Opsesivno kompulsivni poremećaj - kompletan vodič šta je to i kako da mu se oduprete

Stručno lečenje je neophodno, ali i sami možete uraditi mnogo toga u borbi protiv ovog poremećaja, a trebalo bi da znate i kako da pomognete članu porodice sa njim.

Ponekad je sasvim normalno da se vratimo i proverimo da li smo isključili ringlu, zatvorili vodu ili ugasili svetlo pre nego što izađemo iz kuće. Ponekad je i sasvim normalno da imamo neprijatnu, pa i nasilnu misao. Ali, ako takve misli, opsesivne, neprijatne, koje vas teraju na određenu vrstu ponašanja koje, opet, ometa vaš svakodnevni život, onda možda imate opsesivno-kompulsivni poremećaj (OKP).

Svi smo čuli za njega, često se i šalimo sa njime, ali ljudima koji ga zaista imaju, on nije nimalo prijatan. Šta je to tačno?

Opsesivno-kompulsivni poremećaj je vrsta neuroze koju karakterišu opsesivne, prinudne, nametljive misli i kompulsivne, odnosno prisilne radnje, zadaci ili rituali kojima pokušava da se smanji ili neutrališe nerealni strah ili anksioznost.

Osoba obavlja radnje koje doživljava kao tuđe, nametnute i neprijatne, a ako se usprotivi tom porivu, strah, osećanje krivice i strepnja se intenziviraju. Izvršenje prisilne radnje ili izgovaranje nekih reči donosi privremeno rasterećenje ili smanjenje napetosti i strepnje, ali se potreba za prisilnim radnjama ubrzo ponovo javlja čime se ponavlja čitav postupak.

Uzroci OKP uključuju predispoziciju gena, uticaj okruženja, a ponekad i bolesti.

Ljudi sa OKP-om ponekad mogu pokušavati da ublaže simptome sami, pomoću opijata ili alkohola, sve u pokušaju da se smanji kompulsija i da se ublaži osećaj anksioznosti.

Ali, bez obzira što simptomi deluju bezizlazno i neizlečivo, ne bojte se – postoji mnogo stvari koje možete da uradite da biste se oslobodili neželjenih misli i iracionalnih poriva i da konačno povratite kontrolu nad svojim mislima i postupcima.

Ovaj zatvoreni krug izgleda ovako: Sve počinje opsesivnim mislima, slikama ili impulsima koji se stalno i bez vaše želje ponavljaju u vašem mozgu. Ne želite da ih imate, ali ne možete da ih zaustavite. One su često uznemirujuće i ometaju svakodnevno funkcionisanje.

Kompulsija je ponašanje za koje osećate da morate da obavljate stalno, ponovo i opet. Obično se ove radnje obavljaju u pokušaju da se opsesije oteraju. Nakon što se opsesivne radnje obave, dolazi do privremenog olakšanja, ali samo privremenog. I onda se ponavlja zatvoreni krug: opsesivna misao – anksioznost – kompulsivno ponašanje – privremeno olakšanje. I onda opet.

Podrška i pomoć su jako važni - ovako možete pomoći bližnjima sa mentalnim bolestima

Među najčešće OKP spadaju neke od sledećih kategorija: oni koji stalno peru ruke ili svoje okruženje u strahu od zaraze, bakterija ili virusa; zatim oni koji proveravaju (ringle, slavine, zaključana vrata, ugašeno svetlo…), što povezuju sa opasnošću; oni koji uređuju prostor – to su ljudi koji su opsednuti simetrijom i redom. Moguće je da uz to gaje i verovanja o pojedinim brojevima, bojama ili rasporedu; „hrčci“, odnosno „horderi“, su ljudi koji osećaju da će se desiti nešto loše ako bilo šta bace, odnosno da treba da čuvaju i sakupljaju stvari za slučaj „da zatrebaju“. Oni kompulsivno sakupljaju stvari koje im ne trebaju i koje ne koriste. Uz to mogu imati i druge poremećaje ili bolesti kao što su postraumatski stresni poremećaj, depresiju, kleptomaniju, ADHD, neželjene pokrete ili kompulsivno kupovanje.

Kad smo kod simptoma i znakova, važno je naglasiti da čak i ako imate opsesivne misli ili ponekad obavljate kompulsivne radnje – ne znači da imate OKP. Uz ovaj poremećaj ove radnje izazivaju veliku količinu neprijatnosti i uznemirenosti, traju jako dugo (najmanje sat vremena dnevno) i ometaju svakodnevno funkcionisanje.

Neki ljudi imaju i opsesije i kompulsije, ali neki imaju i jedno i drugo.

