Ne postoji univerzalna dijeta za mršanje, ali postoje univerzalno dobri saveti

Nije ovo kompletan vodič, ali vam može koristiti

Pisali smo i mi mnogo puta, čitali ste i vi nebrojeno puta o dijetama i ishrani. To je jedna od oblasti kojom se ljudi najviše i neprestano bave i stalno dobijaju nove odgovore i nova saznanja. Posebno je nauka napredovala kada je u pitanju ishrana sportista i aktivnih ljudi, ali kada je u pitanju gubljenje kilograma gojaznih…

Svako ima svoju priču o hrani i svako ima svoje mišljenje o dijetama i gubljenju kilograma, ali istina je da nijedno telo nije isto i da ne postoji univerzalni recept za uspešno mršanje i potom održavanje te kilaže.

Ali, zato postoje opšte smernice kako da se gube kilogrami ako su u pitanju masne naslage. Telo da bi funkcionisalo troši energiju, ta energija se meri jedinicom zvanom kalorije. Kalorije se troše i kad ne radite ništa posebno, a one koje ne potrošimo telo čuva „za gladne dane“. Ta sačuvana energija se nalazi u masnim naslagama.

Dakle, računica je prosta, ali ne i laka: ako želite da smršate, treba da potrošite više kalorija nego što ih unesete u telo. To ne treba da bude mnogo, niti drastično, samo treba da bude istrajno i vremenom će se lagano gubiti kilogrami.

Nećemo vam davati dijete, ali ćemo vam reći neke opšte smernice.

• Smanjite broj kalorija koji unosite. Vodite računa šta jedete. Kada znate čime se hranite i šta jedete, biće vam mnogo lakše da znate da li jedete iz navike, stresa ili dosade umesto kada ste gladni, što je jedini slučaj kada treba da jedete.
• Povećajte broj kalorija koje trošite. Kažu, vrlo okvirno, da prosečni odrasli ljudi troše oko dve hiljade kalorija dnevno bez ikakve posebne fizičke aktivnosti. Ovo je, naravno, vrlo uslovno jer zavisi i od uzrasta, pola, veličine i težine tela i mnogo drugih faktora. Uglavnom, postoje razne fitnes narukvice ili aplikacije za mobilni telefon koje vam mogu pomoći da beležite svoju fizičku aktivnost i da znate koliko kalorija otprilike trošite dnevno. To nije egzaktno, ali može da vam da dobru smernicu.
• Saznajte koji vam je indeks telesne mase (BMI). To je visinsko-težinski pokazatelj uhranjenosti odrasle osobe, odnosno osobe starije od 20 godina. On se računa tako što se težina tela podeli sa kvadratom visine izražene u metrima. Indeks telesne mase, međutim, nije univerzalna vrednost jer ne uzima u obzir procenat masti i građu pojedinca. Bodibilderi, na primer, mogu da imaju visok BMI, ali jako malo masnih naslaga. BMI je dobar jer je smernica koja pokazuje uhranjenost i na osnovu tog broja možete videti da li treba da smršate ili ste na zdravoj težini.
• Napravite unapred ciljeve i neka budu realistični. Za početak, odredite par kilograma koje možete da skinete, pa kada uspete u tom cilju, tek onda postavljajte nove.
• Kontrolišite veličinu porcija. Osvestite koliko stavljate u tanjir i koliko zaista jedete.
• Aktivirajte se fizički. Nagradite sebe i svoje telo sa 30 minuta dnevno da budete aktivni. Možete i svoje vežbanje podeliti u dva puta po 15 minuta ili tri puta po 10 i imaćete koristi od toga. Početak vežbanja i kontrolisanje ishrane daju mnoge dobrobiti za telo i um i čine sjajnu sinergiju.
• Jedite pametnije. Odredite sebi način ishrane sa mnogo povrća i voća, izbegavajte masnu hranu, birajte manje masno meso, zrnevlje i mahune. Ograničite zaslađenu hranu i piće, izbegavajte ili izbacite slatkiše. Izbegavajte prženu ili pohovanu hranu.
• I jedan zanimljivi savetčić: kada jedete, ne čuvajte najslađi zalogaj za kraj, jer vas to često može navesti da jedete još i da se uželite te hrane. Kada taj najslađi zalogaj pojedete na početku, ostatak obroka će vam umiriti želju da jedete. 

I ne zaboravite na dobro raspoloženje, disciplinu i društvo. Sve je lakše ako nešto radite sa nekim.