ŽENE, OPREZ: Ovo su znaci perimenopauze

Ako ste u 40-im godinama, noću se budite u znoju, a menstruacija je neredovna i često praćena obilnim krvarenjima, verovatno ćete proći kroz perimenopauzu.

Simptomi perimenopauze mogu se pojaviti godinama pre menopauze.

Menopauza je prirodni kraj menstruacije. Perimenopauza započinje neredovnim menstrualnim ciklusima i završava se godinu dana nakon poslednje menstruacije.Taj proces varira od žene do žene. Može trajati samo nekoliko meseci a može i čak celu deceniju. Ipak, prosečno trajanje je tri do četiri godine.

Neke žene mogu osećati nagle talase vrućine, promene raspoloženja. Neke nemaju te simptome. Te faze se mogu kod nekih naglo ili postepeno završavati, kod drugih se mogu menjati tokom vremena.  Za neprijatne faze postoje mogućnosti lečenja koji će vam tu tranziciju olakšati.

Rana menopauza povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti

Perimenopauza i estrogen

Osnova perimenopauze započinje sa hormonskim promenama, varijacijama nivoa estrogena u telu žene.

Tokom reproduktivnih godina, nivo estrogena raste i pada tokom menstrualnog ciklusa prilično predvidljivo. Nivo estrogena kontroliše dva hormona: folikulostimulirajući hormone (FSH) i luteinizirajući hormone ili lutropin (LH).

Hipofiza je zaslužna za lučenje ova dva hormona. FSH stimuliše kod žena razvoj folikula i lučenje estradiola (E2), dok LH uzrokuje ovulaciju folikula i stvaranje žutog tela.

Tokom menstrualnog ciklusa se menja njihov nivo u krvi. Nagli porast LH u sredini ciklusa praćen je malim, ali značajnim porastom koncentracije FSH. Nivo FSH opada u lutealnoj fazi pod uticajem pojačane proizvodnje estradiola i progesterone u žutom telu. Koristan je kod dijagnostikovanja amenoreje (izostanka menstruacije). Određivanje koncentracije LH važno je za dokazivanje ovulacije pri lečenju neplodnosti i u dijagnostici hipofize i gonada (polnih žlezda)

Vrući talasi tokom perimenopauze

Perimenopauza nosi jedno veliko iznenađenje za žene: vruće talase, koje većina žena očekuje tek u menopauzi. To su najčešće prijavljivani simptomi ove faze. Oni su,takođe, redovna karakteristika nagle menopauze zbog operacije ili lečenja određenim lekovima, kao što su lekovi za hemoterapiju.

Taj osećaj preplavljanja celog tela vrućinom može trajati od  jednog do pet minuta. Njihova frekvencija varira od žene do žene. Neke mogu osetiti nekoliko nedeljno a neke svakodnevno, a naročito su neprijatni noću. Intenzitet može biti od blic osećaja do većih talasa praćenih znojenjem, talasima hladnoće, a ponekad i pomešano. To može stvarati neprijatnosti u svakodnevnom životu.

U nekim kulturama (Amerika) ove simptome ima većina žena a u drugima skoro da ih uopšte nema (poluostrvo Jukatan u Meksiku). Ove razlike mogu odražavati kulturne varijacije, percepcije sentimentalnosti i faktori životnog stila, poput ishrane.

Nauka se ovim fenomenom bavi više od 30 godina i još nije potpuno sigurno zašto se javlja. Zna se da je uključen estrogen ali to nije potpuna slika. Na primer, istraživači nisu otkrili razlike u nivou estrogena kod žena koje imaju simptome vruće bljeskalice i kod onih koje ne. Bolje razumevanje uzroka vrućine u perimenopauzi moglo bi otvoriti put ka novim, nehormonskim tretmanima. Hormonska terapija umanjuje vruće bljeskove, ali nije bez rizika.

Do kasnih 30-ih ne proizvodimo toliko progesterona. Takođe se smanjuje i broj folikula, uzrokujući pad proizvodnje estrogena i manji broj ovulacija. Kao rezultat, do 40-ih godina dužina ciklusa i menstrualni protok mogu varirati, a periodi mogu postati neredovni. Estrogen može pasti naglo ili padnuti više nego što je normalno. Vremenom nivo FSH raste, uzaludan je pokušaj da jajnici proizvedu više estrogena.

Visok FSH može biti znak da je započela perimenopauza, ali samo očitavanje FSH-a nije pouzdan pokazatelj, jer dnevni nivoi hormona  se mogu dramatično menjati.

Simptomi perimenopauze

Nekada je teško razlikovati hormonalno zasnovane simptome perimenopauze od  promena usled starenja ili uobičajenih događaja u srednjem životnom dobu - kao što su deca koja napuštaju dom, promena u odnosima ili karijeri ili smrt ili bolest roditelja. S obzirom na opseg iskustva žena s perimenopauzom, malo je verovatno da simptomi zavise samo od hormonalnih fluktuacija.

