Dramatično upozorenje: Naši mladi zbog mobilnih zatvoreni u "kavezu", većina ima samo jednog drugara
Mladi budu u depresivnom stanju jer njihovi životi nisu ni nalik onome što vidimo na Instagramu
Mobilni telefon i društvene mreže deo su svakodnevnog života mladih, ali nekontrolisano korišćenje društvenih mreža i interneta ima izuzetno loš uticaj na njihovo mentalno zdravlje. Broj adolescenata koji se javljaju u Savetovalište za mlade u Nišu sve je veći.
Psiholog u Savetovalištu za mlade u Nišu Miodrag Đorđević rekao je da je izolacija zbog korone dovela do jednog strašnog pogoršanja mentalnog zdravlja mladih, jer su tokom izolacije sve veći i veći broj sati provodili na društvenim mrežama.
"Mladi definitivno budu u jednom anksiozno-depresivnom stanju, jer njihovi životi nisu ni nalik onome što vidimo na Instagramu. On ili ona vidi sebe, a onda pogledaju nekog na Instagramu i vide da se on mnogo dobro provodi, da su svi oko njega mnogo lepi, da svi imaju mnogo para, da su lepo obučeni, a sa druge strane svi su jako, jako nesrećni. Cela ova generacija je izuzetno nesrećna, zbog čega nam se broj pacijenata baš povećao", rekao je Đorđević.
Zatvorili se u sobu
On ističe da su mladi bukvalno sami sebe stavili u "kavez".
"Ekranizam" - opasna bolest 21. veka, koju je jako teško sprečiti
"Zatvorili su se u svoje sobe, u ćelije, izolovali se, zbog čega 90 odsto mladih ne može da nabroji više od jednog ili dva drugara u adolescentnom periodu. Oni se ne druže međusobno. Čak i kad odluče da se vide, uglavnom provode vreme na telefonu. Socijalne i emocionalne veštine opadaju. Dokazano je naučno da se prilikom četovanja koristi 300 reči, tako da i njihov fond reči pada. Dolazi do toga da oni ne znaju da procene da li je neko veseo, da li je tužan... Imaju neadekvatne reakcije, i kada se nađu u situaciji nekog konflikta, posegnu za onim što su videli u filmu, tako da većina rešava problem nasiljem ne razmišljajući o posledicama", kaže Đorđević.
Kako je rekao, adolescencija je lep životni period, ali i adolescenti treba da shvate da oni u tim godinama već počinju da budu odgovorni za svoje živote.
"Mladi treba da prihvate da postoji uzročno-posledični odnos - ako se hrane zdravo, imaće zdrava tela, ako godinama unose brzu hranu, sokove i velike količine šećera, onda svakako neće biti zdravi. Sport je jedan od načina da mladi prevaziđu svoje probleme. Kada dođu deca koja su fizički aktivna uglavnom nemaju ozbiljne probleme. To budu ljudi koji su kroz znoj izbacili svoje grčeve, oslobodili se svoje napetosti i problema koji ih pritiskaju, a upotreba telefona i izbegavanje fizičke aktivnost dovode do ozbiljnih problema po mentalno zdravlje mladih", rekao je psiholog.
Nesrećni zbog društvenih mreža
Društvene mreže su stvorile generaciju mladih koji su duboko nesrećni i nezadovoljni, svojim životima, svojim fizičkim izgledom, ali generaciju koja ne preduzima ništa da svoje okolnosti promeni.
"Internet je divna stvar, ali ako se pravilno koristi. Mladi ne posmatraju svaku informaciju kritički, u smislu da li je ta informacija tačna ili netačna, da li je taj ko se predstavio da je stručan u nekoj oblasti stvarno stručan ili nije. Oni to ne posmatraju na taj način i suočeni su sa nizom zabluda i sa mnogo ljudi koji na internetu bukvalno vrebaju da ih na neki način iskoriste, bilo da se radi o pedofilima ili o ljudima koji žele da ostvare neku materijalnu dobit", kazao je psiholog.
Kako roditeljske svađe utiču na decu?
Ističe da u tom slučaju glavnu ulogu imaju roditelji, koji moraju da razgovaraju sa svojom decom, kontrolišu i proveravaju šta njihova deca čitaju i gledaju na internetu i kako koriste društvene mreže.
"Roditelji moraju da im budu sigurna luka. Deca, kada pronađu neku informaciju koja je zbunjujuća, treba prvo da se obrate roditeljima, da zajedno dođu do zaključka da li je to što je plasirano na internetu baš tako", kaže on.
Dodaje da je cilj svih društvenih mreža da što više provedemo vremena na tim mrežama, ali da to ljude, pogotovo mlade koji se tek razvijaju, čini usamljenim i nesrećnim.
Kako su to neka deca uvek zdrava? Ovo su saveti stručnjaka
Izvor: 24sedam