filteri close
Objavljeno: 02.05.2021. Image source: Pixabay/Olya Adamovich

Pogrešno je očekivati da se ne prave greške

Ne samo deca, već i odrastali, imaju pravo na grešku.

Zapravo, prema rečima psihologa Milje Krivokuće, naša percepcija greške kao isključivo nečeg negativnog, nečega što nas čini manje vrednim ili manje sposobnim, predstavlja iskrivljeno i pogrešno uverenje.

Kad je teško, deca najviše veruju kućnim ljubimcima

"Pogrešno verujemo da ‘ne smemo da grešimo’, da su greške ‘strašne i nedopustive’, što vodi kontraefektima ne samo kod dece, već i kod odraslih. Psihološki pritisak koji na ovaj način sami produkujemo ili provociramo kod deteta vodi u emocionalne blokade. Sa druge strane samo iz greške možemo nešto da naučimo, nikako iz savršenstva. Greška nam zapravo poručuje da nešto možemo da uradimo i drugačije. Ona je vodič ka tome da se razvijamo, da isprobamo nešto novo. Ona nam poručuje da odbacimo naše stare navike i pokušamo drugačije", objašnjava psiholog.

Prema njenim rečima, u vaspitanju u kome i sami roditelji imaju prava da pogreše jako je važno da roditelji osveste svoja uverenja u odnosu na greške koje su neizbežne i kod deteta i kod njih. To je važno jer je poželjno da roditelji budu tolerantni na greške deteta, da ga usmeravaju, da ga podrže dok ono uči nešto novo i u tom učenju greši.

Srećnije detinjstvo za zdravije srce!

"Ukoliko vređamo dete zbog toga što je pogrešilo, rizikujemo da kod njega razvijamo nisko samopoštovanje, strah da izađe iz komforne zone, strah od greške i samim tim od pokušaja. S obzirom na to da se učenje ne dešava samo u školi u formalnom obrazovanju, već počinje mnogo ranije, važno je da roditelji neguju toleranciju prema greškama čim krenu prvi vaspitni uticaji na dete. U komunikaciji sa detetom pažnju treba da obrate i na neverbalnu komunikaciju, odnosno na celokupnu poruku koju šalju detetu", ističe psiholog za Blic Zenu.

Nauka dokazala ono što svi znaju: Najbolji "lek" za većinu bebinih nevolja je - majka!

Iz odnosa koji roditelj ima prema greškama deteta, dete može da "izvede" različite zaključke, često pogrešne u odnosu na sebe, kao i u odnosu roditelja prema njemu. Na primer, dete pogrešno može da zaključi da će ga roditelj voleti samo ukoliko dostiže "neki postavljeni standard", a to je i osnova za ljubav i odnos koji će ono razvijati prema sebi i prema drugima.

Istina je, dakle, da najbolje učimo iz sopstvenih grešaka, a u tom učenju upravo sprečavamo da one imaju ozbiljnije posledice po nas", zaključuje Krivokuća.

Izvor: Medik, zena.blic.rs