•Talasi vrućine i noćni znoj. Procenjuje se da određeni procenat žena sa perimenopauzom trpi iznenadne talase telesne toplote sa znojenjem i crvenilom koji traju 5–10 minuta, često noću kao i tokom dana. Obično počinju od korena kose, lica, vrata ili grudi i mogu se dramatično razlikovati kod žena koje ih imaju. Neke žene se osećaju blago toplo, dok druge završavaju vlažne. Vatreni bljeskovi često se nastavljaju godinu ili dvije nakon menopauze. Kod manjeg broja žena one potraju godinama nakon toga.

•Suvoća vagine. Tokom kasne perimenopauze, pad nivoa estrogena može uzrokovati da vaginalno tkivo postane tanje i suvlje. Suvoća vagine (koja obično postaje još gora posle menopauze) može izazvati svrab i iritaciju. Takođe može biti izvor boli tokom odnosa, što doprinosi padu seksualne želje u ovom periodu života.

•Problemi sa krvarenjem u maternici. Uz manje progesterona za regulisanje rasta endometrija, maternica može postati gušća pre nego što se ispusti, što rezultira u veoma teškim menstruacijama. Takođe, fibroidi  i endometrioza, koji su povezani sa estrogenom, mogu postati problematičniji.

•Poremećaji spavanja. Neke studije su pokazale vezu između noćnog znojenja i poremećenog sna; drugi nisu. Problem je previše složen da bismo ga krivili samo na oscilacije hormona. Ciklusi spavanja se menjaju kako starimo, a nesanica je uobičajena i odnosi se na starost kod oba pola.

•Simptomi raspoloženja. Neke studije su povezivale estrogen sa depresijom tokom menopauzalne tranzicije, ali nema dokaza da depresija kod žena u srednjem životu odražava opadajući nivo hormona. Zapravo, žene zapravo imaju nižu stopu depresije nakon 45 godina nego pre. Hormonske promene u periodu menopauze, takođe, neće verovatno učiniti žene anksioznim ili hronično razdražljivim, mada nepredvidivost perimenopauze može biti stresna i izazvati neke epizode razdražljivosti. Takođe, neke žene mogu biti ranjivije od ostalih na promene raspoloženja povezanih sa hormonima. Najbolji indikatori promena raspoloženja u srednjem životnom dobu su životni stres, loše opšte zdravlje i istorija depresije.

•Ostali problemi. Mnoge žene se žale na kratkotrajne probleme sa pamćenjem i poteškoće u koncentraciji tokom perimenopauze. Iako su estrogen i progesteron igrači u održavanju moždane funkcije, ima premalo podataka da bi se efekti starenja i psihosocijalni faktori mogli odvojiti od onih povezanih sa promenom hormona.

Kako se rešiti problema u perimenopauzi

•Talasi vrućine. Najbolje poznajete svoje okidače. Obucite se slojevito. Pijte dovoljnu količinu vode. Izbegavajte tople napitke, začinjenu hranu. Postoje jasni dokazi da ubrzano disanje, tehnika dubokog disanja, pomaže u ublažavanju vrućih bljeskova. Najefikasniji tretman jakih vrućina i noćnog znojenja je estrogen. Ako niste imali histerektomiju, verovatno ćete trebati uzeti progestin da biste smanjili rizik od razvoja karcinoma endometrija. Estrogen sa niskom dozom u obliku tableta ili flastera deluje za mnoge žene.

•Hormonska neravnoteža. Ako vam je potrebna kontracepcija i ne pušite, možete uzimati kontraceptivne pilule u malim dozama do menopauze.  Još jedna prednost ovih pilula je da regulišu vaše menstruacije i suzbijaju nestabilne hormonalne poraste i padove perimenopauze; neke žene prijavljuju da se osećaju ravnomernije dok ih uzimaju.

•Neredovna i jaka krvarenja. Ako imate neredovna krvarenja i ne želite da zatrudnite, pilule za kontracepciju sa malim dozama su dobar izbor. Suzbijanjem ovulacije oni utiču na menstruaciju, regulišu periode i stabilizuju endometriozu. Takođe štite od raka endometrijuma i jajnika, sprečavaju vruće talase, smanjuju suvoću vagine i sprečavaju probleme sa kostima. Ako imate obilno krvarenje, poput dnevnog ili veoma jakog krvarenja, obratite se svom ginekologu.Oralni kontraceptivi mogu se uzimati do menopauze. Da bi vam pomogao da utvrdi da li ste dostigli menopauzu, vaš lekar može da naloži krvni test vašeg nivoa FSH, uzet nakon sedam dana odmora. Ali jedina, u potpunosti pouzdana mera, je 12 mesečnih hormona bez menstruacije.

•Suvoća vagine. Kontraceptivni materijali niske doze ili vaginalni estrogen mogu pomoći u ublažavanju suvoće vagine, ali hormonski tretman nije jedini pristup. Vaginalni ovlaživači se nanose dva puta nedeljno, povećavaju vaginalnu vlažnost, elastičnost i kiselost. Čini se da i nastavak seksualne aktivnosti poboljšava vaginalni ton i pomaže u održavanju kiselog okruženja koje ga štiti od infekcija.