Pet stvari o kojima treba da vodite računa ako se suočavate sa anksioznošću na poslu

Možda vam ovi saveti mogu poslužiti za početak

Аnksioznost i napad panike mogu umnogome  da otežaju život svakom, a pogotovo onima koji su skloni tome. Kada počne da vas hvata anksioznost, krenete da brinete o svemu: o vremenu koje vam treba da završite trenutni zadatak na poslu, o plati, o odnosu nadređenih prema vama, odnosu sa kolegama…

Kad ste anksiozni i kažete sebi da treba da prestanete tako da se osećate – to je otprilike kao da imate nesanicu i kažete sebi da treba da zaspite istog časa: prosto ne radi. Ali, šta radi? Ovih pet stvari treba da imate na umu ako prolazite kroz težak trenutak na poslu.

1. Vaša osećanja su prava i realna

Ljudi misle da mentalni problemi nisu zdravstveni problemi i skloni su tome da ih ignorišu. No, bez obzira što su problemi o kojima mislite možda izmišljeni ili fabrikovani, osećanja NISU. Anksioznost spada u druge mentalne probleme (od kojih je depresija naročito raširena u Srbiji) koje medicinska nauka poznaje i prepoznaje. Slobodno zatražite u svom domu zdravlja uput za psihologa, pa onda vidite da li ćete tu rešiti svoj problem ili potrebno da idete kod specijaliste, ali, u svakom slučaju, problem je realan i postoji. I dok se rešava, ne treba da ga ignorišete ili držite u sebi, baš kao što ne biste ignorisali ako vas boli stomak ili imate napad migrene. Ne treba se plašiti da počnete da brinete o svom zdravlju i nema razloga da vas bude sramota od toga.

2. Nećete dobiti otkaz

Ljudi koji pate od anksioznosti su skloni katastrofizaciji – smišljanju najgorih mogućih scenarija i njihovih ishoda, a kad je posao u pitanju, tu najčešće spada dobijanje otkaza. Dobra vest je da to najverovatnije nije tačno. Ne zaboravite da je vaš problem priznato medicinsko stanje koje se leči u zdravstvenim institucijama i koje je pokriveno zdravstvenim osiguranjem. Da li neko ko ima, na primer, upalu bešike brine da će dobiti otkaz zbog bolesti? Ali, čak i da nemate sreće i imate lošeg poslodavca, zakon je na vašoj strani.

3. Radite sa svojom anksioznošću, ne protiv nje

Ako u racionalnom i mirnom trenutku sagledate svoju anksioznost, videćete da su te negativne misli vaše misli, da su te emocije vaše emocije i ako se borite protiv njih, borite se u stvari protiv sebe. Ako trenutni fizički osećaj doživljavate kao neprijatelja, onda svoje telo doživljavate kao neprijatelja. Treba prihvatiti sebe, treba probati da strah doživljavate sa saosećanjem, da taj uplašeni deo sebe stavite bliže sebe i da se prema njemu odnosite sa poštovanjem i uvažavanjem. Naravno, ovo je samo ideja, osnovna stvar je da slušate svog lekara i terapeuta.

4. Neka vam stres postane prijatelj

Slično tome, postoji škola razmišljanja da treba pozitivno razmišljati o stresu. Prema takvim stavovima, stres sam po sebi nije toliko štetan koliko je štetan način na koji razmišljamo o njemu. Umesto da na stres gledate kao na svog neprijatelja, možete ga navesti da radi za vas. Stres i anksioznost su pokazatelji da vam je do nečeg stalo, a ta briga može da se preoblikuje u nešto što vam bitno povećava produktivnost, umesto da je smanjuje. Ukratko, preduzmite tri koraka: 1. Primetite i prihvatite stres kada ga osetite. Prosto dozvolite sebi da primetite stres i kako on utiče na vaše telo. 2. Prihvatite stres kao odgovor na to da ste došli do nečega do čega vam je stalo. Kako možete da se povežete sa pozitivnom motivacijom iz stresa? O čemu se tačno radi i zašto vam je to bitno. 3. Poslednji korak je da iskoristite tu energiju koju vam stres daje, umesto da trošite tu energiju na pokušaje da obuzdate stres.

5. Pronađite nešto zbog čega se osećate dobro

Najočigledniji odgovori na ovo su joga ili meditacija. Obe stvari su vrlo popularne i raširene i ako u mestu u kome živite ili u blizini ne možete da nađete nikoga, na internetu ima mnogo dobrih vodiča i za jogu i za meditaciju očišćenih od svih „magijskih“ sastojaka (čakre, energije, čijevi), već koji vam prosto pokazuju mentalne i fizičke vežbe za opuštanje. Naravno, možda vam više prija dizanje tegova, udaranje u džak ili trčanje? Možda neka određena muzika? Nađite nešto što će vam prijati i čemu ćete moći da se vratite uvek.