Kako da se zaustavite u konzumiranju velike količine negativnih vesti sa interneta?

Da li ste se zatekli da konzumirate članak za člankom o lošim vestima nakon alarmantnog događaja?

Možda ste pročitali jedan članak o stradalima u saobraćajnoj nesreći ili možda članak o uznemirujućem ubistvu, požarima, itd. To dovodi do kliktanja na više članaka koji izveštavaju o istom događaju. Loše vesti mogu  izazivati zavisnost.

Što su vesti dramatičnije, to se više gubimo u njima. Medijske kompanije su toga svesne i većinu novca zarađuju oglašavanjem i cenama povezanim sa brojem čitalaca. Što više čitalaca, to više profita. Kao rezultat, u njihovom je najboljem interesu da se stvari predstave što dramatičnije.

U eri veštačke inteligencije i algoritama situacija je još složenija. Sistem veštačke inteligencije otkriva ono što čitate i šalje vam sličan sadržaj. Nakon nekog vremena na kraju zaglavite u sa sličnim vestima bez različitih perspektiva. Dakle, ako počnete da čitate  članake sa lošim vestima, imaćete sve više sličnih predloga. Uskoro će vam se činiti kao da se svet raspada dok čitate članak za člankom o užasnim događanjima.

Deca su vam "zakucana" za internet i ne znate šta da radite? Ovo je možda rešenje!

Otkrivanje opasnosti je centralna funkcija našeg mozga i centralnog nervnog sistema. U period čovečijeg boravka u pećinama ovo nam je pomagalo da se spasimo od pretnji povezanih sa napadima životinja ili ljudi i od lova po opasnom vremenu. Naš sistem sada funkcioniše na isti način i ne pravi razliku između stvarnih pretnji i loših vesti koje čitamo. 

Naše telo je u stanju pripravnosti i spremno je da odgovori. Ako razmišljate o broju ljudi koji se voze toboganima ili odlaze u kuće  strave i užasa, očigledno je da uživamo u adrenalinu koji strah donosi. Isti nalet adrenalina imamo kada se reakcija na strah pokrene čitanjem uznemirujućeg materijala. Trileri, misterije i druge knjige koje pokreću adrenalin zaista su popularne i to sa razlogom.

Dešava se svima nama, a evo i zbog čega

Previše loših vesti preplavljuje naš sistem. Počinjemo da patimo od stresa, anksioznosti i / ili depresije. Naša tela proizvode visok nivo prirodnog steroida zvanog kortizol. On može da napravi pustoš u vašem telu. Možda ćete imati probavne probleme, glavobolju, probleme sa spavanjem, zajedno sa problemima sa pamćenjem i koncentracijom, kao i srčanih problema. Kortizol i hronični stres takođe mogu doprineti povećanju telesne težine.

Informisanje je dobro, ali previše informacije može biti problematično. Ako trošite više od sat ili dva da biste iščitali vesti, verovatno ćete morati da fokus prebacite na nešto drugo. Važno je da promenite medij koji konzumirate kada imate poteškoće sa spavanjem, glavoboljom ili problemima sa probavom.

Promenite ono što čitate i gledate. Pretražujte video zapise o životinjama ili članke o hobiju kojim se bavite, pročitajte zanimljive putopisne članke. Jednom kada to počnete da radite, algoritmi vesti će se promeniti i dobićete više članaka o tim stvarima i manje članaka o mračnim dešavanjima.