Kako temperature ispod nule utiču na organizam?

Boravak na temperaturama ispod nule predstavlja fiziološki stres za organizam, čak i kod zdravih osoba. Telo aktivira niz mehanizama kako bi očuvalo telesnu temperaturu, ali ti procesi mogu imati i negativne posledice po zdravlje.

Kardiovaskularni sistem

Na hladnoći dolazi do suženja krvnih sudova (vazokonstrikcije), čime se smanjuje gubitak toplote. Kao posledica:

• raste krvni pritisak
• povećava se opterećenje srca
• kod osetljivih osoba raste rizik od srčanih i moždanih događaja

Nagla fizička aktivnost na hladnoći (npr. čišćenje snega) dodatno povećava kardiovaskularni rizik.

Respiratorni sistem

Udisanje hladnog vazduha može izazvati:

• iritaciju disajnih puteva
• kašalj i osećaj stezanja u grudima
• bronhospazam, naročito kod osoba sa astmom i hroničnim plućnim bolestima

Disanje kroz nos omogućava delimično zagrevanje vazduha pre nego što dospe u pluća.

Nervni sistem

Hladnoća usporava nervnu provodljivost, što može dovesti do slabije koordinacije, sporijih reakcija i drhtanja kao mehanizma očuvanja toplote

Kod dužeg boravka na hladnoći mogu se javiti umor i pospanost.

Mišići i zglobovi

Na niskim temperaturama mišići postaju manje elastični:

• povećava se rizik od istegnuća i povreda
• javlja se ukočenost zglobova
• hronični bolovi (reumatske tegobe) često se pogoršavaju

Koža i periferna cirkulacija

Suženje krvnih sudova najviše pogađa periferne delove tela:

• prste, uši, nos
• koža postaje suva i sklona pucanju
• pri dužem izlaganju postoji rizik od promrzlina

Imuni sistem

Boravak na hladnoći može oslabiti lokalnu odbranu sluzokože disajnih puteva, što olakšava prodor virusa i bakterija i povećava učestalost respiratornih infekcija.

Temperature ispod nule same po sebi nisu opasne, ali dugotrajno izlaganje, neadekvatna zaštita i fizički napor mogu negativno uticati na zdravlje. Poseban oprez savetuje se osobama sa hroničnim bolestima, starijima i deci.

Čišćenje snega i srce: tihi rizik