Da li je na pomolu novi tip lekova za šizofreniju?

Grupa naučnika je pronašla novi način dijagnostike, što može dovesti do promene paradigme

Shizofrenija ili šizofrenija je mentalni poremećaj koji se karakteriše naglim prekidom misaonog procesa i veoma emotivnom reakcijom. Najčešće se manifestuje slušnim halucinacijama, paranoidnim ili čudnim obmanama, ili neorganizovanim govorom i razmišljanjem, a sve to je praćeno značajnom socijalnom i poslovnom disfunkcijom.

Početni simptomi se najčešće javljaju u ranoj mladosti sa globalnom rasprostranjenošću tokom života od oko 0,3 do 0,7 odsto. Dijagnoza se zasniva na posmatranom ponašanja i na podacima iz pacijentovog života.

Smatra se da ovaj poremećaj najviše pogađa spoznaju, ali takođe obično doprinosi hroničnim problemima sa ponašanjem i emocijama. Ljudi sa šizofrenijom su skloniji dodatnim stanjima, uključujući jaku depresiju i anksiozni poremećaju; pojava tokom života zloupotrebe lekova je zastupljena u skoro 50 odsto slučajeva.

Opsesivno kompulsivni poremećaj - kompletan vodič šta je to i kako da mu se oduprete

Socijalni problemi, kao što su dugotrajna nezaposlenost, siromaštvo i beskućništvo su uobičajeni. Prosečni životni vek ljudi sa ovim poremećajem je 12 do 15 godina kraći nego kod onih bez poremećaja, što je posledica povećanja fizičkih zdravstvenih problema i veće stope samoubistva, koja iznosi oko pet odsto.

Smatra se da su doprinoseći faktori: genetika, okruženje u detinjstvu, neurobiologija i psihološki i socijalni procesi. Pojedini lekovi koji se samostalno uzimaju ili koje lekar propisuje isto tako mogu da dovedu do pojave simptoma, kao i njihovog pogoršanja. Trenutno istraživanje je usmereno na ulogu neurobiologije, mada nije pronađen nijedan izolovani organski uzročnik.

Šizofrenija se leči antipsihoticima. Uz lekove mogu pomoći savetovanja i psihoterapija, kao deo procesa rehabilitacije. U akutnoj fazi bolesti, kada su jasno izraženi psihotični simptomi, bolesnika je vrlo često potrebno lečiti u bolnici. Pacijent i njegova porodica moraju da nauče da je bolesnik posebno osetljiv, te da treba izbegavati sve situacije koje bi mogle da aktiviraju bolest, kao na primer preterani stres. 

Neke narcisoidne osobine čuvaju mentalno zdravlje

U takvim slučajevima će naročito biti važna psihosocijalna terapija. Tokom psihosocijalne terapije pacijent i njegova porodica naučiće kako da se nose s bolešću i problemima u vezi sa njom. Na taj način se može smanjiti opterećenje vezano za bolest. Da bi se ponovo uspostavila poremećena ravnoteža prenosa nadražaja u mozgu potrebno je lečenje neurolepticima. Za lečenje stanja straha, depresija i poremećaja spavanja lekar će morati, pored neuroleptika, ponekad da prepiše i druge lekove.

Iako se stalno prave pomaci, najnoviji se tiče dijagnostike. Naučnici su, naime, dokazali u novoj studiji da se šizofrenija može otkriti i u ljudskoj kosi. Oni su u jednoj studiji otkrili vodonik sulfid – gas i signalni molekul – prisutan u mozgovima ljudi i miševa sa simptomima ovog mentalnog poremećaja, kao i da on služi kao biomarker za ovo stanje.

Ako se pitate zašto je ovo značajno, koautor studije Takeo Yoshikawa iz japanskog centra RIKEN za molekularnu psihijatriju objašnjava.

„Lekovi koji se koriste za lečenje ovog stanja su otkriveni pre više od pola veka, ali ne rade za oko 30 odsto pacijenata. Uprkos ovim uslovima, farmaceutske kompanije su prestale da razvijaju nove lekove. Naša studija bi mogla da obezbedi novu paradigmu za razvoj lekova, jer pokazuju da inhibiranje enzima koji proizvode vodonik sulfid mogu biti dobri za pacijente koji nisu zadovoljni trenutnim lekovima“, objasnio je naučnik.