NOVO ISTRAŽIVANJE: Veći unos voća i povrća utiče na bolje mentalno zdravlje naročito kod mladih

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 10% -20% adolescenata u svetu pati od problema provezanim sa mentalnim zdravljem, poput anksioznosti ili depresije. 

Pokazano da je polovina svih stanja mentalnog zdravlja počinje do 14. godine. S obzirom na to koliko je adolescencija važna i formativna u životu osobe, pronalaženje načina zaštite ili poboljšanja mentalnog blagostanja kod dece i mladih izuzetno je važno. 

Već znamo koliko je zdrava ishrana bitna  za fizičko zdravlje-zbog čega stručnjaci preporučuju da unosimo pet porcija voća i povrća dnevno. 

Nedavno su istraživanja takođe počela da ukazuju na to da ishrana može uticati i na mentalno zdravlje. Iako je u ovoj oblasti još potrebno više istraživanja, ova studija je otkrila da je ishrana bogatija hranjivim sastojcima, bogata voćem i povrćem a pogotovo zdravijim doručakom i ručakom povezana sa boljim mentalnim zdravljem kod mladih.

Mentalno zdravlje dece: Iznenađujući znakovi upozorenja

Za sprovođenje studije korišćeni su podaci iz istraživanja zdravlja i blagostanja dece i mladih ljudi iz Norfolka. Ovo je prikupilo podatke o mentalnom blagostanju i različitim stvarima koje na njega utiču - poput socioekonomskog statusa i starosti - od dece u preko 50 škola u Norfolku. To je omogućilo da se istraži važnost konzumiranja voća i povrća i izbora obroka (poput onoga što su učenici jeli za doručak ili ručak) sa mentalnim blagostanjem u ovoj starosnoj grupi.

Analize su obuhvatile 1.253 učenika osnovnih škola starosti 8-11 godina i 7.570 učenika srednjih škola od 12-18 godina. Koristeći različite upitnike za dve grupe, procenjeno je njihovo mentalno blagostanje tražeći od njih da ocene koliko često imaju osećanja opisana u izjavama kao što su „osećao sam se dobro“ ili „osećao sam se voljeno“. Ocene za svaku izjavu su sabrane kako bi se dobio ukupan rezultat. Što je ovaj ukupan rezultat veći, to je mentalno zdravlje deteta veće.

SAVETI: 10 načina kako sebi da pomognete da se osećate bolje u sopstevnoj koži

Takođe  učenicima su postavljena pitanja o njihovom uzrastu, polu, zdravlju, životnoj situaciji i nepovoljnim iskustvima (kao što su maltretiranje ili doživljavanje svađe ili nasilja kod kuće), pored pitanja o tome kakvu hranu obično jedu. Ovo je bilo važno jer su istraživači tako mogli da umesto da sami istražuje ishranu i dobrobit, mogli da uzmemu u obzir druge faktore koji mogu uticati na rezultat dobrobiti osobe. Time su uspeli da pokažu da je veza između zdravije ishrane i boljeg mentalnog blagostanja i dalje postojala čak i nakon uzimanja u obzir svih ovih drugih faktora.

Hranljivi obroci

U grupi srednjoškolaca veća konzumacija voća i povrća bila je povezana sa boljim rezultatima mentalnog blagostanja - oko 8% više za one koji su jeli pet obroka dnevno u odnosu na one koji nisu jeli ništa.

Takođe smo otkrili da se rezultat blagostanja razlikovao u zavisnosti od vrste doručka ili ručka koji su konzumirali. U poređenju sa srednjoškolcima koji su jeli konvencionalni doručak (kao što su žitarice, tost ili kuvanih jaja), oni koji nisu doručkovali imali su skoro 6% niži rezultat mentalnog blagostanja. Oni koji su za doručak konzumirali samo energetsko piće imali su skoro 7% niži rezultat blagostanja.

Svakodnevne navike koje štete vašem mentalnom zdravlju

Ova statistika bi bila zabrinjavajuća čak i bez veze koja je pronađena sa mentalnim zdravljem, jer će loša ishrana verovatno uticati na školski uspeh, kao i na rast i razvoj dece.

Da bi se nalazi stavili u perspektivu, doručak ili ručak bio je povezan sa sličnim štetnim efektom na mentalno blagostanje kao i deca koja su bila svedok redovne svađe ili nasilja kod kuće. Ali kako je studija bila posmatračka, teško je bilo dokazati uzrok lošeg mentalnog zdravlja sve dok se ne sprovedu ispitivanja da se istraže ove veze, potpuno razumeju zašto one postoje i da zaista budemo sigurni da li će bolja ishrana poboljšati mentalno zdravlje  dece.

Nalazi pokazuju da zdrava hrana mora biti dostupna svoj deci i mladima kako bi se poboljšala mentalna dobrobit i pomoglo im da dostignu svoj puni potencijal.