Uobičajeni strahovi ljudi sa OKP-om su: strah od zaraze bacilima ili prašinom, odnosno mogućnost da zaraze nekog drugog; strah od gubitka kontrole i povređivanja sebe ili drugih, intruzivne seksualno naglašene slike ili misli; preterana koncentracija na religiozne ili moralne ideje; strah od nemanja nečega što će vam zatrebati; red i simetrija, odnosno ideja da sve mora biti složeno po redu i kako treba; na kraju, tu je praznoverje, odnosno preterano verovanje da nešto donosi sreću ili nesreću.

7 načina da utišate preteranu samokritičnost

Uobičajena kompulsivna ponašanja ljudi sa OKP-om mogu biti: Preterano proveravanje raznih stvari, kao što su brave, struja, prekidači, komunalije; konstantno proveravanje bliskih ljudi da bi se uverilo da su bezbedni; brojanje, kuckanje, ponavljanje pojedinih reči ili obavljanje drugih besmislenih stvari samo da bi se smanjila anksioznost; trošenje mnogo vremena na pranje ili čišćenje; preuređivanje i uređivanje predmeta da budu „kako treba“; konstantna molitva ili upuštanje u rituale izazvane religijskim strahom; gomilanje otpada, kao što su stare novine, pokvarena elektronika ili prazne konzerve.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj je hronična bolest sa širokim spektrom i različitim intenzitetom simptoma. Bez lečenja, intenzitet i manifestacije simptoma mogu da se uvećavaju i slabe, i spontano se retko povlače.

OKP se uvek i najbolje leči kod lekara i uz stručnu pomoć.

Za skoro 70 odsto pacijenata početak lečenja značajno poboljšava stanje OKP i redukuje njegove simptome. Međutim, OKP ostaje hronično oboljenje, sa simptomima koji mogu jačati ili slabiti tokom celog života pacijenta.

Oko 15 odsto pacijenata može pokazati progresivno pogoršanje simptoma ili pogoršanje u funkcionisanju tokom vremena, odnosno starenja. Dok oko pet odsto pacijenata ima potpunu remisiju simptoma između epizoda egzacerbacije.

Farmakološko lečenje se najčešće sprovodi u kontinuitetu. Ako uspešno lečen pojedinac naglo prestane da sprovodi propisani režim uzimanja lekova, recidiv nije neuobičajen. Farmakološki se koriste antidepresivi, kao što je, na primer, Zoloft ili neki drugi sa aktivnom supstancom sertralin. Lekove obavezno prati psihoterapija i to sve uglavnom daje dobre rezultate.

Doduše, određeni broj procenata može reagovati negativno na lečenje, upornim simptomima. Zato lečenje ovih pacijenti može zahtevati primenu većeg broja medikamenata ili veće doze lekova i/ili upućivanje u specijalizovane ustanove. U ovoj grupi, manji broj pacijenata, mogu biti kandidati za neurohirurške intervencije.

Ovako možete pomoći nekome ko ima napad panike

Ali, kako sami možete da se borite protiv OKP-a i tako pomognete svom terapeutu, bližnjima i pre svega sebi? Postoji nekoliko standardnih koraka.

Identifikujte svoje „okidače“

Prvi korak u smirivanju OKP-a jeste prepoznavanje okidača, misli ili situacija, koje izazivaju vaše opsesije i kompulsije. Zapišite i napravite spisak svojih svakodnevnih iskustava i opsesija koje izazivaju. Onda ocenite intenzitet straha ili anksioznosti koje iskusite u svakoj od tih situacija, a onda zapišite i kompulsije ili mentalne strategije koje koristite da biste umirili svoju anksioznot.

Sve ovo vam pomaže da predvidite svoje porive, a predviđanjem kompulsivnih poriva pre nego što se pojave olakšavate sebi njihovo trpljenje. Na primer, ako morate da proveravate da li su vrata zaključana, prozori zatvoreni ili ringla isključena, učinite sve to prvi put sa punom pažnjom. Dakle, osvestite svoje, na primer, zaključavanje vrata prvi put i posvetite mu se potpuno mentalno da ne biste izazvali kompulsivno ponašanje.

Možete zamisliti jasnu sliku ili napraviti mentalnu belešku i reći sebi „vrata su zaključana“ ili „vidim jasno da je ringla isključena“. Kada se poriv kasnije pojavi, mnogo je lakše prosto ga obeležiti kao „samo još jednu opsesivnu misao“. Beleženje okidača i njihovo identifikovanje generalno znatno olakšava mogućnost da odolite svojim OKP porivima.

