Bolesti po sistemima organa
Koža
Nervni sistem
Digestivni sistem
Kosti, zglobovi i mišići
Čula
Endokrini sistem
Kardiovaskularni sistem
Imunosistem
Respiratorni sistem
Urinarni sistem
Reproduktivni sistem
Reprodukcija
Top 12 tema
- Dve menstruacije u jednom mesecu – ovo su mogući uzroci
- Evo kako da prepoznajte znakove skrivene DEPRESIJE
- TROMBOCITOPENIJA: Evo šta smanjen broj TROMBOCITA govori o vašem zdravlju
- Sušenje veša u stanu šteti zdravlju?
- Zagađenje vazduha može narušiti kvalitet sna
- 6 glavnih uzroka svetle boje stolice
- Zagađenje ubija, čak i kada je na preporučenom nivou?
- Meteoropatija - kako se nositi sa promenom vremena?
- Dojenje i antibiotici: Sve što treba da znate!
- 7 koraka ka transformaciji tela
- Vitamin D je važan ne samo za kosti, već i za mišiće, posebno kod starijih
- Volite čokoladu? Naravno - to je nasledno!
Gojazni mladi muškarci imaju povećan rizik od smrti
Bez obzira koliko se trenutno dobro osećaju, taj rizik se kasnije u životu drastično povećava
Muškarci koji su bili gojazni u ranim dvadesetim godinama svrstavaju se u grupu osoba koje su pod dva puta većim rizikom od smrti pre navršene 55. godine.
U poređenju sa vršnjacima prosečne težine, tvrde danski naučnici, skloniji su nizu bolesti poput hipertenzije i dijabetesa.
Istraživanje danskih naučnika, koje je trajalo 33 godine, pokazalo je da muškarci koji su gojazni u ranim dvadesetim godinama, imaju dva puta veći rizik da umru pre navršene 55. godine.
ZABLUDA je da kraći san sagoreva više kalorija
U studiji je bilo obuhvaćeno 6.500 Danaca, koji su na njenom početku imali 22 godine.
Gojaznih je među ispitanicima bilo 1,5 odsto, odnosno njih 97. Njihov indeks telesne mase (BMI) je bio 30 ili više.
Većina ispitanika, njih 83 odsto (5.407), je bila „normalne težine", odnosno imala BMI između 18,5 i 25.
Više (kontrolisanih) obroka - manje sala?
Do 55. godine kod gotovo 50 odsto gojaznih ispitanika je dijagnostikovan dijabetes tipa 2, ili visok krvni pritisak, ili su preživeli infarkt i šlog, ili su imali krvne ugruške u nogama i plućima, ili su već bili mrtvi.
Danski tim je utvrdio da svaki poen BMI više povećava rizik od infarkta pet odsto, od povišenog pritiska i krvnih ugrušaka 10 odsto, a verovatnoću od razvoja dijabetesa 20 odsto.
Autori napominju da bi, iako je ova studija obavljena samo na muškarcima, njeni rezultati verovatno bili slični i da je reč o ženama.