Pravi se vakcina protiv kokaina - Da li je to nova nada za zavisnike?

Teške droge razaraju organizam, a odvikavanje nije lako

U Brazilu se razvija vakcina koja bi mogla da pomogne osobama zavisnim od kokaina da se izbore sa svojom zavisnošću. Vakcina proizvodi antitela koja neutrališu dejstvo droge, čime se smanjuje želja za njenim daljim konzumiranjem.

Globalna potražnja za kokainom je na vrhuncu. Prema izveštaju Ujedinjenih Nacija, tokom 2021. godine, oko 22 miliona ljudi je koristilo ovu supstancu, što je stavlja na drugo mesto po popularnosti odmah iza marihuane.

U Evropi, najveći konzumenti kokaina su u Nemačkoj, što pokazuju studije otpadnih voda.

Kokain je supstanca koja izaziva snažnu zavisnost i narušava funkciju vitalnih organa. Konzumacija stavlja kardiovaskularni sistem pod ekstremni stres, što je uporedivo sa efektima dugotrajnog trčanja maratona.

Da li znate šta je NOMOFOBIJA i kako utiče na naše živote?

Proces odvikavanja je takođe težak i psihički i fizički. Trenutno se u Brazilu vrše istraživanja na vakcini koja bi trebalo da olakša proces odvikavanja, navodi DW.

Kakav je mehanizam delovanja kokaina?

Kokain se najčešće konzumira inhaliranjem u prahu kroz nos, dok je alternativa pušenje. Jednom kada dospe u krvotok, dostiže mozak i stimuliše lučenje neurotransmitera kao što je dopamin, što rezultira osećajem euforije.

To dovodi do hiperaktivnosti, razdražljivosti, povećanja krvnog pritiska i telesne temperature, dok osnovne potrebe poput gladi i žeđi postaju zanemarive. U ekstremnim slučajevima, iskustvo može završiti grčevima, komom, ili čak zaustavljanjem disanja ili srčanog rada. Euforija traje između 5 i 30 minuta.

Zavisnost se razvija jer telo i um pamte osećaj zadovoljstva i stvaraju potrebu za ponovnim konzumiranjem.

Pijemo previše lekova za smirenje - porazna statistika u Srbiji!

Da li je vakcina protiv zavisnosti moguće rešenje?

Vakcina protiv kokaina može biti korisna u lečenju zavisnosti. Nakon vakcinacije, telo stvara antitela koja se vezuju za kokain, sprečavajući ga da izazove psihološke efekte. Frederiko Garsija sa Univerziteta UFMG u Brazilu, čiji tim vrši eksperimente na životinjama, veruje da bi ovi rezultati mogli biti primenjeni i na ljude, čineći ovu vakcinu prvim vakcinalnim serumom za lečenje kokainske zavisnosti.

Istraživački timovi u SAD takođe rade na razvoju sličnih vakcina, ali još uvek nema kliničkih ispitivanja na ljudima, što čini vreme pojavljivanja vakcine neizvesnim.

Vakcina bi mogla pomoći u sprečavanju razvoja zavisnosti, ali terapeuti, poput Hanspetera Ekerta, smatraju da lečenje zavisnosti zahteva sveobuhvatni pristup, koji uključuje razumevanje sopstvenog tela i psihu, te suočavanje sa teškim odlukama. Vakcina se ne preporučuje za prevenciju ili povremene korisnike kokaina i postoji rizik od predoziranja kod vakcinisanih osoba.

Marika Feri iz Evropske kancelarije za droge i zavisnosti od droga ističe da supstanca nije jedini problem i da odvikavanje zahteva vreme i obuhvatni

 pristup koji uključuje lečenje psihe i socijalnog okruženja, upozoravajući da vakcinacija može biti korisna samo za mali broj ljudi koji su već u procesu terapije.