Deca koja su duže dojena imaju više uspeha u životu kao odrasli ljudi

Dugoročno istraživanje nam donosi zanimljive rezultate

Višedecenijsko istraživanje sprovedeno u Brazilu pokazalo je da su oni koji su kao mali duže sisali imali viši koeficijent inteligencije kad su odrasli.

Jedna dugogodišnja studija pokazala je povezanost između dojenja i inteligencije. Istraživanje sprovedeno u Brazilu, pratilo je skoro 6.000 beba iz svih društvenih klasa od 1982. godine. Njih 3.500, sada četrdesetogodišnjaka, odazvalo se i nedavno podvrglo testu inteligencije.

Utvrđeno je da su oni koji su kao mali duže sisali imali viši IQ (koeficijent inteligencije) kao odrasli, više vremena posvetili obrazovanju i danas više zarađuju.

Uoči svetskog dana porodice: Ovo su priče parova koji su bili istrajni u borbi za potomstvo

Stručnjaci kažu da ti rezultati, iako nisu konačni, podržavaju savete da bi bebe trebalo da sisaju najmanje šest meseci.

Oni, međutim, dodaju da, uprkos tome, majke treba da zadrže ekskluzivno pravo da izaberu da li će dojiti svoje bebe ili neće.

U istraživanju su naglašeni i mnogi drugi faktori, pored dojenja, koji bi mogli da imaju uticaj na inteligenciju, mada su istraživači pokušali da isključe glavne varijable, poput obrazovanja majke, prihoda porodice i težine novorođenčeta.

Deca mlađa od dve godine ne bi trebalo uopšte da uzimaju šećer

Bernardo Lesa Orta sa Federalnog univerziteta Pelotas u Brazilu rekao je da njegova studija nudi jedinstven uvid jer je u populaciji koju je proučavao dojenje bilo zastupljeno u svim društvenim klasama, ne samo kod bogatih i obrazovanih.

Većina beba, bez obzira na društvenu klasu, bila je dojena, neke manje od mesec dana, a druge više od godinu.

Oni koji su duže dojeni kasnije su kao odrasli postizali bolje rezultate na testovima inteligencije.

Istraživači: Gojaznost povećava rizik od astme kod dece za 29%

Oni su takođe najčešće imali veću platu i bolje obrazovanje. Orta veruje da majčino mleko može biti prednost jer je dobar izvor dugolančanih zasićenih masnih kiselina koje su suštinske za razvoj mozga.

Stručnjaci, međutim, smatraju da su potrebna dodatna istraživanja da bi se sa sigurnošću potvrdila povezanost dojenja i inteligencije.

Ako vam je dete loš đak - ne mora biti sve tako crno

Kevin Fenton, engleski zdravstveni zvaničnik, potvrđuje da postoje snažni dokazi da dojenje bebama donosi mnoge prednosti, kao što je, na primer, manji broj respiratornih i gastrointestinalnih infekcija u detinjstvu.

Naravno, ovo je jedno istraživanje koje ne mora ništa da znači. Sa druge strane, opet nauka potvrđuje ono što se prenosi s kolena na koleno kao narodno znanje...