BRONHITIS vs BRONHIOLITIS: Koje su razlike?

Bronhiolitis i bronhitis su oba stanja koja utiču na pluća i dovode do upale disajnih puteva ali pogađaju različita područja. Bronhitis utiče na bronhije, a bronhiolitis na bronhiole, koje su manji disajni putevi.

Bronhiolitis najčešće pogađa bebe i malu decu, dok je bronhitis uobičajena infekcija koja se javlja kod ljudi svih starosnih grupa.

Simptomi

Nekim ljudima je teško utvrditi razliku između bronhiolitisa i bronhitisa jer su simptomi vrlo slični. Međutim, područja na koja utiču su različita.

Jačina simptoma u oba stanja takođe može u velikoj meri varirati, u rasponu od blage do teške.

Generalno, simptomi i bronhiolitisa i bronhitisa uključuju sledeće:

• curenje nosa
• kašalj
• piskanje
• kratak dah
• groznica, temperature obično ispod (38,3 °C)

Uzroci

Različiti faktori mogu dovesti do bronhiolitisa ili bronhitisa. 

Bronhiolitis

Bronhiolitis se najčešće javlja kod male dece. Uzrok je obično virus.

Respiratorni sincicijski virus je najčešće infektivno sredstvo kod bronhiolitisa. Iako se može pojaviti u bilo koje doba godine, najčešći je u zimskim mesecima.

Akutni bronhitis

Virus je takođe ono što obično izaziva akutni bronhitis.

To bi pokazuje da se u nekim slučajevima virusna infekcija poput prehlade može prerasti u bronhitis.

Manje obično, bakterijske infekcije mogu dovesti do bronhitisa.

Hronični bronhitis

Hronični bronhitis, s druge strane, obično se vremenom razvija usled pušenja ili izloženosti iritantima iz okruženja, kao što su dim iz biomase ili zagađenje vazduha. To je dugoročno stanje.

Dijagnoza

Respiratorne infekcije, uključujući bronhiolitis i bronhitis, često imaju vrlo slične simptome. Ovo može otežati dijagnozu.

Iz tog razloga, dijagnoza ponekad uključuje prvo isključenje drugih stanja pluća, poput upale pluća i astme.

Povišena temperatura: kada je korisna a kada treba da se javite lekaru

Dijagnoza i bronhitisa i bronhiolitisa uključuje lekara koji analizira medicinsku istoriju osobe i pregleda njene simptome.

Lekar će takođe obaviti fizički pregled tokom koga će meriti nivoe kiseonika i slušati zvuke grudi. U nekim slučajevima mogu da urade i krvne pretrage i rendgen grudnog koša kako bi proverili da li postoje znaci infekcije.

Da bi se dijagnostifikovaoo bronhiolitis, zdravstveni radnik će izvršiti test nazvan nazofaringealni bris, koji proverava postojanje respiratornog sincicijskog virusa. To je najčešći uzrok infekcije.

Lečenje

I bronhiolitis i bronhitis zahtevaju lečenje. Pomoćni tretman će biti fokusiran na upravljanje i smanjenje simptoma.

U mnogim slučajevima je kućno lečenje sve što je potrebno, a uslovi obično nestaju bez komplikacija.

Međutim, sledeći tretmani takođe mogu pomoći.

Bronhiolitis

Osoba može da ublaži simptome bronhiolitisa tako što će:

• Upotreba slanih kapi za nos: Prekomerne slane kapi za nos mogu pomoći u smanjenju začepljenosti nosa. Stavite nekoliko kapi u svaku nosnicu.
• Spavanje  u uspravnom položaju: Spavanje s uzdignutom glavom može bolesnoj osobi olakšati disanje.
• Terapija kiseonikom: Kod dece sa niskim nivoom kiseonika kojima je potrebna hospitalizacija, terapija kiseonikom može pomoći. Istraživanja pokazuju da upotreba podloge za kiseonik kod nosne kanile sa velikim protokom može umanjiti otpor dišnih puteva i pružiti pritisak u disajnim putevima, olakšavajući disanje.

