Stalna usamljenost je pogubna po mentalno zdravlje, utiče na sve sfere života

Mnogi nisu ni svesni koliko usamljenost može da bude opasna

Pre tri godine je proglašena pandemija koronavirusa, zatvorila nas je u domove, a mnogi ljudi i po ukidanju svih mera nisu uspeli da se vrate starim navikama druženja sa drugim ljudima.

To se dešava uprkos tome što je izolacija ostavila velikog traga na mentalno zdravlje ljudi svih uzrasta i slojeva, a skoro da nema osobe koja nije osetila usamljenost.

Iako je povremeni osećaj usamljenosti normalna pojava, hronična usamljenost može da ostaviti traga i na mentalnom zdravlju.

"Usamljenost se ne dešava samo u situacijama kada su ljudi sami, već to može da bude osećaj koji se javlja čak i kad su u društvu. Usamljenost se više odnosi na nedostatak veze nego na nedostatak ljudi", rekla je terapeutkinja Lin Sternliht i dodala:

"Svi imamo urođenu potrebu i želju za povezivanjem sa drugim ljudima, a kada to ne uspemo da ostvarimo, možemo da se osećamo usamljeno".

Sternliht je dodala da su ekstrovertne osobe osetljivije na negativne efekte usamljenosti jer su češće loše raspoložene kad su same, nego što je to slučaj kod introvertnih osoba.

Razlika između zdrave samoće i hronične usamljenosti

Svi smo doživeli trenutke kada smo hteli da budemo sami kako bismo "napunili baterije", razmislili ili jednostavno učinili nešto samo za sebe. Kada se na kratko isključimo i stvorimo svet samo za sebe, to može da bude oblik brige o sebi. Ali u kojom trenutku to postaje nezdravo?

Pijemo previše lekova za smirenje - porazna statistika u Srbiji!

Jasmine Sad, klinički psiholog i izvršna direktorka psihološke službe "Madison Park" u Njujorku, rekla je da "kada iz zdrave samoće ili usamljenosti pređemo u hroničnu usamljenost, ulazimo u negativni prostor u svojoj glavi".

To se obično događa kada se fokusiramo na svoj osećaj nepovezanosti sa drugima ili gubitak međuljudskih kontakata. Sad kaže da neki ljudi možda nisu svesni te promene, ali njihova tela i umovi će i dalje pokazivati negativne efekte usamljenosti.

Postoji nekoliko ključnih pokazatelja da usamljenost postaje veći problem:

Osećate se usamljeno i kada ste u društvu

Sternliht smatra da ako se borite sa osećajem usamljenosti iako ste u blizini drugih ljudi, taj osećaj možda upućuje na "veći osnovni problem mentalnog zdravlja ili nedostatak povezanosti".

Češće se osećate umorno

Osobe koje se bore sa hroničnom samoćom mogu da se osećaju umornije nego inače.

Ako ljudi doživljavaju hroničnu usamljenost, zbog pokušaja druženja sa drugima mogu da se osećaju potpuno iscrpljeno. Kad se neprestano osećate iscrpljeno, to može dovesti do problema sa spavanjem, slabljenjem imunološkog sistema, loše ishrane i još mnogo toga, što utiče na emocionalnu, mentalnu i fizičku dobrobit.

Teško se povezujete s drugima iako vam to ranije nije bio problem

Ako se osećate nesposobnim da se povežete sa drugima na nekom dubljem nivou, a to vam nekada nije bilo tako teško, može da bude znak da imate veći problem nego što mislite.

Počeli ste da ispoljavate simptome depresije

Prema terapeutkinji Suzan Harington, "dugotrajna usamljenost često ide ruku pod ruku sa depresijom".

5 navika koje drastično narušavaju mentalno zdravlje

Pripazite na znakove poput "osećaja tuposti, trajne izolacije, negativnog razmišljanja ili neobjašnjive promene u navikama spavanja i ishrane", upozorila je Harington i dodala da su ostali manje očiti znakovi razdražljivost, osećaj krivice, sporiji govor ili kretanje kao i nemir".

Umesto da se suočite sa problemom, usvajate nezdrave navike

Prejedanje, pušenje, zlouporaba droga i opojnih sredstava ili preterano konzumiranje alkohola ponekad mogu da budu mehanizmi suočavanja sa problemima.

Svi danas mešaju tugu i depresiju - te stvari se ne mogu porediti

"Istraživanje je pokazalo da osećaj usamljenosti može da bude ključni faktor u razvoju zavisnosti. Ako se okrenete drogama, alkoholu, prejedanju ili nekom drugom nezdravom i potencijalno zavisničkom ponašanju da biste se nosili s usamljenošću, ovo bi mogao da bude znak većeg problema", kaže Sternliht.

Imate suicidne misli

Prema mišljenju Mari Džoj, savetnici za mentalno zdravlje, hronična samoća može dovesti do osećaja da ne vidite vlastitu svrhu. Rekla je da se neki ljudi mogu da počnu da se pitaju: "Zašto sam ovde?" ili da pomisle: "Ne želim nikome da budem teret."

"Na ovu poslednju izjavu vrlo je važno obratiti pažnju jer je ljudi često govore kada imaju suicidne misli", rekla je Džoj.

Ako vaše razmišljanje počne da se okreće u tom smeru, obratite se stručnjaku za mentalno zdravlje ili službi za podršku mentalnom zdravlju..