Ovih sedam koraka vam mogu olakšati borbu protiv anksioznosti

Ništa ne može zameniti terapiju, ali neke stvari možemo sebi olakšati

Anksioznost je nejasan strah bez očiglednog spoljnjeg povoda i uglavnom bez telesnih znakova koji uobičajeno prate strah proizašao iz realne spoljne pretnje. Od straha se razlikuje zbog svoje neodređenosti, jer nije vezan za neki određeni objekat.

U ovom neprijatnom osećanju dominira iščekivanje neke neodređene nesreće. Kada se događa često, ometa afektivni život i osećanje dobrobiti ili je na drugi način maladaptivno, poznata je kao anksiozni poremećaj. Anksiozni poremećaji je zajednički naziv za raznorodni skup poremećaja u kojima dominira simptom anksioznosti, odnosno neodređenog straha. To je hronično stanje tenzije, brige, straha od nepoznate ili neprepoznate percepcije straha ili konflikta.

Anksiozni poremećaji spadaju među najčešće mentalne bolesti današnjice. Važno je istaći da se oni mogu i te kako staviti pod kontrolu i da u radu sa psihijatrom mogu potpuno da se savladaju. Ovaj vodič nije namenjen lečenju anksioznosti i ne pruža medicinske savete, jer treba da slušate svog lekara i pratite propisanu terapiju.

Ovaj vodič namenjen je kao ispomoć prevazilaženju svakodnevnog osećaja teskobe, ali i razvijanju optimizma, koji takože može pomoći u smanjivanju anksioznosti.

Ali, šta je optimizam? Da kažemo da je to mešavina pozitivnog razmišljanja, osećaja nade, ponašanje usmereno ka nekom cilju, ali i samopouzdanje i uverenje. Nije banalno kao gledanje čaše kao polupune ili jurenju pozitivne strane po svaku cenu. Više je kao objašnjavanje sebi onoga što se dešava u životu, naročito stvari koje nisu dobre, a onda i znati šta da se očekuje u budućnosti.

Kada se, na primer, desi nešto loše, optimisti će verovatnije razmišljati o tome kao o privremenom problemu ili prolaznoj fazi, a ne kao o tragediji koja će se u budućnosti samo nastaviti.

Evo, dakle, sedam načina sa kojima možete raditi da biste povećali dozu optimizma kod sebe i smanjili anksioznost.

1. Promenite svoj mozak

Terapeuti često pominju da ljudi treba da promene način razmišljanja, jer se onda menja neurološka slika mozga. Ako hoćemo da promenimo način razmišljanja o sebi i drugim ljudima, pa i svetu, potrebno je vreme da se naprave novi neurološki putevi. Mozak je fleksibilan i sposoban je da pronalazi nove načine da se poveže sa različitim delovima koji ne komuniciraju inače toliko mnogo. Potrebno je vreme, potrebno je ponavljanje, ali potrebna su i nova iskustva da bi se učvrstio način razmišljanja koji se vežba.

Prva stvar u ovom je da ljudi mogu da shvate da postoje različiti načini razmišljanja, a posle toga se dolazi u stanje da mogu da se razlikuju i identifikuju načini razmišljanja koji prave probleme. Ponavljamo, taj deo treba raditi sa terapeutom, ali ono što možemo sami da učinimo jeste da vežbamo nov način razmišljanja. Ljudi često odustaju jer ne primećuju odmah promene, ali je važno to i održavati.