Bronhitis

Osoba može da olakša simptome bronhitisa tako što:

• Konzumira puno tečnosti: Zadržavanje hidratacije pomaže otpuštanju sluzi u grudima, olakšavajući disanje.
• Odmaranje: Dosta odmora od presudnog je značaja za omogućavanje telu da zaceli.
• Isprobavanje slanih kapi za nos: Ovo takođe može olakšati neke od simptoma bronhitisa.
• Korišćenje ovlaživača: Oni dodaju vlagu vazduhu, labave sluzi i olakšavaju osobi da diše.
• Uzimanje lekova protiv kašlja: Uzimanje lekova za suzbijanje kašlja povezanog sa bronhitisom može biti od pomoći. U nekim slučajevima lekar može da preporuči njihovo uzimanje samo noću kako bi se poboljšao san.
• Upotreba bronhodilatatora: Lekovi kao što je albuterol mogu otvoriti disajne puteve da bi se lakše dislo.

Faktori rizika

Bronhitis i bronhiolitis su obostrano raširene infekcije koje svako može da razvije. Međutim, postoje određeni faktori rizika za oba stanja.

Bronhiolitis

Određeni faktori mogu povećati detetov rizik od razvoja bronhiolitisa. Istraživanje je identifikovalo sledeće faktore rizika:

• prerano rođenje
• osnovno stanje pluća
• kongenitalna bolest srca
• da se ne doji
• izlaganje duvanskom dimu
• majčina astma
• oslabljeni imuni sistem

Bronhitis

Neki od faktora rizika za bronhitis uključuju:

• osnovno stanje pluća, poput astme
• dolazi u bliski kontakt sa nekim ko ima prehladu
• oslabljeni imuni sistem
• izloženosti dimu cigareta i zagađenju vazduha

Komplikacije

Komplikacije od bronhiolitisa i bronhitisa su retke, ali moguće.

Ljudi sa oslabljenim imunim sistemom, oni sa osnovnim plućnim stanjem i stariji  ljudi imaju povećan rizik od razvoja komplikacija.

Bronhiolitis

Hipoksija je jedna od komplikacija koja može proizaći iz bronhiolitisa. Hipoksija uključuje nizak nivo kiseonika u telu. Oticanje disajnih puteva može ometati dobijanje dovoljno kiseonika u plućima.

Respiratorna insuficijencija takođe može biti posledica bronhiolitisa. Kada disanje postane previše teško, to na kraju može dovesti do respiratornog zatajenja ili nemogućnosti adekvatne razmene gasova, uključujući kiseonik i ugljen dioksid, u plućima.

Bronhitis

Bronhitis može dovesti do otežanog disanja. Naime, oticanje u disajnim putevima može dovesti do nedostatka daha.

Mogu li ljudi sa bronhitisom vežbati bez pogoršanja zdravstvenog stanja?

Pneumonija je takođe moguća komplikacija povezana s teškim slučajevima bronhitisa. Pneumonija uključuje infekciju u plućima.

Slična stanja

Druga stanja mogu imati neke iste simptome kao bronhiolitis i bronhitis. Važno je da se postavi tačna dijagnoza, jer lečenje može u velikoj meri varirati za različita stanja.

Neka stanja slična bronhitisu i bronhiolitisu uključuju:

• Bronhiektazija: Ovo je dugotrajno stanje koje uključuje zadebljanje zidova bronhija usled hronične upale. Simptomi uključuju kašalj i nedostatak daha.
• Astma: Ovo je dugotrajno stanje pluća koje uključuje sužavanje i upalu disajnih puteva. Simptomi uključuju hripanje, stezanje u grudima i kašalj.
• Emfizem: Ovo je stanje koje se razvija usled oštećenja vazdušnih vreća u plućima, zvanih alveoli. Simptomi uključuju pojačanu sluz, kratkoću daha i piskanje.