Ako vam je dete loš đak - ne mora biti sve tako crno

Brojni su primeri da uspeh u školi nije isto što i inteligencija i sposobnost

"Obrukaćeš porodicu!", ponavljao je jedan očajni otac. Da li vam je ovo poznato? Bliži se kraj polugodišta i već počinjete da se nervirate. Ma koliko se psihički pripremili za loše ocene i neopravdane izostanke svoga deteta, ne ide vam se na roditeljski sastanak. Ipak, nije sve tako crno.

Svet se nikada nije menjao tolikom brzinom kao danas. Svi smo povezani u globalnu mrežu znanja, a informacije nikada nisu bile dostupnije.

Da li obrazovni sistem, bilo gde u svetu, može da prati svakodnevne promene u načinu života? Devedesete godine prošlog veka, bile su u znaku istraživanja čovekovog unutrašnjeg sveta i potencijala ljudskog mozga.

Dislalija – poteškoće u izgovoru kod dece i kako ih se rešiti

Danas pouzdano znamo da svako raspolaže sa više središta različitih inteligencija u svom mozgu. Postoje one akademske: matematička i lingvistička, ali i niz drugih: prostorna (od izuzetne važnosti za pilote, navigatore), vizuelna, kinetička (bitna za sportiste, igrače, čak i za hirurge), interpersonalna, intuitivna...

Da li možemo da očekujemo od jednog tinejdžera, da sedi satima i uči? Možda će želeti da čita na podu, dubi na glavi, a u školi se premešta iz klupe u klupu. Pikaso je, kao dete, imao običaj, da usred časa odšeta do prozora i razgovara sa prolaznicima. Sve dok ga nisu ispisali iz škole.

Nije važno samo učestvovati, važno je i izgubiti

Brojni su primeri katastrofalnih početaka slavnih loših đaka. Knjiga Enciklopedija loših đaka objavljena pre nekoliko godina u izdanju "Kreativnog centra", navodi brojne primere: Tomas Edison takođe je ispisan iz škole i odmah je u podrumu napravio svoju laboratoriju, Aleksandar Dima, u svojoj dvanaestoj godini nije umeo da čita, iz škole su izbačeni: Žan Kokto, Balzak, Džek London, a Sara Bernar, čak tri puta.

Deca pušača su u mnogo većoj opasnosti da steknu tu pogubnu naviku

Naučnik čija je teorija relativiteta obeležila sudbinu 20. veka, Albert Ajnaštajn, nije uspeo da upiše Politehničku školu u Cirihu. Verdi nije primljen na konzervarorijum, Sezan nije položio prijemni ispit za Školu lepih umetnosti.

Čovek koji je 1945. godine na Jalti delio svet, ser Vinston Čerčil, predao je, na prijemnom ispitu za koledž, prazan papir sa dve krmače od mastila. Džulijena Asanža, internet aktivistu koji je potresao svet aferom Vikiliks, majka je ispisala iz škole. Asanž je studirao šest fakulteta. A otac sa početka ovog teksta, koji se žalio na svoga sina, jeste otac Čarlsa Darvina.

NOVO ISTRAŽIVANJE: Veći unos voća i povrća utiče na bolje mentalno zdravlje naročito kod mladih

Superučenje, ali na moj način

Knjiga Revolucija u učenju, objavljena je na srpskom jeziku pre oko 15 godina (izdavač Timgraf). Autori Gordon Drajder i Žanet Vos istraživali su nove tehnike - superučenje, ubrzano učenje, mape uma, sugestopediju, učenje celim mozgom - integrativno učenje. Između ostalog, preoblikovanje nastavno-obrazovnog sistema, promenu načina na koji svet uči i identifikovanje pojedinačnog, ličnog stila učenja.

Kada se, dakle, suočite sa nizom negativnih ocena svog deteta, setite se da su Ajnštajn, Čerčil i Edison imali svoje stilove učenja koji se nisu uklapali u školske institucije. Ovo je razlog pojedinačnog školskog neuspeha, tvrde Drajder i Vos. Pronalaženje sopstvenog stila učenja, ključ je uspeha.

Deca vam ne daju da se naspavate? Nauka objašnjava da je to normalno

Budućnost škole

Autori koji su istraživali brojne metode, od vršnjačkog tutorstva, preko metoda Lozanova u ubrzanom učenju stranih jezika, do učenja pokretima, smatraju da je svakom čoveku ljubav prema učenju urođena.

U budućnosti, škole će biti organizovane kao doživotni i celogodišnji centri resursa za celu lokalnu zajednicu. U tom novom svetu koji uči, granice će biti izbrisane, i svako će biti, i nastavnik, i učenik.

Izvor: Medik, RTS