Dešava se svima nama, a evo i zbog čega

Pokušajte da navedete 10 brojeva telefona svojih najbližih. Zaboravili ste? Kao i temu razgovora usred tog istog razgovora pre nekoliko dana?

Imate pitanje? 

Google će vam odgovoriti. 

Ne znate broj telefona komšinice ili bliske rođake? 

Vaš telefon zna umesto vas.

Kako ogromna količina lako dostupnih informacija utiče na ljudski mozak i  memoriju i da li nove generacije s pravom nose epitet „generacije zlatnih ribica”?

Hoćemo li, susrećući se sa toliko različitih imena tokom dana, zaboraviti kako se zovemo, dok ne pogledamo u sopstveni telefon?

Iako još uvek nema konkretnih studija koje se tiču pada memorije usled jačanja i sveprisutnosti tehnologije, postoje istraživanja koja pokazuju da način na koji danas koristimo svoje mozgove i svoje telefone može uticati na značajno slabljenje memorije.

Nedavno istraživanje akademika sa univerziteta u Oksfordu pokazalo je da se ljudski mozak i fizički menja zahvaljujući internetu.

Kao deo istraživanja, kontrolisano ispitivanje je otkrilo da je šest nedelja bavljenja mrežnim igrama izazvalo značajno smanjenje sive materije unutar orbitofrontalnog korteksa - regije mozga koja se odnosi na kontrolu impulsa i donošenje odluka. Istraživanje je takođe pokazalo da pametni telefoni zamenjuju našu sposobnost da se setimo činjenica.

Porast tehnologije znači da sada skladištimo informacije spolja. Za razliku od prethodnih generacija, koje su morale da koriste razne izvore – od enciklopedija, preko biblioteka, razgovora, medija i slično - sada sve imamo na jednom mestu, u svojim pametnim telefonima. Ovo znači da je manje verovatno da ćemo koristiti delove svog mozga kako bismo u njemu pronašli nekada zapamćene podatke.

Drugi problem stalne umreženosti jeste pad fokusa i mogućnosti duže koncentracije.

Istraživanje objavljeno u časopisu Journal of Communication ustanovilo je da u proseku provodimo 19 sekundi fokusirajući se na jedan sadržaj na internetu, kao i da je u čak 75% slučajeva naša pažnja prema određenom sadržaju sa interneta usmerena kraće od 1 minuta.

Ovaj period nije dovoljan da se memorija zaista posveti bilo čemu osim naslova, te ne možemo govoriti o dubokom bavljenju informacijama. Prisustvo hiperlinkova na internet stranicama, dodatno značajno smanjuje sposobnost bavljenja informacijama, jer mozak počinje da razmišlja – kuda dalje.

Nestabilni prihodi utiču na zdravlje mozga

Stručnjaci posebno upozoravaju na to da je potrebno posvetiti više pažnje pitanjima kako na decu koja odrastaju uz telefone i na društvenim mrežama utiče ovaj globalni fenomen, posebno tokom kritičnih perioda odrastanja, kada je važno naučiti veštine pamćenja, inhibiranja ometajućih faktora, koncentrisanja.

Istraživanje potvrdilo: Na kakve poruke reaguju tinejdžeri

Sa druge strane, za starije osobe korišćenje napredne tehnologije može imati koristi za jačanje i čuvanje memorije. Ona im može pomoći da ostanu kognitivno angažovani u svojim poznijim godinama.

MCI: Naučnici utvrdili propust dosadašnjih testova

Odgovori se, tvrde stručnjaci, nalaze u pronalaženju načina zdravog i korisnog uživanja u blagodetima modernog doba. Iskoristiti prednosti internet i pametnih telefona, a pritom – ne dozvoliti umu da se previše ulenji.