Naučite da se oduprete OKD porivima

Na prvi pogled deluje pametno da izbegavate situacije koje mogu izazvati vaše opsesivne misli, ali što ih više izbegavate, one postaju sve „strašnije“. Shodno tome, ponovljeno izlaganje sebe vašim „okidačima“ može dovesti do toga da naučite da se oduprete porivima da ispunite svoje kompulsivne rituale. Ova metoda se koristi u terapiji i zabeleženo je da postepeno smanjuje poriv da se obavljaju kompulsivne radnje.

Naravno, hvatanje u koštac sa vašim najvećim strahom često je prevelik zalogaj za početak. Zato, uz pomoć terapeuta, napravite lestvicu, odnosno skalu svojih strahova. Nakon toga krenite uz nju, od najmanjih ka najvećim i postepeno savlađujte jednu po jednu prepreku. Mnogo pomaže ako uspete da se oduprete situacijama koje izazivaju mali strah, jer vam je onda lakše da se oduprete jačim strahovima. Rađenje konačne radnje na vrhu lestvice trebalo bi da izazove blagu nelagodnost, ali ne toliko da vas odvrati od nje. Imajte na umu da je ovo radnja koja se vežba i da je proces koji traje. Krenite od malih stvari.

Ovih sedam koraka vam mogu olakšati borbu protiv anksioznosti

Dovedite u pitanje opsesivne misl. Svako ponekad ima teške misli ili brige s vremena na vreme. Ali, opsesivno kompulsivni poremećaj tera mozak da bude zaglavljen u određenoj misli koja izaziva anksioznost, terajući ga da je non-stop ponavlja u vašoj glavi. Što je misao teža ili gora, to će vam poriv da je suzbijete biti jači, ali to nekad može biti nemoguće, pa čak i izazvati suprotan efekat, dovodeći do toga da vam ta misao češće dolazi u glavu. Isto kao u prethodnom koraku sa kompulsijama, možete naučiti sebe da tolerišete opsesivne misli tako što ćete biti izloženi njima. Važno je napomenuti da treba sebe da podsetite da to što imate neprijatne misli ne znači da ste loša osoba.

Vaše misli su samo misli, čak i kad su neprijatne i nasilne. Postupci su ono što se računa, ponašanje čini osobu dobrom ili lošom. Čak i intruzivne i nasilne misli su normalne – vi im svojim ponašanjem koje vezujete uz njih dajete pažnju i možete ih načiniti štetnim opsesijama.

Ove strategije vam mogu pomoći u kontroli opsesivnih misli:

Zapišite ih. Držite blok i olovku uz sebe ili kucajte u vaš telefon. Kad počnete da opsesirate, samo zapišite svoje opsesije ili kompulsije. Nastavite da pišete dok OKP porivi traju, sa ciljem da zabeležite tačno ono o čemu razmišljate, čak i ako samo ponavljate iste fraze ili porive. Pisanje će vam pomoći da uvidite koliko su vam opsesije repetetivne. Osim toga, pisanje jedne iste fraze ili poriva stotinama puta ume da je ublaži, odnosno da joj oduzme moć. Pisanje misli je znatno teže i komplikovanije nego prosto razmišljanje, što vam može pomoći da opsesivne misli brže nestanu.

Napravite sebi raspored i odredite vreme za OKP brige. Umesto da pokušavate da suzbijete opsesije ili kompulsije, naviknite sebi da ih stavite u raspored. Izaberite, na primer, jedan ili dva desetominutna perioda dnevno za brigu. To vreme možete posvetiti svojim opsesijama. Tokom tog „vremena za brigu“ fokusirajte se na negativne misli ili porive, i ne pokušavajte da ih ispravite. Na kraju svakog od tih perioda, udahnite nekoliko puta duboko da biste se smirili, pustite opsesivne misli da ispare i vratite se redovnim aktivnostima. Ostatak dana treba da bude isplaniran bez opsesija. Ako vam se, pak, misli vrate u glavu, zapišite ih i „odložite“ ih za period posvećen brizi.

Probajte da dovedete u pitanje svoje opsesivne misli. Koristite razum i logiku tokom „vremena za brigu“. Na primer, pitajte sebe „Kako znam da je to istina? Gde su dokazi? Kako znam da to nije istina? Da li sam pomešao/la misao sa činjenicom? Postoji li pozitivniji ili realističniji način da se gleda na situaciju? Koja je verovatnoća da će se zaista desiti ono čega se plašim. Ako je šansa mala, šta je verovatnije da se desi? Da li mi ova misao pomaže? Kako će mi opsesiranje oko nje pomoći i kako će mi nauditi? Šta bih rekao prijatelju koji bi imao ovakvu misao?

