Pijemo previše lekova za smirenje - porazna statistika u Srbiji!

Izašli su podaci za prošlu godinu i nisu dobri

Narod u Srbiji izgleda uzima lekove za smirenje i kad oseti najmanju dozu treme. Tako se bar može zaključiti prema istraživanju Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, u 2022. godini popili smo ukupno 7.000.034 pakovanja lekova za smirenje!

To je potpuno poražavajuća statistika, a šta je razlog i kakve su posledice uzimanja ovih lekova na svoju ruku, objasnila je u "Uranku" na K1 televiziji dr Snežana Alčaz, neuropsihijatar.

5 navika koje drastično narušavaju mentalno zdravlje

"Nisu me iznenadile ove brojke. Dugo radim u psihijatriji i poznato mi je da se lekovi za smirenje previše široko prepisuju i poznato mi je da ljudi razvijaju zavisnost od ovih lekova i dolaze na lečenje. Što se tiče promena koje se dešavaju iz godine u godinu, uslovljene su trenutnim događanjima kao što je korona. Ipak, taj trend da se previše prepisuju se održava. Mislim da smo za tu preteranu upotrebu odgovorni mi, lekari, a i farmaceuti koji daju lek bez recepta", rekla je doktorka.

Najveći problem je što ljudi ne znaju koliko dugo ovi lekovi mogu da se piju.

"Ovi lekovi su nešto što je dragoceno u lekarskoj praksi. Kada su se pojavili, to je bio veliki napredak, jer su pre toga postojali toksičniji lekovi. Benzodijazepini smanjuju anksioznost i deluju u nekim drugim stanjima kao što su nesanica, spazam mišića, kod nekih oblika epilepsije ili drugih bolesti. Ono što je najopasnije kod tih lekova, jeste da izazivaju zavisnost. Morali bi da se koriste umereno i određeni vremenski period. Smatra se da je dve do četiri nedelje bezbedan period za korišćenje ovih lekova", rekla je dr Alčaz.

Doktorka je objasnila kako izgledaju simptomi kod odvikavanja ovih lekova, a kako kod hronične upotrebe.

Svi danas mešaju tugu i depresiju - te stvari se ne mogu porediti

"Zavisnost prepoznamo tako što osetimo da ne možemo bez njih, ako se loše osećamo dok ne uzmemo lekove. Ide psihološka zavisnost i potreba da se kroz neka stanja prođe isključivo uz pomoć leka, a onda može da se javi niz fizičkih tegoba. Zavisnost od benzodijazepina je ozbiljna, a odvikavanje može da bude rizično ako se ne sprovede uz pomoć lekara. Može da se desi razdražljivost, osetljivost na svetlo, miris, zvukove, nervoza, nesanica. Kasnije može da dođe do povraćanja i do ozbiljnih komplikacija kao što su epileptični napadi. To su simptomi koji nastaju kada se naglo prekine upotreba", rekla je doktorka i dodala:

"Kod hronične upotrebe benzodijazepina javlja se drugi spektar tegoba kao što su preterana pasivnost, nezainteresovanost, bezvoljnost, usporenost, problemi sa pamćenjem. Često se javljaju i problemi gojaznosti jer se osoba slabije kreće. Rizični su u vožnji i bilo kojoj profesiji gde postoji rizik od povređivanja. Sposobnost vozača se značajno smanjuje", objasnila dr Alčaz.