2. Razložite svoje strahove

Ljudi sa hroničnom anksioznošću skloni su nečemu što se zove katastrofično razmišljanje, što je očekivanje da stvari neće ispasti kako treba i da će se to desiti na najgori mogući način, a često i gore nego što može da se pretpostavi. Oni su zbog toga stalno napeti, stalno previše brinu, previše se spremaju i preterano razmišljaju o svemu. Najbolji način da se izbegne katastrofično razmišljanje jeste da se otkrije čega se tačno plaše, a onda da se ti strahovi razumno razlože i sagledaju. Da, loše stvari se mogu desiti, ali ne samo one. A čak i ako se dese, nisu katastrofa. Treba sesti i ako treba zapisati na papir razumne odgovore na pitanja kao što su: kolika je verovatnoća da se stvari nikad neće promeniti? Da li će stvar koje se plašim promeniti ceo moj život? Šta je još moglo da doprinese ovome? Kada se sve ovo sagleda racionalno, onda se može i racionalno razmišljati o tome, a kad se racionalno razmišlja, iracionalni strahovi se teže ili nikako ne pojavljuju.

3. Okružite se optimistima

Ako hoćete da „pređete“ u optimiste, ne bi bilo loše da u okolini imate i druge optimiste, koji bi mogli da vam pričaju svoje priče, iz svog ugla. To bi moglo mnogo da vam pomogne, jer kad jednom dobijete osnovu, sve ostalo je nadogradnja i biva mnogo lakše. No, ako ste u situaciji da mislite da optimizam ne može da pomogne borbi protiv anksioznosti, onda ovo može biti kontraproduktivno.

4. Napravite kratak spisak ljudi u čijem društvu se dobro osećate

Ovo je možda i očigledno, ali kada ste blizu ljudi sa kojima ste u društvu mirni, osećate se dobro i bezbedno, to može doneti dobre efekte. Jedna od teorija zašto je anksioznost u porastu jeste i sve veća društvena izolacija, ali i pogrešna ideja da je virtualno druženje pravo druženje. Nije. I nemojte misliti ni slučajno da „ne zaslužujete“ da budete u blizini tih ljudi. Ako je vama lepo pored njih, skoro sigurno je i njima pored vas.

5. Iskažite jednu pozitivnu nameru svakog dana

Kada se probudite i na pair zapišete šta vam je cilj danas, to vas može uvesti u pozitivno razmišljanje. Uopšte, vođenje dnevnika je jako korisna stvar za mentalni razvoj, ali vođenje dnevnika u kome biste zapisivali svoje male pobede i uspehe može mnogo značiti u borbi protiv strahova.

6. Izađite napolje i obratite pažnju na svet oko sebe

Postoji ona izreka da nekada toliko žurimo da i ne primetimo cveće pored koga prođemo u brzini. Kada osetite anksioznost, onda ne samo da treba da se zastane da se to cveće pogleda, već i da se pomiriše. Ovde govorimo i bukvalno. Boravak u prirodi i osvešćavanje činjenice da ste u prirodi tako što ćete videti, čuti, omirisati i dodirnuti drvo, cvet, travu...sve vam to može promeniti ugao gledanja i staviti stvari u perspektivu. Kada ste prisutni mentalno u tekućem trenutku, anksioznosti nema, jer je anksioznost strah od toga da će se nešto loše desiti.

7. Smešite se više, smejte se više

Uvreženo je mišljenje da je osmeh odraz radosti, ali ponekad i sam osmeh može biti uzrok radosti. Nekad kad se osmehnete možete „prevariti“ svoje telo da se oseća srećno i radosno. Zna se da anksioznosti doprinose biološke, psihološke i društvene komponente. Um i telo su povezani i ljudi koji su anksiozniji ili izloženi većem stresu se lakše razboljevaju. Osmesi nam pomažu da se opustimo, ali najviše nam može prijati i zdravo smejanje. Nekada je teško smejati se i pronaći izvor smeha, ali potrudite se malo. Na internetu možete pronaći smešne slike, video-snimke, možete pogledati neku komediju ili smešnu seriju ili potražiti društvo prijatelja koji je zabavan i duhovit.

Ništa od ovih poteza ne bi trebalo da bude protivno profesionalnoj terapiji, ali, naravno, ne zaboravite da lekar ima konačnu i najvažniju reč.