Snimite svoje opsesivne misli. Koncentrišite se na posebnu misao ili opsesiju i snimite je na svoj telefon. Setite se opsesivne fraze ili rečenice i izgovorite je tačno na način na koji vam pada na pamet. Puštajte sebi taj snimak svakog dana tokom 45 minuta, iznova i iznova, sve dok slušanje te opsesije ne dovede do toga da se ne osećate uznemireno. Ako se konstantno suočavate sa svojom opsesijom, postajete vremenom sve manje anksiozni. Možete ponavljati vežbu za svaku posebnu opsesiju.

Potražite pomoć

Ovo bi trebalo da se podrazumeva i to smo napomenuli i pre nabrajanja, ali ovde ne mislimo samo na stručnu pomoć lekara. Što ste više u kontaktu sa drugim ljudima, to ste manje ranjivi. Samo razgovor sa osobom koja vas razume i koja razume vaše brige i porive može da ublaži simptome. Ne gubite kontakt sa porodicom i prijateljima.

Umanjite stres.

Iako stres ne izaziva OKP, on može pogoršati simptome. Fizička vežba i druženje sa nekim uživo su vrlo efektni načini da umirite nervni sistem. Možete takođe i probati sebe da umirite korišćenjem nekih drugih čula, kao što su vid, miris, sluh, dodir, ukus, ili možete da se pokrenete. Slušajte muziku koju volite, pomazite ljubimca, uživajte u omiljenom piću. Možete i uvežbati neke tehnike opuštanja, kao što su meditacija, joga, duboko disanje ili nešto slično što opušta.

Promenite životne navike

Zdrav i umeren način života igra veliku ulogu u olakšavanju anksioznosti i zauzdavanju brige i strahova.

Vežbajte redovno. Loših posledica nema ako ste fizički sposobni, a vežbanje je prirodni način za smanjenje stresa i anksioznosti, što sve pomaže kontroli OKP-a, odnosno njegovih simptoma tako što vam preusmerava mozak kada se pojave opsesivne misli. Posebno je efektivan kardio trening.

Spavajte dovoljno. Ne samo da nesanica može da pogorša simptome, nego nju mogu da izazovu anksioznost i briga. Kada ste odmorni, mnogo je lakše da kontrolišete emocije i čuvate emotivni balans.

Izbegavajte alkohol i nikotin. Prosto, nema koristi od njih, a samo ima štete. Alkohol doduše privremeno olakšava brige, ali čim efekat prođe, pojačava brige na mnogo veći nivo od onoga na kome su bile. Slično tome, iako deluje da cigarete smiruju i pomažu koncentraciji, nikotin je stimulans i to prilično jak, koji dovodi do mnogo jačih simptoma OKP-a i anksioznosti.

Inače, ako želite da pomognete nekome ko ima OKP, vodite računa o sledećim stvarima:

Nemojte ih kritikovati na ličnom nivou. Ne zaboravite da je ponašanje izazvano OKP-om simptom, a ne odlika ličnosti.

Nemojte grditi nekoga sa OKP-om ili mu govoriti da prestane da obavlja svoje rituale. Jer, prosto ne mogu da vas poslušaju, a pritisak će samo pogoršati to ponašanje.

Budite što pažljiviji i nežniji. Svako sa OKP-om mora da prevaziđe svoje probleme u svom ritmu. Pohvalite svaki uspešni pokušaj odupiranja i koncentrišite se na pozitivne elemente u životu te osobe.

Ne podržavajte njihove rituale. Neki ljudi iz ljubavi obavljaju iste rituale ili slede OKP „pravila“, što samo dovodi do pojačavanja tog ponašanja. Podržite osobu, ne njene kompulsije.

Neka komunikacija bude pozitivna i jasna. Komunikacija je važna da biste pronašli balans između podrške voljenoj osobi i suprotstavljanja OKP-u i njegovim simptomima bez daljeg uznemiravanja te osobe.

Probajte da pronađete humor. Zajednički smeh apsurdnosti rituala ili nekih simptoma OKP-a može da pomogne bliskoj osobi da se udalji od poremećaja. Samo vodite računa da ta osoba zna da je poštujete i da se zajedno smejete.

Ne dozvolite da OKP preuzme kontrolu nad vašim životima. Ako treba, sedite svi zajedno kao porodica i odlučite kako da se uhvatite u koštac sa simptomima člana vaše porodice. Probajte da očuvate porodični život kod kuće što normalnijim i sa što manje stresa.

Naravno, ne zaboravite da je sve ovo samo ispomoć i da se OKP leči i stavlja pod kontrolu uz pomoć lekara i stručnih lica.