Pad broja zaraženih, više preminulih, ali ima loših vesti

Znatno je povećana opasnost po srce posle preležanog kovida

Korona virus je u prethodna 24 časa potvrđen kod još 11.121 ljudi. Nažalost, preminulo je još 63 osobe, a broj pacijenata na respiratorima je 181.

Testirano je 29.075 osoba u poslednja 24 sata.

Dan ranije, zabeleženo je 12.532 slučaja infekcije, uz 58 osoba sa smrtnim ishodom i 174 pacijenta na respiratorima.

Ljudi koji su preležali koronu izloženi su 63 odsto većem riziku od srčanog udara u periodu od godinu dana nakon oporavka od virusa. To je pokazalo jedno novo istraživanje.

Naučnici iz Amerike su utvrdili da je učestalost zdravstvenih problema, poput srčane insuficijencije, koronarnih bolesti srca ili moždanog udara, značajno veća kod onih koji su preležali koronu - čak i ako su imali blag oblik bolesti - nego kod onih koji nisu.

Eksperti sa Univerziteta u Sent Luisu su analizirali podatke više od 150.000 kovid pozitivnih pacijenata, a zatim su učestalost srčanih problema u ovoj grupi uporedili sa podacima 11 miliona ljudi koji nisu imali virus.

Nakon ove studije, oni su upozorili da korona virus može da izazove sekundarnu zdravstvenu krizu jer je rizik od srčanog udara, na primer, 63 odsto veći kod onih koji su preležali kovid. Istovremeno, rizik od koronarnih arterijskih bolesti se povećava na 72 odsto, a rizik od moždanog udara na 52 odsto.

Naučnici su istakli da je rizik od ovih zdravstvenih problema nakon preležane korone prisutan bez obzira na starost, rasu, pol ili druga zdravstvena stanja, tj. jednako se pojavljuje i kod ljudi koji nisu imali istoriju kardiovaskularnih bolesti.

Takođe, napominju da, iako je rizik bio najveći među onima koji su zbog korone ležali u bolnici, primetno je i povećanje rizika kod onih koji su imali blag oblik infekcije.

Naučnici, koji su se fokusirali samo na prvih godinu dana nakon infekcije koronom, ovom studijom su pokazali da kovid predstavlja opasnost i kada prođe akutna faza infekcije.

Vakcinacija smanjuje rizik

Profesor medicine dr Pol Hanter kaže da, iako su ovi rezultati zaista zabrinjavajući, vrlo je verovatno da rizik od kardiovaskularnih bolesti vremenom opada.

"To je kao kod pušenja – kada pušite, imate značajno povećan rizik, ali se smanjuje godinu dana nakon što prestanete. A ako preživite tu godinu, onda rizik postaje još manji. Iz ove studije ne znamo koliko dugo je povećan rizik od srčanih problema".

On je istakao i da vakcine protiv korone verovatno prave veliku razliku, jer je većina ljudi koji su učestvovali u studiji virusom zaražena pre nego što je počela vakcinacija.

"Moguće je da ljudi koji su inficirani nakon vakcinacije nemaju toliko veliki rizik nakon preležane bolesti. Ali, to još uvek ne možemo da tvrdimo sa sigurnošću", podvukao je profesor Hanter.