji bi mogli biti kandidati za primenu treće doze.

"Sa trećom dozom svakako treba sačekati. Prvo da se dovoljan broj punoletnih građana vakciniše i jednom i drugom dozom, pa tek onda da vidimo da li će treća biti potrebna. U ovom trenutku u Srbiji nije moguće primiti treću dozu bilo koje vakcine", napominje Gnjatović.